20 Jul, 2007 19:24
Počeo je sa radom prvi virtuelni caffe na blog.rs.
Odlično mesto da se družite sa vašim online prijateljima.
[ima klima]
13 Jul, 2007 18:41
Kao što već odavno znate, moj blog prati razna dešavanja u IT industriji. Danas sam rešio da ovaj post posvetim jednom veoma interesantnom mediju koji ovde skoro svi koristimo - blog. Ovoga puta rešio sam da vam blog predstavim iz jednog "drugog" ugla. Kao iskusni korisnik novih tehnologija bilo mi je lako da se integrišem u ovaj internet svet. Međutim, blog su od skoro počele da koriste i osobe koje su totalno bile nezainteresovane za svet računara.
Blog kao medij je delovao veoma privlačan većini korisnika, a pogotovu korisnicama lepšeg pola. Specijalno za vas na mom blogu gostuje jedna veoma perspektivna, kreativna i veoma popularna blogerka sa našeg blog neba. Dame i gospodo... Marina zwerg
bokela: kakav je bio tvoj prvi susret sa računarom?
Marina: pa... na tatinu inicijativu, kupili smo prvi računar... Davno je to bilo. Tada mi je koristio uglavnom za igrice i za piska
bokela: kako si došla na ideju da pokreneš blog?
Marina: zapravo, to i nije bila moja ideja. Dosta ranije pre nego što sam pokrenula blog, postojali su nagovori i atentati na mene da ga pokrenem! Moj bivši dečko mi je predlagao da svoje pisanje sa papira prenesem na blog. I s obzirom da je atentat bio prejak i moja ga ličnost nije mogla podneti, ja sam se predala i došla na blog...
bokela: s obzirom da imaš veoma popularan blog na blog.rs, gde nalaziš svoju inspiraciju?
Marina: Inspiracije ima svuda. Zna da dođe u bilo kom trenutku, nekad čak kad sam daleko od kompjutera i dok dođem do njega-ona ode. Ali uglavnom, samo bane,odjednom. Nekad se desi da razgledam neke sajtove ili samo listam po netu i naiđem na neku sliku koja me podseti na nešto ili nekog i eto inspiracije. Ponekad dozvolim i da me emocije inspirišu...
bokela: moram da primetim da na tvom blogu dosta pišeš o ljubavi i osećanjima. Da li su to sve tvoja lična iskustva ili pišeš generalne teme?
Marina: Zavisi kako kad. Uglavnom pišem generalno.Naravno da me i za to generalno podstiče ono moje,neko lično iskustvo i osećanje ali uglavnom to lično samo to i ostaje...
bokela: da li misliš da tvoje pisanje i tvoj blog mogu da utiču na nekog?
Marina: Zar sve oko nas ne utiče na nas i naše okruženje?!Naravno, mislim da svi mi ovde na neki način utičemo jedni na druge. Npr. tvoj blog utiče na mene tako što saznajem neke stvari sa kojima nisam u svakodnevnom kontaktu. Postoji još par blogova koje redovno posećujem i koji utiču na neke sfere mog interesovanja, čak i razmišljanja.
bokela: kako vidiš sebe u svom daljem pisanju i u kom pravcu će se razvijati tvoj blog?
Marina: Mislim da ću to prepustiti trenutku. Verujem da će biti ili isto kao i do sad ili dosta slično...kad naučim kako da ubacim svoje slike, one će biti to novo !!!
bokela: kako ti ocenjuješ ovu zajednicu blogera na blog.rs i koji su blogovi po tvom mišljenju "Vredi pogledati"?
Marina: Ova zajednica... pa ide dobrim putem. Listam par blogova. Ima što šta zanimljivo za videti kod par njih. Ali kad sam tek došla pažnju su mi privukli Poslije ljubavi, Tale i tvoj blog.
bokela: da li misliš da blog kao medij može da poveže ljude i stvori nova prijateljstva?
Marina: Naravno. Malo bih odvojila ove virtuelne prijatelje od stvarnih. Ne kažem da u virtuelnom svetu ne mogu naći pravog prijatelja, baš naprotiv. Ja mislim da sam ovde našla par prijatelja, koji su mi postali bliski
bokela: kakvi su ti planovi za ovo leto i da li će to biti dokumentovano na tvom blogu?
Marina: još uvek nemam planove ali ima dana,leto je tek počelo. A da li će biti dokumentovano... pa ne znam, zavisno od toga da li ta dešavanja budu za javnost!
bokela: imaš li šta da dodaš za kraj ovog intervjua?
