Bilo bi mnogo vedrije da je u pitanju nastavak za trenutno najpopularniju FPS igru na svetu: Crysis. Ovoga puta bi EU High-Tech Worrior iskako iz aviona iznad teritorije Kosova. Neprimetno sleteo među živalj sa cloak-engaged opcijom aktiviranom. Praćen sa još nekoliko High-Tech Worrior-a i Peacekeepera, sa opcijom maximum-speed uspostavio bi kontrolu i nadgledanje nezavisnosti. (Scenario nije baš daleko od stvarnosti, sobzirom da EU misija stiže). Kao i u svakoj pucačini, uskoro bi usledilo održanje mira, tako što bi se sprečio svako ko bi pokušao da taj isti mir uznemiri, ne bitno koja strana bila u pitanju. EU Hight-Tech Warrior je totalno neutralan, i njega jedino zanima peace, svako ko ga ruši biva neutralisan upotrebom maximum-strength ili maximum-armor.

Dok bi se misija razvijala, ustanovilo bi se da je neka alien rasa zaposela teritoriju Kosova i da ima mnogo veće planove koje prevazilaze trenutne granice država i mašte ljudi na ovome svetu. Ali tu su High-Tech worriori da nas spasu od Crysis-a, koji se razvija. Koristeći svoj nano-suit i kolekciju naoružanja, kao što je i specijalni TOC Gun, uspevaju da aliene održe pod kontrolom, ali je to bilo kratkog daha. Uticaj alien rase se širi i na druge zemlje i teritorije i dolazi do katastrofalne kataklizme. Na kraju kompletna civilizacija biva ugrožena i skoro sve je stavljeno na kocku. Posle dužeg perioda ponovo shvatamo da smo ujedinjeni -> jači, preuzimamo stvar u svoje ruke. Iako neće neki Carrier lansirati nuke-attack na alien infestation, uspevamo da se dokopamo njihovog mainframe-overmind centra. U kontaktu sa tom esencijom shvatamo da su oni došli da nas nauče da živimo together i da je ovo bila lekcija koju smo morali na hard way, da naučimo. Ali kako to biva kroz kompletan recordable human race history, važne lekcija volimo da učimo na teži način, specialy mi srbi.

Posle contacta sa alienima nastaje kompletno Globalno blagostanje, a nestaje Globalno zagrevanje. Naučene lekcije pamtiće se kroz mnoge buduće eone and human race lived happily everafter!

Nikako mi nije bila namera da trenutnu situaciju iskarikiram ili da joj se podsmevam. Samo mi je bila namera da na "opušteniji" način predstavim viziju kako je ipak bolje, sobzirom da posedujemo ovu tehnologiju danas, da sve konflikte rešavamo virtuelno, i da su ovakvi scenariji, na žalost - trenutno stvari, samo koncipirani i obrađeni u nekoj future Sci-Fi FPS igri
.

Kada već postoje mnogi virtuelni online svetovi, kao što je WoW, GuildWars etc, bilo bi dobro da se pod pokroviteljstvom UN-a, kreira najveća MMO igra u kojoj bi svaka članica imala registrovan account i svoje predstavnike i upravnike. Pa se sve svetske krize rešavaju na taj način. Tako bi se mogli simulirati sukobi unapred, videti ishod i u realnom svetu preduzeti odgovarajuće poteze i dogovore. Takođe svaki građanin bi takođe mogao da ima svoj account i da doprinese online svetu, a u realnom životu bi imao peacefull life.

 
Ali na žalost ovako je glasio naslov: "Kosovo Crysis", u skoro svim svetskim TV kućama, koji je bio breaking news, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Kao citizen ove zemlje, naravno da sam osetio osećaj crysis-a, možda više emotivno i psihički nego fizički, ali svakako je bilo teško, a i sada je. (Naslov me je naveo da ovako pišem o celoj situaciji i da koliko-toliko ne zvuči kao ovaj news horror ovih dana.Takođe sam, do skoro bio pod utiskom igre Crysis). Naravno, da mi nije bilo teško kao našima dole na Kosovu, kojima ne mogu ni da predpostavim kako je bilo i na šta li su sve mislili i od čega li su se sve plašili.

