31 Decembar, 2008 16:18
Srećna Nova Godina!
Posted by bokela under [ Generalna ][ (10) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Želim Vam Srećnu Novu 2009. Godinu!
Puno Sreće, Ljubavi, Zdravlja i Veselja.
Takođe, lep provod večeras.
Puno Sreće, Ljubavi, Zdravlja i Veselja.
Takođe, lep provod večeras.
27 Decembar, 2008 22:01
iCraft [veštine za novo doba] - Future iWizards
Posted by bokela under [ Programiranje ][ (4) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Reč craft u engleskom jeziku ima dosta značenja, ali u ovom tekstu se odnosi na veštinu, umeće, znanje. Razmišljao sam malo o starim vremenima, srednji vek, razvoj civilizacije, pa čak i pre toga. Razlog tome je pročitana knjiga koju sam dobio od kolega sa fakulteta povodom rođendana.Knjiga se zove "Kratka Istorija Napretka", Ronald Rajt
Hteo sam da napravim neku paralelu sa načinom života i rada u ono vreme i sada. Ali da ne bih obrađivao mnoge detalje, lično me najviše zanimalo zanimanja koja su postojala onda i sada. Očigledno je da danas postoji mnogo više zanimanja nego pre 1000 godina. Razvojem tehnologije biće ih i još više. Setio sam se kovača iz srednjeg veka, koji su nekako ostali kult tog vremena. U to doba mač je bio veoma popularno oružje :) Dobri kovači su bili veoma cenjeni i čuvani ljudi. Njihove veštine su se učile godinama i primenjivale kako bi se napravio što kvalitetniji mač. Velika je čast za kovača bila kada neki vitez ili čak kralj nosi njegov mač.
Danas više nemamo kovače, barem ne u tom smislu reči. Sobzirom da me zanimaju informacione tehnologije, primetio sam kako sada dosta ljudi živi od tog posla, a za većinu ljudi danas ta oblast je misterija. Nekako ti programeri danas liče na neke magove koji čitaju neke skrolove i stvaraju nekakve virtuelne svetove. Pored svetova, oni stvaraju i neke nove alatke, koje nisu opipljive, ali se veoma koriste u razvoju raznih proizvoda. Ako malo napravite paralelu u principu rada, oni isto kao i kovači ili doktori tog starog doba izučavaju svoje veštine, usavršavaju ih i primenjuju, pa čak i čuvaju :)
Sobzirom da volim RPG igre i epsku fantastiku, uvideo sam neke sličnosti koje se mogu pretočiti u realan svet. Za neke ljude danas na ovoj planeti, ova oblast i predstavlja fantastiku. Danas smo neke stvari prihvatili zdravo za gotovo, ali u suštini i nerazumemo kako stvarno te stvari funkcionišu. Definitivno wizardi ovog novog Informacionog Doba su programeri, softverske arhitekte, dizajneri. Kada pogledate u tim epskim pričama, pa čak i igrama, videćete da čarobnjaci koriste neke knjige, koje beskonačno izučavaju kroz svoj život. Čitaju neke kriptovane kodove, nerazumljive običnom smrtniku i iz njih stvaraju nešto novo, pa čak i utiču na svet oko sebe. Ako pogledate, današnji hackeri, programeri, nisu daleko od tog opisa. Koliko li knjiga poseduju iz kojih crpe neizmerno znanje i mudrost koja im omogućava da ukrote taj binarni svet koji je ušao u sve pore našeg života, pa čak i može kontrolisati naš život (kreditne kartice, mobilni telefoni, nuklearne elektrane, nosači aviona, avioni, automobili, kompjuteri, itd, za sve njih neko mora da napiše softver kako bi funkcionisalo).
Slično kao i čarobnjaci (wizards), programeri mogu udahnuti život u mnoge stvari. Onaj skupi deo elektronike je bezvredan bez potrebnih drajvera, programa. On je običan skup elektronskih komponenti koje razmenjuju električne signale, ali upotrebom moćnih skrolova čarobnjaka novoga doba, one dobijaju smisao, funkciju, svrhu. Najbolji primer kako oni iz ničega stvore nešto jesu primer savremene igre u kojima većina nas uživa svakodnevno. Stvaraju se neki likovi koji vrše interakciju sa nama i mi sa njima. Pogledajte masivne multiplejer igre na internetu. Milioni ljudi svakodnevno uživa u blagodetima virtuelnog sveta i to sve zahvaljujući čarobnjacima novoga doba.
Pored zabave, ovi čarobnjaci omogućavaju i rešenje ozbiljnih životnih problema kao što su novčane transakcije, zaštita nekih sistema, špijuniranje, primena u medicini. Veliki broj aparata koji se koriste danas u medicini rade zahvaljujući adekvatnom softveru. Možemo reći da su spasili i veliki broj života. Omogućavaju simulacije određenih sistema, predviđanja i mnoga druga napredna istraživanja.
