Pre par dana izašao sam sa drugom da prošetamo uveče kroz grad. Šetali smo tako po svežem večernjem vazduhu kroz gradski park. Pričali usput o raznim životnim stvarima, između ostalog i o računarima, internetu, njihovom korišćenju, a pogotovu o prekomernoj upotrebi.

Utvrdili smo da se često smorimo tako kući za kompom i da "padnemo" u neku vrstu blage depresije. Ne bitno šta radili, ali uvek nekako padne nivo motivacije i elana za neki drugi rad van kompjutera. Razmišljao sam o tome i shvatio, da mi kao živa bića ipak nismo projektovani da budemo fiksirani za jednu lokaciju duži vremenski period.

Problem je u tome, što mi fizički ne radimo ništa, ali nam je mozak dosta aktivan tokom tih operacija, kao što su: čitanje vesti na netu, gledanje filmova, igranje igara, pisanje nekog teksta ili bilo kog drugog rada. I sami znate kako se osećamo kada provedemo u autobusu na nekom putovanju preko par sati sedeći na jednom mestu. Sama fizička neaktivnost dovodi do osećaja nelagodnosti. Sedeći tako u jednom položaju duži vremenski period postajemo i nervozni, i samo telo počinje da se "buni".

Što se zdravstvenog apsekta tiče, čitao sam dosta članaka na netu koji ukazuju da fizička neaktivnost može biti uzrok razvijanju nekih bolesti, kao što je diabetes, kardiovaskularna obolenja, gojaznost itd. Primetio sam da kada se "učaurim" tako na jednom mestu, vazduh u sobi postane zagušljiv, a našem mozgu je potrebno svežeg vazduha i kiseonika za normalan rad. Zato pokušajte ako dugo vremena provodite u jednoj prostoriji, da je provetravate redovno. Posle dužeg vremena, u zagušljivoj prostoriji, počećete da se osećate mrzovoljno. Jednostavno, kada saberete fizičku neaktivnost i zagušljivu prostoriju, dobijate negativne rezultate. Pogotovu ako je osoba pušač.

Takođe, u vašem računaru se nalazi nekoliko ventilatora koji raspršuju topao vazduh sa komponenti računara i izbacuju ga van kućišta. Pored tog toplog vazduha koji dodatno "zagađuje" vazduh u sobi, raspršuje se i određena količina prašine koju mi udišemo. Mi sami takođe, zagađujemo vazduh, jednostavno, svojim disanjem :)

Nije mi namera da u ovom članku bacam drvlje i kamenje na računare, kojih sam i sam dugogodišnji korisnik. Samo želim da ukažem na neke aspekte njihovog korišćenja koji mogu uticati na naš život. Uhvatim sebe tako kako provedem i ceo dan ispred računara, radeći razne stvari, od učenja, krstarenja internetom, igranja igara, gledanja filmova itd. Mislim da kojim god se poslom bavili nismo obavezni da provodimo toliko vremena pred računarom. Stvari su se malo poboljšale, pa više ne moramo da buljimo u one monitore sa katodnom cevi, koji zrače i dodatno greju prostoriju. Danas su nam dostupni LCD monitori, ali i višečasovno gledanje nekog sadržaja na monitoru može biti zamorno za oči. Nekada nas i sam mentalni rad za računarom iscrpi dovoljno, a da uopšte ne budemo svesni toga.

Kao osoba koja se aktivno bavila sportom u periodu osnovne i srednje škole, osećam kako nekada ova neaktivnost dosta utiče na mene negativno. Kada sam trenirao atletiku, mnogo sam se osećao "življe". Bio sam više motivisan za neke radne obaveze, nego što sam sad. Dok trčite, vama cirkuliše krv kroz ceo organizam, obogaćena svežim vazduhom, a pogotovu kroz mozak. U toku tok procesa oslobađaju se tzv "hormoni sreće", koji pozitivno utiču na nas. Uopšte bilo koja fizička aktivnost, izbaci će iz nas onu negativnu energiju, a još bitnije izbacićemo toksine iz organizma koji takođe utiču negativno na naš organizam, psihu, zdravlje, itd. Dovoljno je da shvatimo da je ipak potrebo da pored celodnevnog rada na računaru, oduzmemo par sati od tog sedenja pred računarom, TV-om, i malo prošetamo, protrčimo, odigramo partiju fudbala sa ortacima, vožnja bicikle, ili nešto sasvim deseto. Ovakva neaktivnost na duži period može od vas napraviti veoma "negativnu" osobu, koja je mrzovoljna, to se može odraziti na vaš odnos u porodici, sa prijateljima, na radnom mestu. Stvarno je potrebno da nađemo mesto gde ćemo kanalisati tu negativnu energiju i osloboditi se od tog stresa, koji je u našoj sredini na veoma visokom nivou.

