Neverovatno ali istinito! Oracle došao u Čačak! Moram priznati, da smo ga ili ih, lepo dočekali. To se desilo pre 10ak dana, a centar dešavanja je bio Tehnički fakultet u Čačku.
 

Za neupućene, Oracle je jedna od najvećih svetskih IT firmi, specijalizovanih za baze podataka.
 
Amfiteatar je bio pun studenata, profesora, poslovnih ljudi, novinara itd... Prodekan za nauku na TFu je otvorila prezentaciju. Zahvalila se Oraclu na dostavljenom software-u u vrednosti od preko 1 200 000 $, da dobro ste pročitali. Potom nam se obratio izvesni Klod, koji je veoma dobro pričao srpski, pa predpostavljam da je srbin koji navodno živi u Kanadi i radi za Oracle. Pričao nam je malo o svom putu koji ga je odveo u najveću IT firmu na svetu. O tome kako je važno da verujemo u sebe i da se profesionalno bavimo informacionim tehnologijama. Objasnio nam je da baze podataka nisu visoka nauka i da se mogu lako savladiti u poređenju sa npr. matematikom koja se predaje na našem faxu. Iskazao je svoje poteškoće u savladavanju matematike. Takođe je pred nekoliko profesora matematike sa TFa izjavio da od matematike leba nema, što je izazvalo neverovatno reakcije u celom amfiteatru. Ali šta da se radi, čovek verovatno ima preko nekoliko desetina hiljada dolara mesečno, matiš ne voli, ali je expert u Oracle bazama.
 

Posle Kloda, Oracle prezentacija je počela. Bila je baš u onom klasičnom fancy stilu. Malo smo slušali o nastanku Oracle. Čime se bave. Sa koliko kompanija sarađuju. Prednosti, prednosti i samo prednosti ako koristite njihovu implementaciju baza podataka. Ipak, oni su industrijski standard, i naravno da imaju mnogo toga pametno da kažu, a i vredi ih poslušati. Bilo je dosta reči o njihovoj arhitekturi i kompletnim rešenjima za razne tipove organizacija i korporacija, malih i srednjih preduzeća, online usluga itd. 

Takođe su prezentovali i nove mogućnosti baze podataka 11g. Posle toga su usledila pitanja. Kasnije se obratio jedan drugi menadžer koji je objasnio konkretnu primenu Oracle baza na jednom primeru u gradu Topola. Taj projekat je imao za cilj da se uradi komletan katastar podzemnih cevi i kablova u tom gradu. Pored toga urađen je kompletan katastar stambenog prostora kao i ulica. Sve u svemu veoma interesantno rešenje.

Nakon toga smo saznali da je Oracle opremio poseban kabinet na TFu u kome će se održavati Oracle kursevi, odnosno pokrenuta je Oracle Academy. Kako sam saznao preko sajta TFa, objavljen je konkurs za prvu grupu zainteresovanih polaznika. Par mojih kolega i ja smo se prijavili na taj kurs. Kurs traje 10 nedelja, od koga su 6 dana rada u prostorijama na TFu a ostatak se vrši putem online predavanja. Kako piše u uputstvu, svaki polaznik će dobiti nalog i poseban software za pohađanje kursa putem interneta. 

Razgovarajući sa kolegama, zaključio sam da to i nije tako loše. Kursevi su online i ne zahtevaju mnogo provedenog vremena na faxu, tako da se verovatno neće poklapati sa predavanjima koje imam trenutno na faxu. U ovom kursu se radi projektovanje i programiranje SQL baza podataka. Ako ništa drugo, steći ću solidna znanja u vezi baza podataka, koja će mi sigurno kasnije koristiti. A ako uspem uspešno da odradim kurs na kraju mogu uzeti i Oracle sertifikat, što svakako može biti korisno uz diplomu TFa, a lepo će i zvučati kao stavka u mom budućem CVu.

Mislim da je dolazak Oracle na TF svakako pozitivan događaj. Na ovaj način TF ste stavlja na IT mapu Srbije, i pokazuje da je TF dobar partner u IT razvoju ovog regiona. Prednosti za studente TFa će svakako biti, a možda i kasnije možemo očekivati dolazak i drugih svetskih IT firmi.

Naučnik Kreg Venter (Craig Venter) kreirao je sintetički hromozom upotrebom laboratorijskih hemikalija. Ovo naučno dostignuće naglašava kreiranje prvog veštačkog života na našoj planeti.