Njihov programski kod je njihov scroll. Za savladavanje tih veština potrebne su godine napornog rada, ali na kraju posedujete veštine koje su veoma cenjene i tražene u ovom novom informacionom dobu. Slušali smo priče o čarobnjacima kada smo bili mali. U istoriji je ostala ta mitologija svemoćnih čarobnjaka koji su menjali svet. Ljudi koju su bili odani svom poslu i bavili se određenim istraživanjem negde tamo u mračnom delu šume (današnje zamračene sobe ili laboratorije programera). Obični ljudi su ih se plašili. Bili su svesni njihove moći. Ponekad bi i tražili njihovu pomoć. Sa kolena na koleno se prenosilo to poštovanje tih neverovatnih ljudi i tako je stvoren mit koji se i dan danas prepričava. Da li će i naši novi čarobnjaci, čarobnjaci novog doba za 500 ili 1000 godina imati svoj mit. Neki ih i danas gledaju čudno i dive se njihovoj moći i znanju.
Njihovi spellovi su algoritmi, dobro isprogramirani algoritmi koji rešavaju određen problem. Kao i pre u tom magičnom vremenu, određene magije su korišćene za stvaranje različitih stvari i rešavanje različitih problema. Tako i danas novi čarobnjaci stvaraju nove magije, magije savremenog doba. Njihovi spellovi mogu biti dobronamerni ali isto tako i zlonamerni. Smatra se da grupa novih čarobnjaka može da onesposobi neku manju državu danas i njeno funkcionisanje svede na minimum.
U mnogim igrama sam bio wizard i stvarno sam uživao u toj ulozi, mislim da je sada vreme da postanem pravi wizard :) Iz tog mita može se naučiti dosta i primeniti u životu. Postoji dosta čarobnjaka oko nas, to su pored iWizarda, doktori, arhitekte, naučnici, pisci, slikari, muzičari i mnogi drugi koji na svoj način stvaraju magiju koja nas okružuje svakodnevno a toga ponekad nismo ni svesni. Izgleda da magičan svet nije postojao samo u knjigama i u mitovima, izgleda da mi danas živimo u pravom magičnom svetu.
Sobzirom da volim RPG igre i epsku fantastiku, uvideo sam neke sličnosti koje se mogu pretočiti u realan svet. Za neke ljude danas na ovoj planeti, ova oblast i predstavlja fantastiku. Danas smo neke stvari prihvatili zdravo za gotovo, ali u suštini i nerazumemo kako stvarno te stvari funkcionišu. Definitivno wizardi ovog novog Informacionog Doba su programeri, softverske arhitekte, dizajneri. Kada pogledate u tim epskim pričama, pa čak i igrama, videćete da čarobnjaci koriste neke knjige, koje beskonačno izučavaju kroz svoj život. Čitaju neke kriptovane kodove, nerazumljive običnom smrtniku i iz njih stvaraju nešto novo, pa čak i utiču na svet oko sebe. Ako pogledate, današnji hackeri, programeri, nisu daleko od tog opisa. Koliko li knjiga poseduju iz kojih crpe neizmerno znanje i mudrost koja im omogućava da ukrote taj binarni svet koji je ušao u sve pore našeg života, pa čak i može kontrolisati naš život (kreditne kartice, mobilni telefoni, nuklearne elektrane, nosači aviona, avioni, automobili, kompjuteri, itd, za sve njih neko mora da napiše softver kako bi funkcionisalo).
Slično kao i čarobnjaci (wizards), programeri mogu udahnuti život u mnoge stvari. Onaj skupi deo elektronike je bezvredan bez potrebnih drajvera, programa. On je običan skup elektronskih komponenti koje razmenjuju električne signale, ali upotrebom moćnih skrolova čarobnjaka novoga doba, one dobijaju smisao, funkciju, svrhu. Najbolji primer kako oni iz ničega stvore nešto jesu primer savremene igre u kojima većina nas uživa svakodnevno. Stvaraju se neki likovi koji vrše interakciju sa nama i mi sa njima. Pogledajte masivne multiplejer igre na internetu. Milioni ljudi svakodnevno uživa u blagodetima virtuelnog sveta i to sve zahvaljujući čarobnjacima novoga doba.
Pored zabave, ovi čarobnjaci omogućavaju i rešenje ozbiljnih životnih problema kao što su novčane transakcije, zaštita nekih sistema, špijuniranje, primena u medicini. Veliki broj aparata koji se koriste danas u medicini rade zahvaljujući adekvatnom softveru. Možemo reći da su spasili i veliki broj života. Omogućavaju simulacije određenih sistema, predviđanja i mnoga druga napredna istraživanja.
Njihov programski kod je njihov scroll. Za savladavanje tih veština potrebne su godine napornog rada, ali na kraju posedujete veštine koje su veoma cenjene i tražene u ovom novom informacionom dobu. Slušali smo priče o čarobnjacima kada smo bili mali. U istoriji je ostala ta mitologija svemoćnih čarobnjaka koji su menjali svet. Ljudi koju su bili odani svom poslu i bavili se određenim istraživanjem negde tamo u mračnom delu šume (današnje zamračene sobe ili laboratorije programera). Obični ljudi su ih se plašili. Bili su svesni njihove moći. Ponekad bi i tražili njihovu pomoć. Sa kolena na koleno se prenosilo to poštovanje tih neverovatnih ljudi i tako je stvoren mit koji se i dan danas prepričava. Da li će i naši novi čarobnjaci, čarobnjaci novog doba za 500 ili 1000 godina imati svoj mit. Neki ih i danas gledaju čudno i dive se njihovoj moći i znanju.