Drago mi je što nije bilo nekih ozbiljnijih incidenata dole, barem za sada, a nadam se da neće ni biti jer to baš ne bi išlo u korist trenutnoj samoproglašenoj vladi. Koliko je situacija dole bila mirna, toliko je u našoj predstonici bilo burno, a to mi se nije baš tako svidelo, iako je možda opravdano. Kao što sam ja predstavio trenutnu krizu na svoj način, tako će svetski bitne medijske kuće, čiju većinu čine američke TV kompanije, predstaviti nas, opet i opet u ružnom svetlu. To se već desilo na CNN-u. Lično mislim da onaj haos nije bio potreban. Svakako smo mogli mirno da demonstriramo i da stojimo pred ambasadama mirno celu noć. Znam da će neki reći: "Ma šta mirno, e čoveče da li si ti normalan! Ma ima da im...". Znam, i verujem da su neki teško pogođeni, iako je bilo onih koji su situaciju iskoristili da bi se "lepo proveli" u gradu to veče. Ali treba razmišljati na dalje implikacije naših postupaka. Svet nije baš tako pravedan, i naš svaki korak se prati, tako su već bile spremne sve TV ekipe da snime haos. U tom trenutku smo mogli malo da potisnemo emocije i da se dostojanstveno ponesemo i mirno prikažemo svetu naše nezadovoljstvo. Oni su ti koji će nas predstaviti u svetu, kako god im je volja, a video materijala su imali!

Takođe, tim postupcima i nasiljem ne postižemo ništa konkretno. To što bi se neko osećao lepo u tom trenutku dok lomi po nekoj ambasadi, ne može da se poredi sa globalnim efektom. Mislim, da ovo što se desilo neće imati neke velike posledice u javnosti belog sveta. Takođe se lomila i naša imovina i naši policajci, a ne "njihovi". Bezveze opet svoj-na-svoga. Iako, mislim da smo imali "opravdanje" i bili "isprovocirani", ali mogli smo da se suzdržimo.

Pored toga, na našim medijima non-stop govore kako bi trebali da se pomirimo sa istinom i realnošću. Ne bitno ko je ovde u pravu, ali moramo da shvatimo da velike sile kroje sudbinu ovog sveta, i da su njihovi interesi ti koji su važniji od bilo čega. Mi moramo, na žalost, ali je tako, moramo da se prilagodimo, ako mislimo da bi opstali. Ima mnogo primera zemalja u svetu koje su prkosile "svetskom poredku", ali su ostale izolovane i izmučene: Kuba, Severna Koreja, Irak, pa čak i sama Rusija u jednom periodu. Primera ima još, ali ne bih sad o tome. Naravno, da nije pravedno da trpimo tuđa nametanja, i meni je krivo zbog toga, ali samo tražim razumnu soluciju za neke probleme. Bitno je shvatiti okruženje i prilagoditi se, to je osnovno u prirodi, a ne samo u svetu.

Na primeru Severne Koreje se vidi kako je njihov sused napredan, Južna Koreja. Oni su progutali istinu i shvatili neke stvari, ali su rešili da je bolje za narod da živi u koliko-toliko normalnim uslovima nego u izolaciji. U severnom delu, sve je pusto i ljudi jedva krpe kraj sa krajem, dok u južnom delu, cveta privreda i ekonomija (mnogobrojne IT kompanije kao što su Samsung i LG i mnoge druge, pa i iz drugih oblasti industrije). Klinci u Južnoj Koreji se opterećuju oko trivijalnih stvari, kao što su igrice. Imaju vremena da veruju da je StarCraft alternativna religija u toj zemlji, dok za klince u severnom delu to je samo jedan neshvatljiv luksuz zbog toga što su opterećeni drugim stvarima.

Možda je časno boriti se za nešto svoje, ali se nekada treba zapitati da li je vredno toga. Poslednjih par puta kod nas kada smo se borili u pravom smislu te reči za nešto što je bilo i više nije naše, teško smo prošli. Shvatam situaciju i region koji nas okružeje, ali kao što neki pametan čovek reče, ne živimo mi pored Kine i Rusije, moramo da se prilagodimo našem okruženju. Mislim da su nam potrebni pametni i sposobni ljudi, koji će stvari shvatiti na mnogo bolji način i da takvi treba da nam vode ovu državu. Neke žabe moramo da progutamo, a najbolje je one najveće na početku.
 
 
evo par linkova koje preporučujem sa ovog blog servisa za danas: