weblogs@bokela

Прошла тема (пост) је био посвећен испиту и како га урадити што боље. Предпостављам да вам је барем мало помогао. Сада када се стишала бура и када је септембарски испитни рок завршен, време је да почнемо полако да се спремамо за октобар.

Ако сте као већина студената, оставићете учење све до последњег минута. Ноћ пред испит, остаћете будни и покушаћете нешто да научите нешто или да направите по коју пушкицу. Ујутру ћете се једва извући из кревета, накљукати се кофеином и никотином, а затим отићи исцрпљени на испит. Наћи ћете да вам је тешко да се сконцентришете или да размишљате, и проклињаћете себе што нисте раније сели да учите.

И не изненађујуће, осим уколико нисте даровани неком природном брилијантношћу или се десило да сте познавали испитну материју одлично, вероватно ћете проћи катастрофално на испиту.

Ако је ово ваш типични начин учења, вероватно већ знате да он не функционише. Сваки пут када прођете кроз овај ритуал, говорите себи да ћете се опаметити следећи пут када предстоји важан испит. Следећи пут планирате да почнете недељу дана раније да спремате испит. Али уместо тога, настављате да понављате исти шаблон. Зашто се ово дешава? И шта би требало да урадите поводом тога ако планирате да боље пролазите на испитима?

Велики проблем за већину студената, нарочито код бруцоша, је тај да се живот испречи на том путу студирања. Ако сте студент, вероватно радите неки привремени посао упоредо са факсом или имате неке друге обавезе, или се једноставно не можете одрећи већине задовољстава које живот пружа, а највише не желите да изгубите активан социјалан живот који вам учење ремети.

Учење може да изгледа веома досадно у поређењу са свим интересантним стварима које чекају испред ваших врата или игрица на вашем рачунару.

Један од разлога због кога често не почињемо учење до последњег часа је тај да смо погрешно проценили колико нам је заиста протребно времена да абсорбујемо и разумемео неки испитни материјал. Ако вам је испит за шест недеља, то може да делује као да вам је преостало доста времена за учење. Можете схватити да је материјал доста теже да се савлада него што сте мислили и одједном немате довољно времена да све то научите.

Још један разлог зашто одлажемо учење је то да нам неки испит може деловати доста тешко и сама помисао на њега нас оптерећује. На крају некако успемо да убедимо себе да одлагањем напорног учења је најбољи начин да се више не осећамо оптерећеним.

Исто тако, кад нам предстоји период учења материјала који је изузетно тешак и оптерећујући, може бити веома тешко да се одржи висок ниво интересовања и мотивације који су нам потребни за напорно дугорочно учење.

Ако сте се осетили кривим под свим предходно наведеним оптужницама, још није касно да научите неке друге навике које ће вам помоћи да учите боље и растерећеније.

Прво, подсетите себе зашто желите да боље пролазите на испитима и зашто уопште желите то да студирате. Можда само желите боље оцене или желите озбиљније да се бавите тим послом касније у животу. У сваком случају, увек имајте у глави циљ које сте себи дефинисали и тежите да га остварите. Све остало је мање битно.

Можете исписати мале картице са мотивационим порукама или атрактивним сликама које ће вас стално подсаћати зашто желите боље да радите на факсу и исте, залепите негде по вашој соби.

Ако се осећате преоптерећеним обавезама са факса, можете побољшати вашу мотивацију тако што ћете те обавезе или само учење разбити на мање делове – делиће. Сваки пут када успешно одрадите један део, пружите себи неку вама важну награду.

Ако вам се ближи датум испита или датум када морате да завршите неку обавезу, одредите колики део тог задатка морате да одрадите да би успешно урадили обавезу. Почните са оним што је најбитније.

Рецимо да имате шест недеља да спремите тежак испит. Прелиставајући књигу, установите да ако би сте учили једно поглавље сваке ноћи, моћи ћете да завршите књигу за 28 дана, што вам оставља две недеље у којима можете обновити материјал.

Са овим знањем удовољавате себи. Знате које су вам обавезе. Знате колико морате учити сваке вечери. Једино што преостаје јесте да се сконцентришете на одрађивање тих задатих обавеза. Овако се нећете осећати преоптерећено величином књиге. Следеће што треба да урадите јесте да разрадите систем награда које ћете додељивати себи сваки пут када одрадите неки део.

За почетак почните са малим наградама за успешно савладавање мањих делова, а затим приуштите себи веће награде када савладате већи део неког градива.

Да би систем награда функционисао, награде морају бити тренутне. Одмах по завршетку посла, требало би себи да приуштите неку награду. Такође награде, морају да буду значајне вама. Нема поенте себе награђивати штапом за пецање ако мрзите пецање.

Награде не морају да буду материјалне природе, ако постоји нешто друго што би вас стварно мотивисало и инспирисало. Шта мислите о томе да одете на неки специјални концерт, или да одете на неко путовање? Или да после завршеног учења се видите са вољеном особом? Ви сами одлучите, будите креативни.