Priznajem da je nekad dobra partija Counter Strikea, WarCrafta, neke vožnje, ili neke druge igre, može imati pozitivan uticaj na nas i takođe može osloboditi od stresa. Ali nije baš poželjno da uvek se okrenemo tom instant zadovoljenju. Mi imamo utisak da nešto radimo u tom trenutku, ali naše telo zapravo ne radi ništa. Ne bih da zvučim, kao neki dekica, koji pljuje novu tehnologiju, nego jednostavno kao aktivan korisnik svih blagodeti ITa, želim da pogledam istini u oči i sagledam problem iz drugog ugla. Ono što mi se često dešava jeste da kada imam neke obaveze, prvo uzmem da odigram neku igru. Često to potraje par sati, pa posle mi nije jasno što mi se ne uči ili ne radi nešto što moram da odradim. Shvatio sam da i samo igranje neke zahtevne strategije, RPG igre ili pucačine, zahteva od mozga da obrađuje informacije. Posle dužeg vremena, on se jednostavno umori i nije mu do posla. Verujte mi, ima vas nekoliko tamo u vašoj glavi :)

Moj savet je da nikako ne bacite to čudo na vašem stolu za koju ste izdvojili finu cifru iz vašeg kućnog budžeta. Jednostavno, pokušajte da nađete vremena za sebe. Smanjite prekomernu upotrebu računara na minimum i bolje organizujte svoje vreme.

  • Nastavlja se kloniranje Asusovog ultra mobilnog i ultra jeftinog laptopa, od strane drugih proizvođača.
  • Nanoodeća - vi šetate i slušate muziku, dok vam se pune baterije na laptopu koji vam se nalazi u torbi. Mislite da vam je ostalo još samo dve kockice baterije na mobilnom telefonu, međutim sve je napunjeno u međuvremenu. Dok ste pričali na mobilni, napunila vam se baterija na mp3 pleyeru.
  • Pobedila Blu-Ray tehnologija. U Sony-u piju šampanjac.
  • Povećava se G-Sila, stiže GeForce 9!
  • Flash memorija od 100GB.
  • Baterije na vodu.
  • Mobilni telefoni sa hardwareskom 3D grafikom, obećava Samsung.
  • Prilagodljivi miševi. Miševi na duvanje, ali ne duvaju!
  • IBM hoće internet za sebe. San: "Kompletan internet na jednom računaru".
  • SSD od 1,6GB.
infosource: Svet Kompjutera

Asus eeePC

Asus eeePC je ultra mobilni laptop računar, kojeg karakteriše veoma niska cena, pa čak i za naše uslove. Pored toga, Asusovi inženjeri su uspeli da sa ograničenim budžetom i veličinom implementiraju najnoviju tehnologiju u ovu čudesnu spravica, koja je trenutno zapalila svet.

Imam utisak da je jedino Apple-ov iPod napravio ovoliku "galamu" na netu. Tako da svakako sve pohvale Asusovom timu inženjera.

Ovih dana sam na faxu sa kolegama dosta pričao o ovom laptopu. Čak smo otišli u lokalni computer shop, kako bi ga videli i naravno malo isprobali. Ostali smo pod pozitivnim utiscima. Zato sam rešio da putem ovog bloga, prenesem ta iskustva i da dam par saveta.