Njihovi spellovi su algoritmi, dobro isprogramirani algoritmi koji rešavaju određen problem. Kao i pre u tom magičnom vremenu, određene magije su korišćene za stvaranje različitih stvari i rešavanje različitih problema. Tako i danas novi čarobnjaci stvaraju nove magije, magije savremenog doba. Njihovi spellovi mogu biti dobronamerni ali isto tako i zlonamerni. Smatra se da grupa novih čarobnjaka može da onesposobi neku manju državu danas i njeno funkcionisanje svede na minimum.
U mnogim igrama sam bio wizard i stvarno sam uživao u toj ulozi, mislim da je sada vreme da postanem pravi wizard :) Iz tog mita može se naučiti dosta i primeniti u životu. Postoji dosta čarobnjaka oko nas, to su pored iWizarda, doktori, arhitekte, naučnici, pisci, slikari, muzičari i mnogi drugi koji na svoj način stvaraju magiju koja nas okružuje svakodnevno a toga ponekad nismo ni svesni. Izgleda da magičan svet nije postojao samo u knjigama i u mitovima, izgleda da mi danas živimo u pravom magičnom svetu.
Malo ću otići van teme i preneti vam deo inspiracije koju sam trenutno dobio, a koja je vezana za ovu temu - magiju!
Onu magiju koju trenutno imate u sebi pokušajte da izbacite napolje. Pokušajte da pozitivno utičete na nekog. Svako od nas ima u sebi neku magiju, neku auru koja ga okružuje. Sada je pravo magično doba, trenutna magična euforija pred novu godinu. Nemojte se stideti i kriti da ne verujete u deda mraza, pa zašto onda imate tu jelku u vašem domu. Vidite, ima magije, samo je nismo svesni. Možda je najjača magija ljubav, ona prava ljubav, koju posedujemo svi. Zato je podelite sa dragim osobama i učinite ih magičnim ovih dana i videćete i oni će vas. Osetite magiju, a ako je trenutno nema, prizovite je (summon-ujte je). Recite nešto lepo, napišite nešto lepo, napravite nešto lepo za vas ili za nekoga i učinite da vam Nova Godina bude magična.
Ovom prilikom pozivam sve blogere da aktiviraju svoje veštine (skillove i spellove) i da izbace tu magiju iz sebe kako bi je preneli na druge ljude i učine magičnim ovu euforiju pred novu godinu u praznike. Nemojte biti sebični i držati je za sebe, to nije moto pravih čarobnjaka. Hajde da od blog.rs napravimo najmagičniji blog servis na celom svetu za ovu Novu Godinu!
Nadam se da je ovaj moj malo duži spell uticao na vas i da će vam otvoriti oči i ukazati na magiju koju posedujete u vama.
24 Decembar, 2008 13:01
Ponovo radi TF - TF Žurka
Posted by bokela under [ Studiranje ][ (11) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Sinoć sam, dok sam krstario netom, preko pidgina dobio poziv za žurku. Znao sam da će ponovo početi žurke na TFu, ali sam sinoć totalno zaboravio na to. Posle kratkog ubeđivanja, team leader (aka Kodžo), uspeo je da me odvoji od kompjutera na nekoliko sati. Kakav bi to bio team leader kada me ne bi ubedio u nešto?
Što se same žurke tiče, TF je u Čačku bio poznat po dobrim žurkama. Pre se to odvijalo u podrumu Tehničkog fakulteta, dok je sada koncept izmenjen. Sinoć je bila prva žurka posle godinu i nešto dana. Ovoga puta žurka se odvijala u glavnom holu TFa. Prvi utisak je više prostora i vazduha. Organizacija je bila na nivou, što bi se reklo. Onaj svakodnevni crvenkasti hol poprimio je totalno drugačiji izgled. Reflektori, laseri i naravno video bim + techno muzika, izmenili su kompletan ambijent. Iako je prevashodno studentska žurka, svako može da je poseti. Pored lošeg vremena, ipak je došao veliki broj ljudi.
I dok je otkucavao 30 minut posle 22 časa, isped fakulteta našao sam se sa Alexom i Kodžom. Ušli smo u skoro prazan hol koji je potom počeo postepeno da se puni. Polako su dolazile kolege sa smera, pa smo postepeno formirali našu grupicu studenata. Moram vam priznati, TF je sve manje ličio na Tehnički fakultet, a sve više na ekonomski ili neki drugi, sobzirom na broj devojaka koji je počeo da se pojavljuje. Bilo je dosta ljudi koje viđam svakodnevno na fakultetu, ali bilo je i dosta novih lica. Što se spomenutih devojaka tiče, sve su bile prelepe, ali moram priznati da je naša ekipa ipak posedovala, najlepše i najluđe devojke na celom TFu.
Takođe, moram da spomenem i dve predivne slatke devojke - bliznakinje Ivanu i Draganu. Njih nisam video 100g i stvarno su mi ulepšale veče. Definitivno moramo da se vidimo pre Nove G! Što se Maze tiče, baš je bila slatka. Drago mi je da sam je video i drago mi je da je sada very happy devojka.