Marina: Veoma mi je drago što si me pozvao, lepo od tebe. Inače, želela bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svom bivšem dečku što me je uveo u ovaj "svet"
03 Jul, 2007 21:19
Ne znam da li već znate da se na Discovery kanalu od skoro emituje jedna veoma interesantna emisija posvećena svetu video igara. Emisija nije namenjena samo okorelim igračima, kao što sam ja, već i široj publici. Ne preporučujem je zato što ja volim igrice pa sada bi svi trebalo nešto da znaju o tome, već se radi o jednom interesantnom fenomenu u koji bi valjalo biti koliko-toliko upućen. Inače, emisija se emituje svake nedelje u 22č.
Svaka epizoda obrađuje određenu temu. Ne znam tačno koliko se do sada puta emitovala emisija, ali mislim da nije više od tri puta. Poslednja koju sam gledao posvećena je MMORPG (Massive Multiplayer Online Role Playing Game) igrama. Ono što sam primetio, koncept emisija nije baziran samo na kreiranju i igranju samih igara, već dosta vremena se posvećuje objašnjavanju psihološkog uticaja igara, mogućnosti, budućnosti, suštine itd...
Sam koncept ovih igara je veoma jednostavan. Imate milione igrača koji su međusobno povezani internetom i igraju istu igru. Najpopularnija MMORPG igra, trenutno, je World of Warcraft koju je razvio čuveni Blizzard, a koja je nastavak priče i igre Warcraft. Ne želim da ovaj post bude predstavljanje svake igre posebno. Verujem da ste pročitali dosta članaka na tu temu, a i ako niste, lako ćete ih naći na sajtovima posvećenim igrama. Ovde bih hteo da predstavim jedan drugi aspekt ovih igara, pa čak i da pokušam da uklonim pojedine predrasude koje okružuju ovakve igre.Sigurno ste imali prilike da igrate neku vrstu video igara, kako na PCu, tako i na konzolama ili drugim uređajima. Tu ste bili usamljeni igrač koji je prelazio razne nivoe rešavao razne zagonetke. Igrali ste protiv veštačke inteligencije koju je pogonio vaš računar. Konzole su pružile ugođaj multiplayer koncepta, ali opet na ograničenom broju korisnika. Međutim, pojavile su se igraonice, sa desetina pa čak i stotinama umreženih računara. Tu se osetila prava moć. Sada ste imali prilike da igrate protiv pravog protivnika, koji ume kreativnije da razmišlja. Da organizujete timove, turnire itd... Tu groznicu igraonica sam osetio i ja lično kada sam bio nešto mlađi. Čudan je taj osećaj koji vas tako privlači da odete sa ortacima na partiju Counter-a, Starcrafta ili Warcrafta. Taj osećaj je ostao i do dan danas, samo što sada samostalno organizujemo LAN Party sa svojim računarima.
Verovatno je suština u samo višekorisničkom okruženju koje te igre pružaju. Umesto da odemo na fudbal ili basket, što i radimo, mi ćemo radije otići na partiju Warcrafta. Budžiti naše heroje i uništavati sile tame, a i one nas. Odavno su postojale multiplayer igre. Pre su bile u tekstualnoj varijanti. Nekoliko korisnika bi se ulogovalo na nešto što danas liči na IRC čatovanje. Jedan bi bio master i objašnjavao ostalima šta se dešava i gde se nalaze, dok bi ostali kucali komande i komunicirali međusobno. Kasnije se razvio 2D koncept, a evo danas i kompletno 3D okruženje. U pomenutoj emisiji sam saznao da je prva 2D online igra bili Neverwinter Nights, koju je verovatno većina Vas igrala skoro, samo u 3D okruženju i namenjena single player doživljaju.
Prvi utisci ovih tzv. ne zaluđenika su bili puni predrasuda. Gomila klinaca umesto da se igra napolju odlazi u neke podrume i pucaju se po ceo dan. Provode sate i sate igranja i plus troše keš. Ali nije to tako crno. Same multiplayer igre podstiču druženje, organizovanje i samu zabavu većini korisnika istovremeno. Samo što je to sada izdignuto na viši nivo. Koristi se nova alatka za komunikaciju, a virtuelni svet je mesto okupljanja. Slične predrasude javile su se kada se pojavio i prvi telefonski aparat. Svi su mislili da ljudi više neće komunicirati licem u lice. Danas već koristimo mobilne telefone, koji čak i podstiču viđanje, druženje, pa čak i nova poznanstva. Svi ih imamo i ne plašimo se, ali opet kada se spomenu igre, prema njima imamo strah. Gubljenje vremena! Ne, to nije gubljenje vremena, to je samo novi vid komunikacije koji podstiče interaktivnost, zabavu i druženje. Naravno da je svako preterivanje u nečemu štetno, ali to ne znači da je ta stvar loša.
