Ima nešto u profesorima kada je kafana u pitanju.

Često sam kao mali osnovac, pa i srednjoškolac slušao priče o profesorima boemima kako uživaju u svakom litru alkoholnog poroka raznih oblika i vrsta. Od skoro počinjem da shvatam mali deo te boemije, ali u nedostatku adekvatnog iskustva i kafanskog autoriteta, moje pisanje se može porediti sa huljenjem kafane kao institucije. Profesori su od vajkada uživali beneficije iste. Razni su povodi i motivi bili razlog njihove posete ovim hramovima veselja, sreće i tuge. Jedan od tih povoda je i diplomiranje na kojem sam imao zadovoljstvo da prisustvujem.

Moj fax saponosom je dao još jednog diplomiranog profesora tehnike i informatike.Ovoga puta to je bio kolega Kodžo, te koristim ovu priliku da mu jošjednom čestitam.
Kodžo, izvinjavam se što nisam došao na odbranu diplomskog. Nadam se da ćeš mi to nekada oprostiti :)

Ispratili smo Kodža u profesorski staž kako to i dolikuje budućem profesoru - uz dosta alkohola. Odplovio je u nepoznate životne vode kao novoizgrađeni brod, praćen flašom vina, koje mu u tom trenutku uliva sigurnost da će putovanje biti bezbedno i srećno. Klasično predkafansko okupljanje u stanu diplomiranog, dalo je adekvatan šlagort predstojećem provodu u kafani. Blaga alkoholska vakcina pripremila je organizam za ono što tek dolazi.
Kažu da ne valja u kafanu ići na suvo

Ambijent i okruženje restorana "Romansa" uvek je odavalo utisak ozbiljnosti u isto vreme praćeno dozom opuštenosti gde jaz generacija nikada nije problem, čak šta-više i prednost. Muški deo ekipe stigao je prvi za rezervisani sto na čelu sa prvodiplomiranim kolegom Dučićem, koji je to veče imao, može se reći, ulogu domaćina proslave.

Čar ovoga mesta leži u mnogim detaljima od kojih mene najviše fasciniraju zidovi od cigle izbledele crvene boje, koji celom objektu daju romantičnu notu. Njihova posebna lepota se ogleda u upijanju zvuka starogradske muzike. Tako smo i mi to veče dozvolili da nas ambijent i atmosfera ponesu. Izgledalo je kao da se rastajemo i da je pitanje vremena kada ćemo se opet sastati, a opet smo bili srećni i uživali.

Spontanim, delikatno orkestriranim dolascima, stigla je i lepša polovina našeg društva, koja je svakako ulepšala tu noć. Imali smo sve što je bilo potrebno za idealnu proslavu i veselje. Posle uobičajenih međusobnih sitnih razgovora, pesma je preuzela svoje i ubrzo smo svi bili na nogama. Pevalo se i kada je bilo muzike i kada je muzika pravila pauzu. Stekao se utisak da je to veče kafana bila naša i duga noć kao da je držala mrak  prkoseći jutru samo za nas, mnogo posle.