Nova vrsta je oblika bakterije. Kreg Venter i tim od još 20 naučnika su uspeli da kreiraju sintetički hromozom, sastoji se od 381 gena, koji su potom transplantovali u ćeliju postojeće bakterije. Kada se veštački DNK integriše u ćeliji bakterije, DNK preuzima kontrolu i na taj način nastaje nova ćelija.


Kreg smatra da ova tehnologija može dovesti do mnogo unapređenja u našim života, pa tako i u kreiranju specijalizovanih ćelija za određene namene. Smatra da prevashodno se mogu koristiti u korist čovečanstva, a ne za korišćenje u kreiranju bio-oružja. Na primer, mogli bi da kreiramo bakteriju koja je u stanju da apsorbuje ugljen monoksid iz vazduha i na taj način doprinesemo rešavanju problema globalnog zagrevanja. Takođe, mogle bi da se proizvedu bakterije za proizvodnju bio-goriva. 

Druga strana medalje je ta da su mogućnosti ne ograničene i da se mogu zloupotrebiti u one najgore svrhe, kao što se stotinama puta u istoriji desilo sa zloupotrebom novih tehnologija i naučnih dostignuća (primer: nuklearna energija).

Ovo dostignuće svakako ima kako svetlu, tako i mračnu budućnost. Pored ovih pitanja, postavljaju se i ona etička, da li mi stvarno imamo pravo da kreiramo nov život, novu vrstu, novi organizam. Ovo može doprineti lečenju mnogih bolesti, menjaju našeg životnog okruženja na bolje ili na gore. 

Venter je rekao: Sada smo u prilici ne samo da čitamo genetički kod, već i da ga pišemo.

Ova vest možda deluje slično kao i vest o prvo uspešnom kloniranju. Ali koliko se ja razumem i koliko sam obavešten, ovo su izgleda različiti problemi. Deluje mi da je jedno samo kopirati nešto, a drugo je kada vi kreirate nešto novo. Što je možda još i gore, modifikujete. 

Da li to sada znači da konačno možemo da prkosimo prirodi, da izađemo iz tog kruga prirodne selekcije? Da li smo sada u prilici da kreiramo super rasu, super ljude, super vojnike, super studente, super sportiste, super itd…? Sada sve nekako deluje jednostavno. Hoceš, plavu kosu, kupiš tableticu, popiješ, sačekaš par dana i raste ti plava kosa. Želiš da budeš visok, nizak, da ti je nešto veće, nešto manje, ma nije problem, evo tabletica ili možda kremica. Hoćete da imate, ovakvo ili onakvo dete, “jednostavno” genetički modifikujete vaš embrion, ili jajnu ćeliju i dobijete ono što ste tražili.

Od ovih mojih primera, mislim da ova tehnologija može da ima korisniju upotrebu. Možda da nas “unapredi”, ali opet i to zvuči nekako mehanički i ne prirodno. Iskreno kada pogledate u srž funkcionisanja našeg bića i kreacije, deluje da smo mi samo proizvod dobro kontrolisane genetičke bio mutacije. Možda i samo skup bio-hemijskih reakcija i interakcija, ali jedno je istina, a to je da smo ipak ljudi. Ovo tumačenje može proizvesti i pitanje, a kako smo mi onda nastali? Da li smo i mi sami samo jedna bio-inženjerska kreacija, koju je stvorio neko eonima pre!? 

Kada pogledate taj mikrokosmos, kada pogledate te ćelije, one deluje tako beznačajno pojedinačno, ali opasna je to mašinerija. To jezgro je zeznuta stvar, ono upravlja celom ćelijom i svaka ćelija tako. To jezgro ima svoje instrukcije koje su zapisane u genima i koje se izvršavaju. I ona jadna ćelija, mora da sluša sve šta joj kaže DNK. I pazite vi sad ovo, zamenite gene u toj ćeliji, genima koji imaju totalnu druge instrukcije i ta ćelija počinje proizvodnju ili rad po novom programu. Kao jedan mali bio kompjuter. Ubaciš mu program za ovo, on radi to, program za nešto drugo, on radi i to. Dobro, nije baš to tako jednostavno kako to ja ovde pišem, ali je suština blizu. Proces koji ovde opisujem se dešava kada vas napadne neki virus. Virus je zapravo samo DNK u jednoj opni, koja se kači na druge ćelije i inficira ih. Te ćelije potom počinju proizvodnju novih virusa, zato što je DNK iz virusa ušla u jezgro ćelije i zadaje nove komande. Ti novi virusi  nastavljaju inficiranje dalje itd...