Zadovoljivši se igranjem u ograničenom broju igraonice, ljudi su tražili veće okruženje, a to im je pružio internet. Danas te igre broje na milione korisnika i njihov broj sve više raste. Sada imate priliku da budete običan student ispred vašeg računara, dok ste u igri heroj level 60+ i imate guild ili četu ortaka sa kojima putujete i istražujete taj magični virtuelni svet. Više nije suština individualnosti. Jedino možemo opstati ako smo u timu i nešto rešavamo zajedno. Ljudi su sada ponovo krenuli ta kreiraju plemena, grupe, civilizacije. Jedan od strahova koji se javlja, lično i kod mene, je taj paralelni život. Potrebno je na nekoliko sati isključiti se iz realnog života i posvetiti se vašem alter egu na netu. Mada i to nije loše kada bolje razmislite. Koliko smo samo sati provodili za TVom. Gledali razne serije i poistovećivali se sa raznim likovima sa TV ekrana, i plus svo to vreme smo bili pasivni posmatrači. Sada imamo priliku da interaktivno učestvujemo u tom virtuelnom svetu.
Ako ste mislili da je ovde kraj i da je to suština, prevarili ste se. Pored herojskih RPG igara pojavile su se igre kao što je Second Life, koja vam nudi mogućnost da i zaradite igrajući igru. U toj igri imate prilike da kreirate vašeg lika koji predstavlja vas i da istražujete virtuelni svet. Pored toga, vi možete kupovati virtuelne nekretnine i kreirati razne kuće, diskoteke, salone, hotele u tom svetu. Naplaćivati razne usluge koje nudite tamo ili preprodavati nekretnine. Možete iznajmljivati lokale, kuće i stanove. I što je najbitnije, uzeti pravi novac za to. Postoji trenutna valuta odnosno vrednost jednog Linden dolara koji se koristi u igri Second Life. On ima pravu vrednost u realnom životu. Postoje posrednici koji vrše vaše transakcije iz virtuelnog novca u pravi.
Zanimljivo je da su i veće svetske kompanije videle potencijal svega ovoga i počele da otvaraju svoja virtuelna predstavništva. Takođe, ekonomski aspekt je skoro pa revolucionaran. Inače, da napomenem da ne morate igrati samo Second Life da bi zaradili, takođe, možete prodati vašeg heroja iz World of Warcrafta na eBay-u ili drugim aukcijskim sajtovima i zaraditi pravi novac. Pored gotovih heroja tu su i razne stvari iz igre koje se prodaju, kao što su mačevi, štitovi, napici, magije itd...
Trenutno najbogatija devojka koja živi u Second Life-u je nemica, japanskog porekla, koja u realnom životu zarađuje preko milion dolara godišnje, zahvaljujući igri Second Life. Jedan lik je čak stavio svoju pravu kuću na hipoteku, da bi u pomenutoj igri otvorio noćni klub. Novac je povratio za manje od godinu dana, i već zarađuje nekoliko stotina hiljada dolara godišnje.
Sve te online igre imaju i tamnu stranu. Prijavljeno je nekoliko slučajeva umiranja zbog ovakvih igara. Likovi su provodili i preko 70 sati igranja bez prestanka. Roditelji su nalazili svoju decu umrlu za svojim računarima. Ti slučajevi su većinom iz Koreje koja je poznata po svom fanatizmu za igrama. Kao što sam napomenuo ranije, svako preterivanje je štetno i može da ostavi trajne posledice. Pored smrtnih slučaja, dosta ljudi se obraća lekaru za pomoć o lečenju zavisnosti od igara. Izgleda da smo dobili još jednu, ali ovoga puta, legalnu drogu, koja može i da ubije, možda brže nego prava droga. Verujem da kod nas nema takvih slučajeva. Moram da naglasim, i ako sam spomenuo drogu, i ako sam ih čak uporedio sa igrama, lično mislim da se to dvoje ne može porediti. I ne mogu se tretirati isto. Iako postoji zavisnost od igara, ona se stiče veoma sporo i mnogo duže nego zavisnost od neke droge. Isto tako i TV je zavistan, internet, knjige itd...
Nadam se da sam uspeo da vam predstavim nove igre u malo drugačijem svetlu, malo svetlijem, ali nisam hteo da vas poštedim i one tamnije strane. Mislim da je potrebno sagledati stvar i svakog ulga pa tek onda dati konačan zaključak, ako se on uopšte može i dati ovde. Bez obzira na sve, igre će se nastaviti razvijati, na nama je da ih pratimo ili. Svaku novu tehnologiju prati dosta predrasuda, pa tako i ovu. Industrija igara već zarađuje više od filmske industrije i industrije muzike, a 2008. će zarađivati više od obe industrije zajedno!