Te polu snežne i kišovite noći, zvezda večeri bio je Dućko koji se pojavio nešto kasnije. Svi smo bili oduševljeni. Jednostavno tog čoveka je teško naterati na bludni provod, ali moram vam priznati Dućko je bio za stepen mirniji u odnosu na mene i Voja. Vojislave, Vojislave!
Kao začin ove žurke tu je bila Andry sa svojom čuvenom koreografijom, koja je uspela da animira publiku. Takođe ne smem izostaviti ni Simče koja mi je kupila Guaranu i povratila me u život.
Sve u svemu, lepa atmosfera, po malo nostalgična. Hvala ti Kodžo, ponovo sam se osećao kao student. Idemo li sledeći utorak?
Posle dužeg vremena, lepo sam se proveo. Stigao sam čak i da đuskam sa koleginicama, kažu da je dobro za zdravlje, ne znam. U svakom slučaju, mnogo je bolje što sam sinoć otišao na žurku nego da sam ostao kući.
Pozdrav za organizaciju i nadam se da će svaka naredna biti još bolja žurka.
Što se same žurke tiče, TF je u Čačku bio poznat po dobrim žurkama. Pre se to odvijalo u podrumu Tehničkog fakulteta, dok je sada koncept izmenjen. Sinoć je bila prva žurka posle godinu i nešto dana. Ovoga puta žurka se odvijala u glavnom holu TFa. Prvi utisak je više prostora i vazduha. Organizacija je bila na nivou, što bi se reklo. Onaj svakodnevni crvenkasti hol poprimio je totalno drugačiji izgled. Reflektori, laseri i naravno video bim + techno muzika, izmenili su kompletan ambijent. Iako je prevashodno studentska žurka, svako može da je poseti. Pored lošeg vremena, ipak je došao veliki broj ljudi.
I dok je otkucavao 30 minut posle 22 časa, isped fakulteta našao sam se sa Alexom i Kodžom. Ušli smo u skoro prazan hol koji je potom počeo postepeno da se puni. Polako su dolazile kolege sa smera, pa smo postepeno formirali našu grupicu studenata. Moram vam priznati, TF je sve manje ličio na Tehnički fakultet, a sve više na ekonomski ili neki drugi, sobzirom na broj devojaka koji je počeo da se pojavljuje. Bilo je dosta ljudi koje viđam svakodnevno na fakultetu, ali bilo je i dosta novih lica. Što se spomenutih devojaka tiče, sve su bile prelepe, ali moram priznati da je naša ekipa ipak posedovala, najlepše i najluđe devojke na celom TFu.
Takođe, moram da spomenem i dve predivne slatke devojke - bliznakinje Ivanu i Draganu. Njih nisam video 100g i stvarno su mi ulepšale veče. Definitivno moramo da se vidimo pre Nove G! Što se Maze tiče, baš je bila slatka. Drago mi je da sam je video i drago mi je da je sada very happy devojka.
Te polu snežne i kišovite noći, zvezda večeri bio je Dućko koji se pojavio nešto kasnije. Svi smo bili oduševljeni. Jednostavno tog čoveka je teško naterati na bludni provod, ali moram vam priznati Dućko je bio za stepen mirniji u odnosu na mene i Voja. Vojislave, Vojislave!
Kao začin ove žurke tu je bila Andry sa svojom čuvenom koreografijom, koja je uspela da animira publiku. Takođe ne smem izostaviti ni Simče koja mi je kupila Guaranu i povratila me u život.
Navodno, posle određenog vremena na žurci je nestalo piva. Većina je bila primorana da konzumira CocaColu ili Guaranu. Mislim da se iza ovog nestanka piva krije teorija zavere, gde organizacija nije htela previše da napije posetioce kako bi žurka bila pod kontrolom i bez incidenata. Naravno, ovo je moje lično mišljenje i mislim da je donekle pametna ideja. Treba kontrolisati onoliku masu ljudi u glavnom holu TFa. Iako je žurka trajala samo do 2 časa posle ponoći, lepo smo se proveli, a i nema razloga više da budemo tu. Ipak taj isti hol treba da gledam sledeće jutro. Ostadoh ceo dan na faxu :)
Sve u svemu, lepa atmosfera, po malo nostalgična. Hvala ti Kodžo, ponovo sam se osećao kao student. Idemo li sledeći utorak?
Posle dužeg vremena, lepo sam se proveo. Stigao sam čak i da đuskam sa koleginicama, kažu da je dobro za zdravlje, ne znam. U svakom slučaju, mnogo je bolje što sam sinoć otišao na žurku nego da sam ostao kući.
Pozdrav za organizaciju i nadam se da će svaka naredna biti još bolja žurka.
p.s. Mislim, ali nisam siguran, da Demian poseduje određen broj fotografija sa sinoćne žurke. Ako se dokopam istih, postaviću ih ovde da vam vizuelno prenesem novu TF žurku.
23 Decembar, 2008 19:15
Prednosti Linuxa nad Windowsom
Posted by bokela under [ GNU/Linux | Free Software | Open Source ][ (1) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Preporučujem vam da pročitate ovaj članak. Čovek je veoma lepo opisao iz ličnog iskustva prednosti Linuxa u ovom slučaju Ubuntua u poređenju sa Windowsom.
