Preporučujem vam da pročitate ovaj članak. Čovek je veoma lepo opisao iz ličnog iskustva prednosti Linuxa u ovom slučaju Ubuntua u poređenju sa Windowsom.

Obrađene teme:

  • instalacija
  • problemi sa registryem
  • stabilnost
  • funkcionalnost
  • defragmentacija
  • update
  • konfiguracija

 

     Od skoro sam se i ja upustio u open source, linux, gnu vode. Odavno me je privlačila kompleksnost tih sistema. Postoji neka vrsta mita, pa čak i ovde u Čačku, da ko zna da radi pod Linuxom taj je expert. Mislio sam da je to samo lokalni mit, ali se ispostavilo da su Linux administratori mnogo cenjeniji i plaćeniji u svetu. Takođe, izgrađena je neka vrsta "aure" oko okorelih korisnika Linuxa. Oni se samostalno angažuju za slobodu, transparentnost, tehnologija pripada narodu itd. Većina njih su i programeri koji doprinose samoj open source zajednici. Na taj način daju doprinos razvoju slobodnog softvera.

     Linux sam počeo da koristim aktivno pre nešto manje od godinu dana. I kao svoju distribuciju odabrao sam Debian koji je toliko hvaljen i rasprostranjen. Međutim to nije baš pametna preporuka za jednog početnika. Čuo sam razne priče o tome kako treba početi sa nekom newbie friendly distribucijom, kao što je ubuntu ili knoppix. U Debianu mora dosta toga ručno da se podešava i neizbežan je rad u terminalu, koji plaši većinu Windows korisnika. Ali uprkos svim tim pretnjama i strahovima shvatio sam da koristeći i učeći ovu distribuciju, u prilici sam da naučim mnogo o Linux sistemima.

     Prvi strah svih Win korisnika je veoma problematična instalacija Linuxa. Navodno slaba podrška za hardware vašeg računara itd. Na primer, Knoppix radi samo sa CDa i može naknadno da se instalira. To je odličan primer distribucije koja može da privuče više ljudi ka Linuxu. Sve je neverovatno prosto: upalite računar, ubacite Knoppix CD, pritisnete enter i ostalo je magija. Možete slušati vašu muziku, gledati filmove, surfovati netom, slati email, čatovati itd. Ceo sistem se instalira u vaš RAM. Za razliku od njega, instalacija Ubuntua je neviđeno laka i zato se preporučuje neiskusnim korisnicima.

     Plašeći se Debiana (Sarge) koji se nalazio na mom harddisku, sveže skinut putem torrenta, odlagao sam vreme njegovog snimanja na DVD i pokretanja instalacije. Jednog dana skupio sam hrabrost i upustio se u avanturu. Na moje zaprepašćeno iznenađenje, sve je proteklo neverovatno lako i brzo. Prvo sam se pitao, šta će mu bre 3 DVDa? Da li su oni normalni? Windows XP, dika i ponos Redmonda, staje svega na jedan CD. Tada sam shvatio, da se većina ljudi plaši zahvaljujući linux mitovima. Pa ako se Debian instalira ovako lako, i ako sam uspeo kao neiskusan linux korisnik da se ulogujem odmah u GNOME okruženje, pa ja ne znam šta jednostavnije od toga da tražim! Jer su navodno najveće kritike upućene na samu instalaciju Linux sistema. Zamislite, Debian koji važi za ultra tešku kategoriju, mene sluša kao malo kuče!

     Istina, postoje problemi ako vam se hardware ne prepozna kako treba. Onda ako niste iskusni možete da imate poteškoća. Ali u bilo kom slučaju on će se barem pokrenuti u safe modu, iz koga možete na internet, pa na forum i eto odgovora. Skoro sam instalirao Debian 4.0 (Etch). Imam dosta USB hardware i mislio sam da ću imati problema sa instalacijom i nalaženjem drivera. Pazite sada ovo, posedujem Logitechov bežični USB miš, koji nije hteo da radi pod XPom bez dodatne aplikacije i drivera. Kada se završila instalacija Etcha, gledajući splash screen i učitavanje sistema, primetio sam da moj miš radi besprekorno. Bez ikakve intervencije. Prepoznat je i USB Memory Stick, skener, štampač, zvučna, grafička. Mislio sam da slučajno nisam ja ubacio Knoppixov CD unutra. Međutim, na pozadini je lepo stajao Debianov znak. Iz svog iskustva sam doveo u pitanje sve te mitove oko Linuxa! Uspeo sam odmah bez ikakvih podešavanja i čačkanja po config fajlovima i kodecima, da odgledam svoj prvi DVD film na Linuxu. Player me je oduševio. Zvuk je radio bez ikakvih problema, nije bilo ni seckanja slike, što mi se dešavalo pod XPom.

     Ono što je najbitnije, odmah vam je instaliran potreban software. Internet browser, email klijent, office paket, igrice itd. Ne sećam se da ste pod Windowsom dobili office paket. Ovaj zaključak me je odveo dalje u razmišljanje. Kada pogledate realno, dosta korisnika kod nas koristi ilegalnu kopiju Windowsa, što je kao, protiv zakona. Mada nije problem samo u Windowsu, tu je i Office paket. Kada pogledate onu legalnu stranu, to bi vas koštalo negde oko 800 eura, Windows i Office paket. Zatim antivirus itd. Takođe, ako se bavite nekim profesionalnim radom na računaru tu je i taj paket koji vam je potreban za vaš rad. Što od prilike prestavlja jednu finu cifru samo za rad na računaru, a gde je vrednost samog hardwarea?