Kritični pristup svakom high-tech uređaju, izvršio je naš uvaženi kolega Alexa. On je imao prilike da prvi testira mašinu. On je očaran dimenzijama laptopa i prvo što mu je palo na pamet je bila mogućnost lakog korišćenja na faxu u toku predavanja. Kolega Kodžo, ima zamerke na veličinu ektrana i iz ličnog iskustva smatra da mali ekran može mnogo da smeta. Međutim, ekran od 7" na ovom laptopu ima veoma dobru rezoluciju, tako da je rad u sa tekstom, tabelama, pa čak i nekom od instaliranih igara, veoma prijatan. Naravno, veličina ekrana, a i sama namena ovakvog uređaja nije da se sa njim radi po ceo dan. Sigurno će takav rad biti naporan za oči.

Kada pogledate operativni sistem u pitanju je Asusova implementacija Linuxa. Akcenat je stavljen na internet aplikacije, tako da ćete naći internet browser, email aplikaciju, chat aplikaciju. Zanimljivo je to što je poseban taskbar podeljen u sekcije: Internet, Office, Learn, Entertain ili Fun. Inače skraćenica od eeePC znači, Easy to Learn, Easy to Work, Easy to Play.

Za Office aplikacije zadužen je OpenOffice.org paket. U njemu ćete naći sve ono što se nalazi u Microsoft Office paketu, ono što je najbitnije što je rad skoro isti kao i sa MS Office 2003 verzijom. Takođe možete otvarati MS Office dokumenta.

U kategoriji Learn se nalaze aplikacije za Matematiku i istraživanje. Otvorili smo program Math i iznenadili se kada smo videli da je moguće iscrtavati i vršiti analizu matematičkih funkcija. Tako da, svi vi koji još uvek niste položili Matematiku 1 (kao i ja) na TFu u Čačku, sada imate šansu. Tu se nalazi još par interesantnih aplikacija i enciklopedija.

U kategoriji Play imate razne male igrice i igre. Probali smo igru koju pokreće OpenGL u 3D modu. Vi ste pingvin koji se spušta niz snežnu liticu. Na onako maloj mašini izgledalo je fenomenalno.

Što se izgleda tiče, postoji varijanta bele boje laptopa, sa raznim bojama gornjeg dela monitora. Tu su varijante: žuta, zelena, plava, roze. Pored tih moguće je nabaviti i kompletnu crnu varijantu koja izgleda, po mom mišljenju, fenomenalno i profi.

Kada je cena u pitanju. Ovaj laptop košta kao malo bolji mobilni telefon. U pitanju je iznos, koji ovde u Čačku iznosi: 22.500 dinara. Takođe, moguće je uzeti na odloženo ili preko kreditne kartice. Složićete se da je to veoma povoljno. Pogotovu za studente koji studiraju u Čačku, ali ovde nemaju računar. Sa njim ćete svakako moći da radite seminarske radove, prezentacije, pa čak i kompleksne matematičke i tabelarne proračune. Pored toga, lepo ćete se i zabaviti, a tu je i internet. Navodno na našem faxu postoji bežična mreža. Sa ovim laptopom koji u sebi sadrži bežični WiFi kontroler, bez problema ćete pristupati internetu u okviru fakulteta.

Ostatak konfiguracije čine:
SSD (solid state disk) 4GB
512MB RAMa
3 x USB
PCMCI slot
nema optički uređaj
(koristi flash memoriju)

Zbog integrisanog SSDa, sistem na sve komande reaguje brzo. Imate utisak kao da radite sa nekim quadcore procesorom. U pitanju je nova tehnologija hard diskova koji ne koriste magnetne ploče, već neku vrstu flash memorije. Prednost toga, je brz rad sistema, a i manja je opasnost od oštećenja podataka prilikom padova laptopa. Takođe, brzina rada te memorije je mnogo veća nego što je to slučaj kod HDDa.

Još jedna pogodnost koju nudi prodavnica računara ALTI u Čačku, jeste mogućnost snižene cene ako se uzima više eeePCa odjednom. Što znači, ako bi nekoliko nas htelo da kupi ovaj računar, mogli bi da dobijemo fin popust na još ovako malu cenu. U svakom slučaju, svakako se isplati.

Evo još malo sličica za kraj ovog posta:



Neverovatno ali istinito! Oracle došao u Čačak! Moram priznati, da smo ga ili ih, lepo dočekali. To se desilo pre 10ak dana, a centar dešavanja je bio Tehnički fakultet u Čačku.
 