Obrađene teme:
- instalacija
- problemi sa registryem
- stabilnost
- funkcionalnost
- defragmentacija
- update
- konfiguracija
21 Decembar, 2008 05:00
Danas mi je rođendan :)
Posted by bokela under [ Život ][ (10) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Do malo pre sam imao goste i lepo smo se proveli. Bila je to fina sedeljka-žurka uz klopu i piće. Mnogo mi je drago što su mi došli dragi prijatelji. Žao mi je što neki veoma bliski prijatelji nisu mogli da budu tu kako bi još više ulepšali moj rođendan, ali je bitno da su se setili da mi čestitaju :)
Mnogo je lepo kada vam je rođendan zar ne? Nekako, taj dan postaje vaš i imate utisak da ste jedino vi bitni taj dan na celom svetu (koji egoizam). Uvuče vam se euforija pod kožu, i sve je nekako drugačije i lepše. Takođe, onaj facebook je dobra stvar, brdo ljudi vam čestita rođendan, tako da vas i to malo podigne :)
Pored društva, u posetu mi je došao i moj mlađi bratanac Matija, koji je bio prava zvezda večeri sa svojih 7 godina. Propratio je kompletno dešavanje u mojoj sobi i stigao malo i da zadirkuje društvo. Kulminacija je bila kada je oborio staklenu policu i sa tim završio svoj nastup. Nakon toga, otišao je u krevet kod babe i dede na spavanje. Naravno, kako bi rekao moj kolega Ikodinović, kakav bi to rođendan bio kada se ne bi nešto polomilo, i u pravu je :)
U moju skromnu sobicu uspeo sam da ugostim osmoro ljudi. Za sada, rekord za rođendanske žurke bio je 15 osoba, verovali ili ne :) Dobra je atmosfera kada rođendan napravim kod kuće. U pozadini ide dobra muzika, uz, kako gosti kažu, lepo posluženje. Nakon toga, organizovan je i rođendanski PES turnir. Ovo planiram da redovno upražnjavam kako bi postala tradicija :) Pobednik ovogodišnjeg turnira bio je Igor, koji je u finalu savladao Dućka:
Mnogo je lepo kada vam je rođendan zar ne? Nekako, taj dan postaje vaš i imate utisak da ste jedino vi bitni taj dan na celom svetu (koji egoizam). Uvuče vam se euforija pod kožu, i sve je nekako drugačije i lepše. Takođe, onaj facebook je dobra stvar, brdo ljudi vam čestita rođendan, tako da vas i to malo podigne :)
Pored društva, u posetu mi je došao i moj mlađi bratanac Matija, koji je bio prava zvezda večeri sa svojih 7 godina. Propratio je kompletno dešavanje u mojoj sobi i stigao malo i da zadirkuje društvo. Kulminacija je bila kada je oborio staklenu policu i sa tim završio svoj nastup. Nakon toga, otišao je u krevet kod babe i dede na spavanje. Naravno, kako bi rekao moj kolega Ikodinović, kakav bi to rođendan bio kada se ne bi nešto polomilo, i u pravu je :)
U moju skromnu sobicu uspeo sam da ugostim osmoro ljudi. Za sada, rekord za rođendanske žurke bio je 15 osoba, verovali ili ne :) Dobra je atmosfera kada rođendan napravim kod kuće. U pozadini ide dobra muzika, uz, kako gosti kažu, lepo posluženje. Nakon toga, organizovan je i rođendanski PES turnir. Ovo planiram da redovno upražnjavam kako bi postala tradicija :) Pobednik ovogodišnjeg turnira bio je Igor, koji je u finalu savladao Dućka:
Igor [Barcelona] 2:0 [Liverpool] Dućko
Što se poklona tiče, dobio sam fenomenalne poklone i moram vam priznati da su me ove godine oduševili! Pored PESa, bilo je zezanja po netu, tako da ste mogli da dobijete savete iz prve ruke od profesionalnog igrača Counter Strikea, Ikodina, koji nam je pokazivao CS profi partije na youtube-u. Takođe, tu je i nezaobilazni face :) Svako je po malo proveravao svoj profil i email.
Mnogo mi je drago što smo se ovako okupili. Koristim ovu priliku da se zahvalim mojoj najboljoj drugarici P_Ikači, koja je jedina bila od osoba lepšeg pola na ovom rođendanu. Nadam se da je nismo mnogo smorili :) Naravno, nismo nju terali da igra fudbal sa nama. To smo igrali kada je otišla, pre toga fino smo se družili. Kasnije je sedeljka poprimila pravi onaj geekovski šmek, što mi je posebno bilo drago. Shvatio sam da je lepo da ste u životu okruženi ljudima koji vam odgovaraju, koji su inteligentni, duhoviti, ljudi sa nekim normalnim pogledima na život i sa nekim principima, sa nekim stavovima, koji odgovaraju vašim. Bilo je lepo fotografisati ih i videti kako soba dobija nove dimenzije. Ljudi koji su razbacani po sobi, kao da svako ima neki svoj kutak. Komunikacija i zezanje na fenomenalnom nivou!
