U okviru Pedagogije imamo praktičan rad u školi na Tehničkom fakultetu u Čačku. Po prvi put sam, ove nedelje, posetio jednu školu u kojoj imam praksu kao budući profesor tehnike i informatike. Ne radi se o bilo kojoj školi već o osnovnoj školi Dr. Dragiša Mišović, koju sam imao čast da pohađam.

Mislio sam da će poseta školi izazvati talase nostalgije, ali se to nije desilo u velikoj meri. Imao sam prilike da vidim bivše nastavnike. Bilo mi je drago što sam kod nastavnika M. Ćendića imao praksu iz tehničkog obrazovanja. Profesor se malo promenio od kako sam ja napustio školu i od kako je i meni predavao. Videlo se da je i njemu bilo drago kada je mene video. Pored toga maksimalno mi je pomogao da prikupim svu potrebnu dokumentaciju škole koja mi je potrebna za kompletiranje zadataka iz Pedagogije, na čemu sam mu zahvalan.

Nisam očekivao, ali sam se prijatno iznenadio, kada me je prepoznala nastavnica istorije: Mila Lekić. Verovatno jedna od najboljih i najprofesionalnijih nastavnica u toj školi. Imala je čitav klub obožavatelja iz bivšeg VIII/4.

Bobiću, nadam se da ovo čitaš :)

Škola se dosta promenila - modernizovala. Nastavnik Ćendić uputio me je u nove reorganizacije nastave u okviru škole. Posebno me je zanimalo kako je to biti budući profesor, a pogotovu profesor informatike. Na moje iznenađenje, saznao sam da se sada odeljenja dele na manje grupe i imaju mnogo vežbi, za šta je potrebno dosta profesora informatike, pa i tehničkog obrazovanja. Od školskog pedagoga smo saznali da jedino u ovoj školi profesori informatike imaju prilike da odrade kompletan nedeljni fond časova, tako da ne moraju da jurcaju po drugim školama i da uklapaju časove, kako bi popunili fond. Trenutno zapošljavaju oko 10ak profesora informatike, što ukazuje na to, da je potražnja velika i da će posla najverovatnije biti u budućnosti. Poznato je da je od skoro uvedena informatika u osnovne škole od V do VIII razreda. Čak se neke vežbice drže i učenicima nižih razreda, što još više povećava broj potrebnih profesora.

Kao budući profesor tehnike i informatike imam prilike da radim i kao profesor tehničkog obrazovanja, što u svakom slučaju nosi sa sobom veće mogućnosti, ako slučajno posao profesora informatike bude nedostupan. Pored osnovnih škola tu su i srednje škole, tako da ovaj posao ima perspektivu.

Sa nastavnikom Ćendićem sam stigao i da porazgovaram na temu gde je bolje raditi u osnovno ili srednjoj. Njegovo je mišljenje da je ipak bolje raditi u srednjoj školi. Smatra da su tamo deca zrelija i već imaju usađene osnovne oblike ponašanja, dok sa mlađom decom i ako deluje lakše, to zapravo nije tako. Možda su lakše nastavne jedinice, ali je svakako teško organizovati tu decu, jer poslušnost je manja, a veća je odgovornost sa decom u osnovnoj školi u odnosu na decu u srednjoj.

Kada sam ga upitao da napravi presek između moje generacije i ove sada, odgovor nije bio baš tako pozitivan. On smatra da smo mi bili poslušniji i vredniji. Sada ima problem u komunikaciji sa određenom decom. Ova generacija slabo poštuje autoritet škole, pa i sam autoritet nastavnika. Opao je procenat odličnih đaka. Pored kritike na decu, nije baš zadovoljan ni sa novom generacijom roditelja. Ali navodi da to može biti razlog trenutnog stanja u zemlji. Mnogi roditelji imaju malo vremena da posvete svojoj deci, zbog toga i deca postaju takva kakva jesu.

Deluje mi da je trenutno lakše naći posao u osnovnoj nego u srednjoj školi. Mada je veće je strpljenje potrebno za osnovce i mnogo više razumevanja.

Što se tiče onog materijalno-tehničkog dela obrazovanja kada je u pitanju predmet informatika, OŠ Dr. Dragiša Mišović ima sa čim i da se pohvali. Poseduju kabinet sa preko 30 računara. Organizacija je bolja, tako da se odeljenja dele na dva dela kada je praktičan rad na računaru u pitanju. Što sa sobom povlači i dva profesora informatike po odeljenju. Isti je slučaj i sa predmetom Tehničko obrazovanje. Do skoro smo slušali priče, kako su profesori morali sami da obezbede materijal za rad, pa čak i potrebne računare, posredstvom nekih firmi. Izgleda da će sada manje biti problema oko organizacije nastave. Lično mi se sviđa što je informatika uvedena u osnovne škole, a pogotovu u niže razrede. Ne zato što ću ja možda imati obezbeđen posao sutra, već zato što je računar postao deo svakodnevnice. Za par godina, čovek koji ne bude umeo da koristi računar, smatra će se ne pismenim. Buduće generacije, moraće koristiti računar za bilo kakav posao, tako da je potrebno decu upoznati sa računarom što ranije.


Danas odlazim na vežbe iz informatike, očekujte nove utiske.