Dobro, otišao sam ja malo daleko u svom filozofiranju, ali nije loše da malo razmislite o ovome, izgleda da budućnost leži u programiranju, kako biološke tako i sintetičke vrste.

nova reč za prijateljstvo
Animanima je nova
reč koju su smislili na međunarodnom festivalu animacije, koji je održan od 20. do 22. septembra u Čačku. Nova reč za prijateljstvo, novi naziv za festival. 

o festivalu
Animanima nastavlja tradiciju animiranog filma koji se u Čačku održavao od 1993. godine kao nacionalna manifestacija. Pokrovitelj festivala je Opština Čačak, a organizator je Dom kulture Čačak.

Festival ANIMANIMA ističe afirmaciju umetnosti animacije prezentovanjem ostvarenja autora iz zemlje i iz sveta, nastalih u svim raspoloživim tehnikama animacije u rasponu od klasične do savremene kompjuterske animacije, u formama artističkih, komercijalnih, edukativnih, eksperimentalnih i drugih vidova animiranih filmskih ostvarenja.

Takmičarski deo festivala se odvija u tri kategorije: filmovi u trajanju do 5 minuta, filmovi u trajanju do 15 minuta, i animirani reklamni i muzički spot. Ostali programi su posebni (revije, retrospektive, omaži i sl.) i prateći (izložbe, koncerti, promocije i drugo).

CantAF
U okrilju festivala funkcioniše i škola animiranog filma, popularni CentAF (Centar za animirani film). Centar postoji od 1998. godine, a mladi autori koji su kao animatori prve korake načinili u njemu, do sada su već ostvarili značajne uspehe na festivalima u zemlji i u svetu.

     Od skoro sam se i ja upustio u open source, linux, gnu vode. Odavno me je privlačila kompleksnost tih sistema. Postoji neka vrsta mita, pa čak i ovde u Čačku, da ko zna da radi pod Linuxom taj je expert. Mislio sam da je to samo lokalni mit, ali se ispostavilo da su Linux administratori mnogo cenjeniji i plaćeniji u svetu. Takođe, izgrađena je neka vrsta "aure" oko okorelih korisnika Linuxa. Oni se samostalno angažuju za slobodu, transparentnost, tehnologija pripada narodu itd. Većina njih su i programeri koji doprinose samoj open source zajednici. Na taj način daju doprinos razvoju slobodnog softvera.

     Linux sam počeo da koristim aktivno pre nešto manje od godinu dana. I kao svoju distribuciju odabrao sam Debian koji je toliko hvaljen i rasprostranjen. Međutim to nije baš pametna preporuka za jednog početnika. Čuo sam razne priče o tome kako treba početi sa nekom newbie friendly distribucijom, kao što je ubuntu ili knoppix. U Debianu mora dosta toga ručno da se podešava i neizbežan je rad u terminalu, koji plaši većinu Windows korisnika. Ali uprkos svim tim pretnjama i strahovima shvatio sam da koristeći i učeći ovu distribuciju, u prilici sam da naučim mnogo o Linux sistemima.

     Prvi strah svih Win korisnika je veoma problematična instalacija Linuxa. Navodno slaba podrška za hardware vašeg računara itd. Na primer, Knoppix radi samo sa CDa i može naknadno da se instalira. To je odličan primer distribucije koja može da privuče više ljudi ka Linuxu. Sve je neverovatno prosto: upalite računar, ubacite Knoppix CD, pritisnete enter i ostalo je magija. Možete slušati vašu muziku, gledati filmove, surfovati netom, slati email, čatovati itd. Ceo sistem se instalira u vaš RAM. Za razliku od njega, instalacija Ubuntua je neviđeno laka i zato se preporučuje neiskusnim korisnicima.

     Plašeći se Debiana (Sarge) koji se nalazio na mom harddisku, sveže skinut putem torrenta, odlagao sam vreme njegovog snimanja na DVD i pokretanja instalacije. Jednog dana skupio sam hrabrost i upustio se u avanturu. Na moje zaprepašćeno iznenađenje, sve je proteklo neverovatno lako i brzo. Prvo sam se pitao, šta će mu bre 3 DVDa? Da li su oni normalni? Windows XP, dika i ponos Redmonda, staje svega na jedan CD. Tada sam shvatio, da se većina ljudi plaši zahvaljujući linux mitovima. Pa ako se Debian instalira ovako lako, i ako sam uspeo kao neiskusan linux korisnik da se ulogujem odmah u GNOME okruženje, pa ja ne znam šta jednostavnije od toga da tražim! Jer su navodno najveće kritike upućene na samu instalaciju Linux sistema. Zamislite, Debian koji važi za ultra tešku kategoriju, mene sluša kao malo kuče!