Za neupućene, Oracle je jedna od najvećih svetskih IT firmi, specijalizovanih za baze podataka.
 
Amfiteatar je bio pun studenata, profesora, poslovnih ljudi, novinara itd... Prodekan za nauku na TFu je otvorila prezentaciju. Zahvalila se Oraclu na dostavljenom software-u u vrednosti od preko 1 200 000 $, da dobro ste pročitali. Potom nam se obratio izvesni Klod, koji je veoma dobro pričao srpski, pa predpostavljam da je srbin koji navodno živi u Kanadi i radi za Oracle. Pričao nam je malo o svom putu koji ga je odveo u najveću IT firmu na svetu. O tome kako je važno da verujemo u sebe i da se profesionalno bavimo informacionim tehnologijama. Objasnio nam je da baze podataka nisu visoka nauka i da se mogu lako savladiti u poređenju sa npr. matematikom koja se predaje na našem faxu. Iskazao je svoje poteškoće u savladavanju matematike. Takođe je pred nekoliko profesora matematike sa TFa izjavio da od matematike leba nema, što je izazvalo neverovatno reakcije u celom amfiteatru. Ali šta da se radi, čovek verovatno ima preko nekoliko desetina hiljada dolara mesečno, matiš ne voli, ali je expert u Oracle bazama.
 

Posle Kloda, Oracle prezentacija je počela. Bila je baš u onom klasičnom fancy stilu. Malo smo slušali o nastanku Oracle. Čime se bave. Sa koliko kompanija sarađuju. Prednosti, prednosti i samo prednosti ako koristite njihovu implementaciju baza podataka. Ipak, oni su industrijski standard, i naravno da imaju mnogo toga pametno da kažu, a i vredi ih poslušati. Bilo je dosta reči o njihovoj arhitekturi i kompletnim rešenjima za razne tipove organizacija i korporacija, malih i srednjih preduzeća, online usluga itd. 

Takođe su prezentovali i nove mogućnosti baze podataka 11g. Posle toga su usledila pitanja. Kasnije se obratio jedan drugi menadžer koji je objasnio konkretnu primenu Oracle baza na jednom primeru u gradu Topola. Taj projekat je imao za cilj da se uradi komletan katastar podzemnih cevi i kablova u tom gradu. Pored toga urađen je kompletan katastar stambenog prostora kao i ulica. Sve u svemu veoma interesantno rešenje.

Nakon toga smo saznali da je Oracle opremio poseban kabinet na TFu u kome će se održavati Oracle kursevi, odnosno pokrenuta je Oracle Academy. Kako sam saznao preko sajta TFa, objavljen je konkurs za prvu grupu zainteresovanih polaznika. Par mojih kolega i ja smo se prijavili na taj kurs. Kurs traje 10 nedelja, od koga su 6 dana rada u prostorijama na TFu a ostatak se vrši putem online predavanja. Kako piše u uputstvu, svaki polaznik će dobiti nalog i poseban software za pohađanje kursa putem interneta. 

Razgovarajući sa kolegama, zaključio sam da to i nije tako loše. Kursevi su online i ne zahtevaju mnogo provedenog vremena na faxu, tako da se verovatno neće poklapati sa predavanjima koje imam trenutno na faxu. U ovom kursu se radi projektovanje i programiranje SQL baza podataka. Ako ništa drugo, steći ću solidna znanja u vezi baza podataka, koja će mi sigurno kasnije koristiti. A ako uspem uspešno da odradim kurs na kraju mogu uzeti i Oracle sertifikat, što svakako može biti korisno uz diplomu TFa, a lepo će i zvučati kao stavka u mom budućem CVu.

Mislim da je dolazak Oracle na TF svakako pozitivan događaj. Na ovaj način TF ste stavlja na IT mapu Srbije, i pokazuje da je TF dobar partner u IT razvoju ovog regiona. Prednosti za studente TFa će svakako biti, a možda i kasnije možemo očekivati dolazak i drugih svetskih IT firmi.