Što se nekih rođendanskih životnih rezolucija tiče, počastio sam sebe sa svežom instalacijom Ubuntua 8.10, sa koga vam i pišem ovaj blog post. Tako da sam rešio da malo više koristim linux u budućnosti. Takođe, ortaci su bili oduševljeni Ubuntuom. Nekoliko njih već planira da radi dual boot. Pored geek rezolucija, rešio sam da budem redovniji sa pisanjem bloga. Nekako sam imao utisak da ne bi trebalo pišem svašta. Padne meni dosta stvari na pamet, ali sve nekako mislim da je smor i ne uzmem da pišem. Sobzirom da mi je rođendan, u buduće, smaraću vas sa svim i svačim što mi padne na pamet, a pokušaću da učinim da vam bude interesantno :)
Pozdrav svima. Želim da vam današnji dan bude fenomenalan kao i meni. Nadam se da ću uspeti malo energije da prenesem na vas (ne bih da zvučim kao Milan Tarot :) ) putem ovog posta i da ću vam ulepšati dan, ili ga barem učiniti malo veselijim. Ipak, danas je raspored zvezda i kosmičke energije u mojim rukama, pa mislim da bih mogao malo da podelim sa vama. Uživajte, budite mi happy, može neki osmeh na lice i dočekajte srećno ovu magičnu zimu, koja stiže eto baš danas na moj rođendan!
Mnogo mi je drago što smo se ovako okupili. Koristim ovu priliku da se zahvalim mojoj najboljoj drugarici P_Ikači, koja je jedina bila od osoba lepšeg pola na ovom rođendanu. Nadam se da je nismo mnogo smorili :) Naravno, nismo nju terali da igra fudbal sa nama. To smo igrali kada je otišla, pre toga fino smo se družili. Kasnije je sedeljka poprimila pravi onaj geekovski šmek, što mi je posebno bilo drago. Shvatio sam da je lepo da ste u životu okruženi ljudima koji vam odgovaraju, koji su inteligentni, duhoviti, ljudi sa nekim normalnim pogledima na život i sa nekim principima, sa nekim stavovima, koji odgovaraju vašim. Bilo je lepo fotografisati ih i videti kako soba dobija nove dimenzije. Ljudi koji su razbacani po sobi, kao da svako ima neki svoj kutak. Komunikacija i zezanje na fenomenalnom nivou!
Što se nekih rođendanskih životnih rezolucija tiče, počastio sam sebe sa svežom instalacijom Ubuntua 8.10, sa koga vam i pišem ovaj blog post. Tako da sam rešio da malo više koristim linux u budućnosti. Takođe, ortaci su bili oduševljeni Ubuntuom. Nekoliko njih već planira da radi dual boot. Pored geek rezolucija, rešio sam da budem redovniji sa pisanjem bloga. Nekako sam imao utisak da ne bi trebalo pišem svašta. Padne meni dosta stvari na pamet, ali sve nekako mislim da je smor i ne uzmem da pišem. Sobzirom da mi je rođendan, u buduće, smaraću vas sa svim i svačim što mi padne na pamet, a pokušaću da učinim da vam bude interesantno :)
Pozdrav svima. Želim da vam današnji dan bude fenomenalan kao i meni. Nadam se da ću uspeti malo energije da prenesem na vas (ne bih da zvučim kao Milan Tarot :) ) putem ovog posta i da ću vam ulepšati dan, ili ga barem učiniti malo veselijim. Ipak, danas je raspored zvezda i kosmičke energije u mojim rukama, pa mislim da bih mogao malo da podelim sa vama. Uživajte, budite mi happy, može neki osmeh na lice i dočekajte srećno ovu magičnu zimu, koja stiže eto baš danas na moj rođendan!
07 Decembar, 2008 18:00
Uticaj rada na računaru na naš život.
Posted by bokela under [ Tehnologija ][ (9) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Pre par dana izašao sam sa drugom da prošetamo uveče kroz grad. Šetali smo tako po svežem večernjem vazduhu kroz gradski park. Pričali usput o raznim životnim stvarima, između ostalog i o računarima, internetu, njihovom korišćenju, a pogotovu o prekomernoj upotrebi.
Utvrdili smo da se često smorimo tako kući za kompom i da "padnemo" u neku vrstu blage depresije. Ne bitno šta radili, ali uvek nekako padne nivo motivacije i elana za neki drugi rad van kompjutera. Razmišljao sam o tome i shvatio, da mi kao živa bića ipak nismo projektovani da budemo fiksirani za jednu lokaciju duži vremenski period.
Problem je u tome, što mi fizički ne radimo ništa, ali nam je mozak dosta aktivan tokom tih operacija, kao što su: čitanje vesti na netu, gledanje filmova, igranje igara, pisanje nekog teksta ili bilo kog drugog rada. I sami znate kako se osećamo kada provedemo u autobusu na nekom putovanju preko par sati sedeći na jednom mestu. Sama fizička neaktivnost dovodi do osećaja nelagodnosti. Sedeći tako u jednom položaju duži vremenski period postajemo i nervozni, i samo telo počinje da se "buni".