     Istina, postoje problemi ako vam se hardware ne prepozna kako treba. Onda ako niste iskusni možete da imate poteškoća. Ali u bilo kom slučaju on će se barem pokrenuti u safe modu, iz koga možete na internet, pa na forum i eto odgovora. Skoro sam instalirao Debian 4.0 (Etch). Imam dosta USB hardware i mislio sam da ću imati problema sa instalacijom i nalaženjem drivera. Pazite sada ovo, posedujem Logitechov bežični USB miš, koji nije hteo da radi pod XPom bez dodatne aplikacije i drivera. Kada se završila instalacija Etcha, gledajući splash screen i učitavanje sistema, primetio sam da moj miš radi besprekorno. Bez ikakve intervencije. Prepoznat je i USB Memory Stick, skener, štampač, zvučna, grafička. Mislio sam da slučajno nisam ja ubacio Knoppixov CD unutra. Međutim, na pozadini je lepo stajao Debianov znak. Iz svog iskustva sam doveo u pitanje sve te mitove oko Linuxa! Uspeo sam odmah bez ikakvih podešavanja i čačkanja po config fajlovima i kodecima, da odgledam svoj prvi DVD film na Linuxu. Player me je oduševio. Zvuk je radio bez ikakvih problema, nije bilo ni seckanja slike, što mi se dešavalo pod XPom.

     Ono što je najbitnije, odmah vam je instaliran potreban software. Internet browser, email klijent, office paket, igrice itd. Ne sećam se da ste pod Windowsom dobili office paket. Ovaj zaključak me je odveo dalje u razmišljanje. Kada pogledate realno, dosta korisnika kod nas koristi ilegalnu kopiju Windowsa, što je kao, protiv zakona. Mada nije problem samo u Windowsu, tu je i Office paket. Kada pogledate onu legalnu stranu, to bi vas koštalo negde oko 800 eura, Windows i Office paket. Zatim antivirus itd. Takođe, ako se bavite nekim profesionalnim radom na računaru tu je i taj paket koji vam je potreban za vaš rad. Što od prilike prestavlja jednu finu cifru samo za rad na računaru, a gde je vrednost samog hardwarea?

     Linux je poznat da odlično radi i na slabim konfiguracijama. Dešavalo se da su ljudi popravili performanse svog računara, tako što su prešli na Linux. Sada kada se pojavila Vista, potrebno je mnogo novca da bi se igralo sa njom. Cena mašine koju ona zahteva i nije tako mala. Svi ovi zaključci mogu da navedu na pitanje, pa zašto svi onda ne koristimo Linux. Lično i ja sam radim i pod Windowsom i pod Linuxom. Windows je stvar navike, ali najveći razlog su igre. Istina, slaba je ponuda igara pod Linuxom, ali i tu se situacija popravlja. Pored toga, postoji mnogo stvari i karakteristika koje poseduje Debian, a koje ne postoje u XPu. Ne bih sad nabrajo svaku pojedinačno zbog dužine ovog posta. Mit o linuxu, odnosno, možda više kao urbana legenda je informacija koja ukazuje na to da skoro sve ozbiljnije servere na svetu pokreće Linux. Google je odličan primer za to. Ali to nije mit, to je istina. Verovatno dosta ljudi kada čuje za to, pomisli, kako je linux ipak namenjen samo profesionalcima.

    Ako je već tako odlična tehnologija dostupna tako besplatno, zašto je onda svi ne koristimo? Kakvu je to kletvu Microsoft bacio na nas, pa ne možemo da se odvojimo od Windowsa? Da li se plašimo same promene, kao što sam se i ja u početku plašio. Za osnovni, svakodnevni rad koji redovno radite na Winu, isto to veoma lako i bez ikakvih podešavanja možete imati pod nekom od distribucija Linuxa. Takođe, možete na vašem računaru imati oba sistema. Ne morate ni instalirati možete ga pokrenuti pravo sa CDa ili DVDa.

     Možda bi iz finansijskih razloga Linux baš trebalo da bude najrasprostranjeniji na našim prostorima. Ali usled visokog stepena piraterije, jednostavno nema razloga. Sve se svodi samo na entuzijaste, koji samostalno žele da nauče nešto novo i više. Takođe sam čuo da korisnici Linuxa mnogo bolje upoznaju sam rad računara i rad operativnog sistema. Naravno, ovo nije potrebno običnom korisniku kome OS služi samo da završi određeni posao. Možda nama malo zahtevnijima, Windows dosadi kada smo isprobavi sve što se može isprobati i tražimo nešto novo da izučavamo. Tu se Linux pokazao kao odličan, jer uvek ima nešto novo da se nauči. Određene distribucije ukazuju na to da on ipak nije namenjen samo profi korisnicima. Tu se javlja taj mit gde korisnik ako koristi Linux, onda je on profi.