Naučnik Kreg Venter (Craig Venter) kreirao je sintetički hromozom upotrebom laboratorijskih hemikalija. Ovo naučno dostignuće naglašava kreiranje prvog veštačkog života na našoj planeti.

Nova vrsta je oblika bakterije. Kreg Venter i tim od još 20 naučnika su uspeli da kreiraju sintetički hromozom, sastoji se od 381 gena, koji su potom transplantovali u ćeliju postojeće bakterije. Kada se veštački DNK integriše u ćeliji bakterije, DNK preuzima kontrolu i na taj način nastaje nova ćelija.


Kreg smatra da ova tehnologija može dovesti do mnogo unapređenja u našim života, pa tako i u kreiranju specijalizovanih ćelija za određene namene. Smatra da prevashodno se mogu koristiti u korist čovečanstva, a ne za korišćenje u kreiranju bio-oružja. Na primer, mogli bi da kreiramo bakteriju koja je u stanju da apsorbuje ugljen monoksid iz vazduha i na taj način doprinesemo rešavanju problema globalnog zagrevanja. Takođe, mogle bi da se proizvedu bakterije za proizvodnju bio-goriva. 

Druga strana medalje je ta da su mogućnosti ne ograničene i da se mogu zloupotrebiti u one najgore svrhe, kao što se stotinama puta u istoriji desilo sa zloupotrebom novih tehnologija i naučnih dostignuća (primer: nuklearna energija).

Ovo dostignuće svakako ima kako svetlu, tako i mračnu budućnost. Pored ovih pitanja, postavljaju se i ona etička, da li mi stvarno imamo pravo da kreiramo nov život, novu vrstu, novi organizam. Ovo može doprineti lečenju mnogih bolesti, menjaju našeg životnog okruženja na bolje ili na gore. 

Venter je rekao: Sada smo u prilici ne samo da čitamo genetički kod, već i da ga pišemo.

Ova vest možda deluje slično kao i vest o prvo uspešnom kloniranju. Ali koliko se ja razumem i koliko sam obavešten, ovo su izgleda različiti problemi. Deluje mi da je jedno samo kopirati nešto, a drugo je kada vi kreirate nešto novo. Što je možda još i gore, modifikujete. 

Da li to sada znači da konačno možemo da prkosimo prirodi, da izađemo iz tog kruga prirodne selekcije? Da li smo sada u prilici da kreiramo super rasu, super ljude, super vojnike, super studente, super sportiste, super itd…? Sada sve nekako deluje jednostavno. Hoceš, plavu kosu, kupiš tableticu, popiješ, sačekaš par dana i raste ti plava kosa. Želiš da budeš visok, nizak, da ti je nešto veće, nešto manje, ma nije problem, evo tabletica ili možda kremica. Hoćete da imate, ovakvo ili onakvo dete, “jednostavno” genetički modifikujete vaš embrion, ili jajnu ćeliju i dobijete ono što ste tražili.

Od ovih mojih primera, mislim da ova tehnologija može da ima korisniju upotrebu. Možda da nas “unapredi”, ali opet i to zvuči nekako mehanički i ne prirodno. Iskreno kada pogledate u srž funkcionisanja našeg bića i kreacije, deluje da smo mi samo proizvod dobro kontrolisane genetičke bio mutacije. Možda i samo skup bio-hemijskih reakcija i interakcija, ali jedno je istina, a to je da smo ipak ljudi. Ovo tumačenje može proizvesti i pitanje, a kako smo mi onda nastali? Da li smo i mi sami samo jedna bio-inženjerska kreacija, koju je stvorio neko eonima pre!? 

Kada pogledate taj mikrokosmos, kada pogledate te ćelije, one deluje tako beznačajno pojedinačno, ali opasna je to mašinerija. To jezgro je zeznuta stvar, ono upravlja celom ćelijom i svaka ćelija tako. To jezgro ima svoje instrukcije koje su zapisane u genima i koje se izvršavaju. I ona jadna ćelija, mora da sluša sve šta joj kaže DNK. I pazite vi sad ovo, zamenite gene u toj ćeliji, genima koji imaju totalnu druge instrukcije i ta ćelija počinje proizvodnju ili rad po novom programu. Kao jedan mali bio kompjuter. Ubaciš mu program za ovo, on radi to, program za nešto drugo, on radi i to. Dobro, nije baš to tako jednostavno kako to ja ovde pišem, ali je suština blizu. Proces koji ovde opisujem se dešava kada vas napadne neki virus. Virus je zapravo samo DNK u jednoj opni, koja se kači na druge ćelije i inficira ih. Te ćelije potom počinju proizvodnju novih virusa, zato što je DNK iz virusa ušla u jezgro ćelije i zadaje nove komande. Ti novi virusi  nastavljaju inficiranje dalje itd...