Što se zdravstvenog apsekta tiče, čitao sam dosta članaka na netu koji ukazuju da fizička neaktivnost može biti uzrok razvijanju nekih bolesti, kao što je diabetes, kardiovaskularna obolenja, gojaznost itd. Primetio sam da kada se "učaurim" tako na jednom mestu, vazduh u sobi postane zagušljiv, a našem mozgu je potrebno svežeg vazduha i kiseonika za normalan rad. Zato pokušajte ako dugo vremena provodite u jednoj prostoriji, da je provetravate redovno. Posle dužeg vremena, u zagušljivoj prostoriji, počećete da se osećate mrzovoljno. Jednostavno, kada saberete fizičku neaktivnost i zagušljivu prostoriju, dobijate negativne rezultate. Pogotovu ako je osoba pušač.
Takođe, u vašem računaru se nalazi nekoliko ventilatora koji raspršuju topao vazduh sa komponenti računara i izbacuju ga van kućišta. Pored tog toplog vazduha koji dodatno "zagađuje" vazduh u sobi, raspršuje se i određena količina prašine koju mi udišemo. Mi sami takođe, zagađujemo vazduh, jednostavno, svojim disanjem :)
Nije mi namera da u ovom članku bacam drvlje i kamenje na računare, kojih sam i sam dugogodišnji korisnik. Samo želim da ukažem na neke aspekte njihovog korišćenja koji mogu uticati na naš život. Uhvatim sebe tako kako provedem i ceo dan ispred računara, radeći razne stvari, od učenja, krstarenja internetom, igranja igara, gledanja filmova itd. Mislim da kojim god se poslom bavili nismo obavezni da provodimo toliko vremena pred računarom. Stvari su se malo poboljšale, pa više ne moramo da buljimo u one monitore sa katodnom cevi, koji zrače i dodatno greju prostoriju. Danas su nam dostupni LCD monitori, ali i višečasovno gledanje nekog sadržaja na monitoru može biti zamorno za oči. Nekada nas i sam mentalni rad za računarom iscrpi dovoljno, a da uopšte ne budemo svesni toga.
Kao osoba koja se aktivno bavila sportom u periodu osnovne i srednje škole, osećam kako nekada ova neaktivnost dosta utiče na mene negativno. Kada sam trenirao atletiku, mnogo sam se osećao "življe". Bio sam više motivisan za neke radne obaveze, nego što sam sad. Dok trčite, vama cirkuliše krv kroz ceo organizam, obogaćena svežim vazduhom, a pogotovu kroz mozak. U toku tok procesa oslobađaju se tzv "hormoni sreće", koji pozitivno utiču na nas. Uopšte bilo koja fizička aktivnost, izbaci će iz nas onu negativnu energiju, a još bitnije izbacićemo toksine iz organizma koji takođe utiču negativno na naš organizam, psihu, zdravlje, itd. Dovoljno je da shvatimo da je ipak potrebo da pored celodnevnog rada na računaru, oduzmemo par sati od tog sedenja pred računarom, TV-om, i malo prošetamo, protrčimo, odigramo partiju fudbala sa ortacima, vožnja bicikle, ili nešto sasvim deseto. Ovakva neaktivnost na duži period može od vas napraviti veoma "negativnu" osobu, koja je mrzovoljna, to se može odraziti na vaš odnos u porodici, sa prijateljima, na radnom mestu. Stvarno je potrebno da nađemo mesto gde ćemo kanalisati tu negativnu energiju i osloboditi se od tog stresa, koji je u našoj sredini na veoma visokom nivou.
Priznajem da je nekad dobra partija Counter Strikea, WarCrafta, neke vožnje, ili neke druge igre, može imati pozitivan uticaj na nas i takođe može osloboditi od stresa. Ali nije baš poželjno da uvek se okrenemo tom instant zadovoljenju. Mi imamo utisak da nešto radimo u tom trenutku, ali naše telo zapravo ne radi ništa. Ne bih da zvučim, kao neki dekica, koji pljuje novu tehnologiju, nego jednostavno kao aktivan korisnik svih blagodeti ITa, želim da pogledam istini u oči i sagledam problem iz drugog ugla. Ono što mi se često dešava jeste da kada imam neke obaveze, prvo uzmem da odigram neku igru. Često to potraje par sati, pa posle mi nije jasno što mi se ne uči ili ne radi nešto što moram da odradim. Shvatio sam da i samo igranje neke zahtevne strategije, RPG igre ili pucačine, zahteva od mozga da obrađuje informacije. Posle dužeg vremena, on se jednostavno umori i nije mu do posla. Verujte mi, ima vas nekoliko tamo u vašoj glavi :)
Moj savet je da nikako ne bacite to čudo na vašem stolu za koju ste izdvojili finu cifru iz vašeg kućnog budžeta. Jednostavno, pokušajte da nađete vremena za sebe. Smanjite prekomernu upotrebu računara na minimum i bolje organizujte svoje vreme.
Utvrdili smo da se često smorimo tako kući za kompom i da "padnemo" u neku vrstu blage depresije. Ne bitno šta radili, ali uvek nekako padne nivo motivacije i elana za neki drugi rad van kompjutera. Razmišljao sam o tome i shvatio, da mi kao živa bića ipak nismo projektovani da budemo fiksirani za jednu lokaciju duži vremenski period.