     Najzanimljivija stvar vezano za Linux je verovatno rad u konzoli, odnosno terminalu. Tu leže prave tajne i samo najuporniji će savladati tehnike informacionih magija koje linux krije iza sebe. Tu su takođe i performanse i fleksibilnost samog sistema, koji je navodno neprikosnoven. Najvažnija i najosnovnija stvar vezano za Linux, a i za sam open source pokret je njegova otvorenost i dostupnost bilo kome. Poznato je da su određene zemlje u svetu uvele korišćenje linuxa za vođenje raznih državnih poslova i službi. Jednostavno, njegova otvorenost vam omogućava uvid u sam sistem, što je veoma važan faktor kada su u pitanju bezbednost državnih podataka. Fleksibilnost se ogleda u tome, gde vi možete prilagoditi linux vašim potrebama ili specijalno za određene računarske sisteme. Nekad se i sam zapitam da li je moguće da postoji nešto tako za džabe!? Ma ne moguće, to mora da neko finansira u pozadini, zapitao bih se. Ali zašto bi neko trošio milione na razvoj takvog sistema i dao ga besplatno?

     Bilo kako bilo, nadam se da sam neke od vas uspeo barem malo da motivišem da daju šansu Linuxu.
     Surfujući po blogovima na blog.rs primetio sam da je dosta postova posvećeno životu, ljubavi, emocijama, filozofiji itd. Zato sam rešio da mojim čitaocima i ostalim kolegama blogerima preporučim jednu odličnu emisiju, po mom mišljenju, koja je emitovana na našim prostorima zahvaljujući televiziji Studio B.

     Emisija se zove AGAPE. Voditelj Aleksandar Gajšek i stalni gost emisije prof. Vladeta Jerotić. Svake emisije menja se treći član, odnosno drugi gost. Emisija pokušava da da odgovore na brojna pitanja iz života, nauke, religije.

     Slušati prof. Jerotića je pravo uživanje. Profesor je religiozan čovek, ali svakoj temi pristupa iz raznih uglova. Mnogo sam stvari naučio slušajući i gledajući ovu emisiju. Takođe, veoma su interesantni i gosti u svakoj emisiji. Pristup prof. Jerotića i njegov način predavanja i predstavljanja određenog problema ili tema je neverovatan. Ponekad imate utisak da čovek prosto ima odgovor na sve, ali zapravo nije tako. Pitanje religije, života, nauke pa i veze između njih prof. odlično objašnjava. Dok ga slušate on vas ujedno i motiviše da živite kreativnije, ispunjenije i da težite ka saznanju. Nisam siguran, ali iz emisije sam zaključio da je prof. psiholog. Odlično je objasnio razvoj čoveka kao svesnog bića. Dao je mnogo odgovora po pitanju mentalnog sklopa, pa čak i suštine života.

     Neke emisije su odlazile i dalje. Na samu ivicu nauke i religije. U jednoj emisiji gostovao je naš čuveni naučnik dr. Koruga. Za one malo zahtevnije filozofe ova emisija je neverovatno odlična, ali isto tako neverovatno je što je možete pratiti veoma lako. Takođe, pohvale i voditelju na izboru tema i gostiju. Na detaljnoj obradi i prezentaciji.

     Serijal za ovu godinu se završio. Verovatno će se nastaviti početkom oktobra na Studiu B. U pripremi je i DVD izdanje svih emisija iz ovog serijala.

     Emisija me je toliko oduševila da sam rešio da joj posvetim post na svom blogu, a takođe i vama da preporučim da je pratite. Onda bi mogli i neke interesantne teme da nastavimo da diskutujemo i ovde na našim blogovima.

     Podstaknut jednom debatom od pre par nedelja, koju sam vodio sa nekoliko svojih prijatelja, rešio sam da napišem ovaj post, koji je totalno ne vezan sa temama o kojima uglavnom pišem. Ovaj post razmatra trenutno stanje u zemlji i veliku količinu licemerja koje postoji kod nas, a takođe i veliku ne obaveštenost naših građana. Takođe mislim da su neke vrednosti pogubljene, a koje mi SRBI ne bi trebalo da izgubimo.

     Ovo je moje lično shvatanje i razmišljanje koje je podržano ne samo mojim ličnim filozofiranjem već i ličnim delima.

 (Dalje)