Dobro, otišao sam ja malo daleko u svom filozofiranju, ali nije loše da malo razmislite o ovome, izgleda da budućnost leži u programiranju, kako biološke tako i sintetičke vrste.

U poslednje vreme malo pratim šta se dešava pod hrvatskim IT nebom. Mogu Vam reći da ima veoma zanimljivih dešavanja. Kod njih se trenutno uvodi jedan veoma interesantan zakon.
 
Udruženje ZAMP (Zaštita Autorskih Muzičkih Prava) uvodi zakon po kome bi se naplaćivao "harač" na svaki MB (MegaBajt) slobodnog prostora koji postoji u Hrvatskoj ma gde se on nalazio. Evo o čemu se radi:
 
 (Dalje)

Izvor: PC CHIP
Veoma zanimljiv pokazatelj koliko jedna zemlja u našem regionu ulaže u taj sektor. Prema nekim istraživanjima, prosečna hrvatska porodica izdvaja znatno veću sumu novca za IT opremu na mesečnom nivou u odnosu na našu sredinu. Slovenci su tu mnogo ispred svih nas, pokazuju skorašnja istraživanja.

Situacija se i kod nas popravlja. Međutim, mislim, nisam siguran, da hrvati nisu uveli porez na IT opremu, tako da je ta oprema mnogo pristupačnija prosečnom hrvatskom građaninu u poređenju sa našom situacijom. Ako neko ima podatak koliko je vredno naše tržište neka postavi u vidu komentara. Na žalost tu informaciju, trenutno nemam. Istina je da hrvatska vlada dosta novca ulaže u IT sektor, za razliku od nas. Ne stojimo ni mi na mrtvoj tački, ali bi valjalo da se situacija popravi. Ulaganjem u IT sektor, Srbija bi mogla sebe da stavi na mapu stabilne i investiciono sposobne zemlje u regionu. Na ovaj način, neki važni igrači u svetskoj IT industriji bi mogli videti veliki potencijal u susednim zemljama i ulagati u njih. Dok bi mi došli tek u 3. ili 4. krugu. Tada bi se centar već nalazio u nekoj od susednih zemalja, a mi bi bili samo jedan od korisnika ili kupaca određenog brenda ili tehnologije. Zašto ne bismo i mi uzeli deo tog IT kolača? Navodno posedujemo kadar i znanje, ali žalosno je što ga slabo implementiramo.

Evo kao primer navešću blog servise, koje mi ovde redovno koristimo. Hrvatska, po mom poslednjem pregledu, ima oko 4 blog servisa, dok mi imamo tek ovaj jedan (koliko sam ja upućen). Već su neki hrvatski blogeri postali pravi opinion makeri u njihovom regionu, kao što su: Mračni, Lična Borja itd...

Mislim da ne bi trebalo uvek da kaskamo za ostalima. Mogli bi barem u nečemu da budemo među prvima. Tek skoro je jedan naš razvojni tim Metamorf plasirao svoju igru na svetsko tržište. Svi se dobro sećamo hrvatskog Serious Sam-a i to oba dela. Poznati su i mnogi drugi primeri, koje sad ne bih navodio.

Ovaj post nije zamišljen da zvuči oponentski prema hrvatskom IT sektoru ili prema samoj Hrvatskoj, smatram da su se neke mentalne barijere prebrodile. Suština je bila dati uvid u trenutno stanje jedne od zemalja u našem susedstvu, a koja je koliko-toliko slična nama po razvoju. Mislim da dosta naših i njihovih IT firmi imaju odličnu saradnju, tako da bi se taj potencijal mogao iskoristiti i podstaknuti naš razvoj i put ka tom smeru.