Problem je u tome, što mi fizički ne radimo ništa, ali nam je mozak dosta aktivan tokom tih operacija, kao što su: čitanje vesti na netu, gledanje filmova, igranje igara, pisanje nekog teksta ili bilo kog drugog rada. I sami znate kako se osećamo kada provedemo u autobusu na nekom putovanju preko par sati sedeći na jednom mestu. Sama fizička neaktivnost dovodi do osećaja nelagodnosti. Sedeći tako u jednom položaju duži vremenski period postajemo i nervozni, i samo telo počinje da se "buni".
Što se zdravstvenog apsekta tiče, čitao sam dosta članaka na netu koji ukazuju da fizička neaktivnost može biti uzrok razvijanju nekih bolesti, kao što je diabetes, kardiovaskularna obolenja, gojaznost itd. Primetio sam da kada se "učaurim" tako na jednom mestu, vazduh u sobi postane zagušljiv, a našem mozgu je potrebno svežeg vazduha i kiseonika za normalan rad. Zato pokušajte ako dugo vremena provodite u jednoj prostoriji, da je provetravate redovno. Posle dužeg vremena, u zagušljivoj prostoriji, počećete da se osećate mrzovoljno. Jednostavno, kada saberete fizičku neaktivnost i zagušljivu prostoriju, dobijate negativne rezultate. Pogotovu ako je osoba pušač.
Takođe, u vašem računaru se nalazi nekoliko ventilatora koji raspršuju topao vazduh sa komponenti računara i izbacuju ga van kućišta. Pored tog toplog vazduha koji dodatno "zagađuje" vazduh u sobi, raspršuje se i određena količina prašine koju mi udišemo. Mi sami takođe, zagađujemo vazduh, jednostavno, svojim disanjem :)
Nije mi namera da u ovom članku bacam drvlje i kamenje na računare, kojih sam i sam dugogodišnji korisnik. Samo želim da ukažem na neke aspekte njihovog korišćenja koji mogu uticati na naš život. Uhvatim sebe tako kako provedem i ceo dan ispred računara, radeći razne stvari, od učenja, krstarenja internetom, igranja igara, gledanja filmova itd. Mislim da kojim god se poslom bavili nismo obavezni da provodimo toliko vremena pred računarom. Stvari su se malo poboljšale, pa više ne moramo da buljimo u one monitore sa katodnom cevi, koji zrače i dodatno greju prostoriju. Danas su nam dostupni LCD monitori, ali i višečasovno gledanje nekog sadržaja na monitoru može biti zamorno za oči. Nekada nas i sam mentalni rad za računarom iscrpi dovoljno, a da uopšte ne budemo svesni toga.
Kao osoba koja se aktivno bavila sportom u periodu osnovne i srednje škole, osećam kako nekada ova neaktivnost dosta utiče na mene negativno. Kada sam trenirao atletiku, mnogo sam se osećao "življe". Bio sam više motivisan za neke radne obaveze, nego što sam sad. Dok trčite, vama cirkuliše krv kroz ceo organizam, obogaćena svežim vazduhom, a pogotovu kroz mozak. U toku tok procesa oslobađaju se tzv "hormoni sreće", koji pozitivno utiču na nas. Uopšte bilo koja fizička aktivnost, izbaci će iz nas onu negativnu energiju, a još bitnije izbacićemo toksine iz organizma koji takođe utiču negativno na naš organizam, psihu, zdravlje, itd. Dovoljno je da shvatimo da je ipak potrebo da pored celodnevnog rada na računaru, oduzmemo par sati od tog sedenja pred računarom, TV-om, i malo prošetamo, protrčimo, odigramo partiju fudbala sa ortacima, vožnja bicikle, ili nešto sasvim deseto. Ovakva neaktivnost na duži period može od vas napraviti veoma "negativnu" osobu, koja je mrzovoljna, to se može odraziti na vaš odnos u porodici, sa prijateljima, na radnom mestu. Stvarno je potrebno da nađemo mesto gde ćemo kanalisati tu negativnu energiju i osloboditi se od tog stresa, koji je u našoj sredini na veoma visokom nivou.
Priznajem da je nekad dobra partija Counter Strikea, WarCrafta, neke vožnje, ili neke druge igre, može imati pozitivan uticaj na nas i takođe može osloboditi od stresa. Ali nije baš poželjno da uvek se okrenemo tom instant zadovoljenju. Mi imamo utisak da nešto radimo u tom trenutku, ali naše telo zapravo ne radi ništa. Ne bih da zvučim, kao neki dekica, koji pljuje novu tehnologiju, nego jednostavno kao aktivan korisnik svih blagodeti ITa, želim da pogledam istini u oči i sagledam problem iz drugog ugla. Ono što mi se često dešava jeste da kada imam neke obaveze, prvo uzmem da odigram neku igru. Često to potraje par sati, pa posle mi nije jasno što mi se ne uči ili ne radi nešto što moram da odradim. Shvatio sam da i samo igranje neke zahtevne strategije, RPG igre ili pucačine, zahteva od mozga da obrađuje informacije. Posle dužeg vremena, on se jednostavno umori i nije mu do posla. Verujte mi, ima vas nekoliko tamo u vašoj glavi :)
Moj savet je da nikako ne bacite to čudo na vašem stolu za koju ste izdvojili finu cifru iz vašeg kućnog budžeta. Jednostavno, pokušajte da nađete vremena za sebe. Smanjite prekomernu upotrebu računara na minimum i bolje organizujte svoje vreme.