Веома је важно да се награда добије одмах после успешно завршеног посла. Ово ствара осећај позитивне ремотивације. Ако што је већ напоменуто, дајте себи мање награде за одрађене делове посла, а веће награде када успешно одрадите цео посао – положите испит. Ако је размак између одрађеног посла и награде велики, онда то нема ефекта на поновно успостављање мотивације.

Поред тога што ћете се мотивисати екстерним стварима, веома је битно да научите да мотивишете себе интерно. Реците себи да сте добар студент, да можете добро да учите, да сте паметни. Реците себи да волите да учите, да волите свом мозгу да дајете разне менталне вежбе. Честитајте себи на свом залагању, будите поносни на себе и самоуверени. Такође, реците себи да ви сами желите да стичете нова знања, и да уживате у задовољству које пружа учење.

За више информација које постављате у ваш мозак, и да исте буду доступне поново, морате освежити те информације обнављањем. Морате одвојити времена за поновни прегледа градива и обнављање. Јер није довољно да само прочитате неко градиво – морате га научити. А учење се постиже понављањем. Тако нам ради мозак и тако смо учили цео живот све ово што данас знамо. Такође веома је битно да имате редован и квалитетан сан, како би сте научено лепо меморисали у кори мозга.

Морате да смањите ментални стрес. Вашем мозгу је такође потребно редовно уношење квалитетне хране, а поготову воде. Брините о вашем мозгу. Дрога и алкохол не помажу у процесу учења. Чак шта више, опште је познато да алкохол уништава мождане ћелије.

Напишите својим речима оно што учите. Препоручљиво је да учите са још неким, али не у почетној фази учења већ касније. Објашњавајте оно што сте научили неком другом, јер на тај начин поспешујете боље разумевање те области и само меморисање тог знања у вашем мозгу.

Ако наставите да учите ноћ пред испит, свој мозак стављате под велики стрес.

Повећавате физички и ментални стрес, не остављате себи довољно времена да поново прегледате материјал. Ако ускраћујете себи сан, такође ускраћујете и вашем мозгу могућност да оно што се учили меморише на хард диск који се налази у вашој глави.

Тако што почињете учење на време, и прегледањем онога што сте научили, имате много више шансе да запамтите и разумете оно што морате да знате када сте суочени са испитом.

[оригинални текст објављен: 22.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com] 

После кратке паузе која је, морам се сложити, била неоправдана и мора се признати мало дужа, једночлана блог екипа се вратила. Овога пута, смо у нади да оправдамо изостанке, решили да вам помогнемо у овим тешким испитним данима.

Пронашли смо само за вас, интересантне интернет чланке, савете, предлоге о томе како успешније и лакше студирати. Ову серију чланака коју ћемо редовно објављивати на нашем блогу, почињемо са једним веома интересантним постом (чланком).

Да би сте добро прошли на испиту, морате прво имати добро познавање материје која се испитује. Али поред тога, препоручљиво је имати и добру стратегију полагања испита и како том проблему адекватно приступити. На овај начин, квалитетније ћете преставити своје познавање тражене материје. Овај водич ће вам дати неколико савета да креирате сопствену стратегију

упутства
Испитна упутства су веома битна, тако да их добро прочитајте или саслушајте (колико вам се пута дасило да на пола испита питате неко питање, на које је професор већ одговорио или на почетку објаснио, а ви нисте слушали­?) На самом почетку испита питајте професора све што вам није јасно у вези испитних упутстава. Ако не пратите упутства, нећете бити у могућности да на адекватан начин представите своје знање

преглед
Прегледајте комплетан тест на самом почетку како би сте увидели колико имате да радите, зато што познавањем комплетног теста моћи ћете да га поделите на мање делове које вама одговарају. Зашто би сте радили по неком дефинисаном шаблону који вама не одговара?

време
Када сте завршили са прегледом теста, време је да одлучите колико ћете времена посветити сваком од тих мањих делова. Ако делови имају различите бодове (поене), планирајте да највише времена посветите оним деловима који носе више поена. Оваква контрола времена ће вам омогућити да испит урадите на време, па чак и пре дефинисаног времана планираног за израду испита.

најлакше прво
Прво одговарајте на питање или решавајте задатке који су вам најлакши, јер ако се заглавите на неком тежем питању или задатку на почетку теста, нећете имати времена да одговорите на питања која знате.

поновни преглед
Ако сте време рада испита коректно расподелили, имаћете времена да прегледате ваше одговоре или задатке и уверите се да су комплетни и тачни колико је то могуће. Такође прегледајте да ли сте исправо пратили упутства професора и уверите се да ли сте све предиспитне обавезе урадили како треба. На пример: да ли сте адекватно написали информације о вама, име, презиме, број индекса и итд...

Користећи ове савете у сваком случају ћете квалитетније одрадити испит, и такође помоћи да добијете боље оцене, без обзира из које области се полаже испит.

[оригинални текст објављен: 18.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]