     Linux je poznat da odlično radi i na slabim konfiguracijama. Dešavalo se da su ljudi popravili performanse svog računara, tako što su prešli na Linux. Sada kada se pojavila Vista, potrebno je mnogo novca da bi se igralo sa njom. Cena mašine koju ona zahteva i nije tako mala. Svi ovi zaključci mogu da navedu na pitanje, pa zašto svi onda ne koristimo Linux. Lično i ja sam radim i pod Windowsom i pod Linuxom. Windows je stvar navike, ali najveći razlog su igre. Istina, slaba je ponuda igara pod Linuxom, ali i tu se situacija popravlja. Pored toga, postoji mnogo stvari i karakteristika koje poseduje Debian, a koje ne postoje u XPu. Ne bih sad nabrajo svaku pojedinačno zbog dužine ovog posta. Mit o linuxu, odnosno, možda više kao urbana legenda je informacija koja ukazuje na to da skoro sve ozbiljnije servere na svetu pokreće Linux. Google je odličan primer za to. Ali to nije mit, to je istina. Verovatno dosta ljudi kada čuje za to, pomisli, kako je linux ipak namenjen samo profesionalcima.

    Ako je već tako odlična tehnologija dostupna tako besplatno, zašto je onda svi ne koristimo? Kakvu je to kletvu Microsoft bacio na nas, pa ne možemo da se odvojimo od Windowsa? Da li se plašimo same promene, kao što sam se i ja u početku plašio. Za osnovni, svakodnevni rad koji redovno radite na Winu, isto to veoma lako i bez ikakvih podešavanja možete imati pod nekom od distribucija Linuxa. Takođe, možete na vašem računaru imati oba sistema. Ne morate ni instalirati možete ga pokrenuti pravo sa CDa ili DVDa.

     Možda bi iz finansijskih razloga Linux baš trebalo da bude najrasprostranjeniji na našim prostorima. Ali usled visokog stepena piraterije, jednostavno nema razloga. Sve se svodi samo na entuzijaste, koji samostalno žele da nauče nešto novo i više. Takođe sam čuo da korisnici Linuxa mnogo bolje upoznaju sam rad računara i rad operativnog sistema. Naravno, ovo nije potrebno običnom korisniku kome OS služi samo da završi određeni posao. Možda nama malo zahtevnijima, Windows dosadi kada smo isprobavi sve što se može isprobati i tražimo nešto novo da izučavamo. Tu se Linux pokazao kao odličan, jer uvek ima nešto novo da se nauči. Određene distribucije ukazuju na to da on ipak nije namenjen samo profi korisnicima. Tu se javlja taj mit gde korisnik ako koristi Linux, onda je on profi.

     Najzanimljivija stvar vezano za Linux je verovatno rad u konzoli, odnosno terminalu. Tu leže prave tajne i samo najuporniji će savladati tehnike informacionih magija koje linux krije iza sebe. Tu su takođe i performanse i fleksibilnost samog sistema, koji je navodno neprikosnoven. Najvažnija i najosnovnija stvar vezano za Linux, a i za sam open source pokret je njegova otvorenost i dostupnost bilo kome. Poznato je da su određene zemlje u svetu uvele korišćenje linuxa za vođenje raznih državnih poslova i službi. Jednostavno, njegova otvorenost vam omogućava uvid u sam sistem, što je veoma važan faktor kada su u pitanju bezbednost državnih podataka. Fleksibilnost se ogleda u tome, gde vi možete prilagoditi linux vašim potrebama ili specijalno za određene računarske sisteme. Nekad se i sam zapitam da li je moguće da postoji nešto tako za džabe!? Ma ne moguće, to mora da neko finansira u pozadini, zapitao bih se. Ali zašto bi neko trošio milione na razvoj takvog sistema i dao ga besplatno?

     Bilo kako bilo, nadam se da sam neke od vas uspeo barem malo da motivišem da daju šansu Linuxu.
Da li je moguće u ovoj našoj zemlji u tranziciji raditi na nekom open source projektu? Da li da bi preživeli moramo da pribegnemo nekom honorarnom proprietarnom radu? Kako uopšte preživeti? Da li je svest kod naših programera uopšte okrenuta ka open source-u? Ako ne moramo raditi za neki open source u našoj zemlji, kako onda uspešno raditi za neki projekat van, ako nemamo izvor finansija (jer je rad volonterski), a potrebno je većinu vremena posvetiti tom projektu? Perspektiva u Srbiji uopšte? -> Ako je to uopšte moguće imati?
 
Ovo su pitanja koja bih ja voleo Vama da postavim. Sobzirom da planiram da se u budućnosti priključim (ozbiljnije) open source zajednici. Sobzirom da sam iz Srbije, i sobzirom na nama opšte poznatu situaciju u zemlji, zapitao sam se da li je uopšte moguće raditi open source, i od tog rada živeti? Koje su mogućnosti? Kakva je perspektiva?
 
U ovom postu ću pokušati na neka pitanja da odgovorim lično, tako što ću izneti neko svoje viđenje i svoje ideje. Hteo bih da napomenem da je ovaj post pre svega predviđen kao jedno veliko pitanje svima Vama koji ste već imali iskustva ili ne, ali koji u svakom slučaju prate open source zajednicu.
 
Unapred Hvala! 
 
 (Dalje)