Sinoć sam, dok sam krstario netom, preko pidgina dobio poziv za žurku. Znao sam da će ponovo početi žurke na TFu, ali sam sinoć totalno zaboravio na to. Posle kratkog ubeđivanja, team leader (aka Kodžo), uspeo je da me odvoji od kompjutera na nekoliko sati. Kakav bi to bio team leader kada me ne bi ubedio u nešto?

Što se same žurke tiče, TF je u Čačku bio poznat po dobrim žurkama. Pre se to odvijalo u podrumu Tehničkog fakulteta, dok je sada koncept izmenjen. Sinoć je bila prva žurka posle godinu i nešto dana. Ovoga puta žurka se odvijala u glavnom holu TFa. Prvi utisak je više prostora i vazduha. Organizacija je bila na nivou, što bi se reklo. Onaj svakodnevni crvenkasti hol poprimio je totalno drugačiji izgled. Reflektori, laseri i naravno video bim + techno muzika, izmenili su kompletan ambijent. Iako je prevashodno studentska žurka, svako može da je poseti. Pored lošeg vremena, ipak je došao veliki broj ljudi.

I dok je otkucavao 30 minut posle 22 časa, isped fakulteta našao sam se sa Alexom i Kodžom. Ušli smo u skoro prazan hol koji je potom počeo postepeno da se puni. Polako su dolazile kolege sa smera, pa smo postepeno formirali našu grupicu studenata. Moram vam priznati, TF je sve manje ličio na Tehnički fakultet, a sve više na ekonomski ili neki drugi, sobzirom na broj devojaka koji je počeo da se pojavljuje. Bilo je dosta ljudi koje viđam svakodnevno na fakultetu, ali bilo je i dosta novih lica. Što se spomenutih devojaka tiče, sve su bile prelepe, ali moram priznati da je naša ekipa ipak posedovala, najlepše i najluđe devojke na celom TFu.

Takođe, moram da spomenem i dve predivne slatke devojke - bliznakinje Ivanu i Draganu. Njih nisam video 100g i stvarno su mi ulepšale veče. Definitivno moramo da se vidimo pre Nove G! Što se Maze tiče, baš je bila slatka. Drago mi je da sam je video i drago mi je da je sada very happy devojka.

Te polu snežne i kišovite noći, zvezda večeri bio je Dućko koji se pojavio nešto kasnije. Svi smo bili oduševljeni. Jednostavno tog čoveka je teško naterati na bludni provod, ali moram vam priznati Dućko je bio za stepen mirniji u odnosu na mene i Voja. Vojislave, Vojislave!

Kao začin ove žurke tu je bila Andry sa svojom čuvenom koreografijom, koja je uspela da animira publiku. Takođe ne smem izostaviti ni Simče koja mi je kupila Guaranu i povratila me u život.
Navodno, posle određenog vremena na žurci je nestalo piva. Većina je bila primorana da konzumira CocaColu ili Guaranu. Mislim da se iza ovog nestanka piva krije teorija zavere, gde organizacija nije htela previše da napije posetioce kako bi žurka bila pod kontrolom i bez incidenata. Naravno, ovo je moje lično mišljenje i mislim da je donekle pametna ideja. Treba kontrolisati onoliku masu ljudi u glavnom holu TFa. Iako je žurka trajala samo do 2 časa posle ponoći, lepo smo se proveli, a i nema razloga više da budemo tu. Ipak taj isti hol treba da gledam sledeće jutro. Ostadoh ceo dan na faxu :)

Sve u svemu, lepa atmosfera, po malo nostalgična. Hvala ti Kodžo, ponovo sam se osećao kao student. Idemo li sledeći utorak?

Posle dužeg vremena, lepo sam se proveo. Stigao sam čak i da đuskam sa koleginicama, kažu da je dobro za zdravlje, ne znam. U svakom slučaju, mnogo je bolje što sam sinoć otišao na žurku nego da sam ostao kući.

Pozdrav za organizaciju i nadam se da će svaka naredna biti još bolja žurka.
 p.s. Mislim, ali nisam siguran, da Demian poseduje određen broj fotografija sa sinoćne žurke. Ako se dokopam istih, postaviću ih ovde da vam vizuelno prenesem novu TF žurku.
ParkZavršetak III godine studija, protekao je sunčano uz završnu prezentaciju projekta. Ovo su oni trenuci gde vidite sve kolege sa smera na jednom mestu i to odjednom! Poslednji dan semestra, dele se potpisi, ludnica - haos!

Ovoga puta nisam imao problema oko potpisa i izostanaka sa predavanja. Odradio sam ovaj semestar, a i kompletnu III godinu - profi. Posle one ludnice i haosa, posle podele autograma od strane profesora (mislim da bi im pozavideli svi naši teniseri), mala grupa studenata je ostala da odsluša našu odbranu projekta. Interesantno je to što smo kraj semestra proslavili radno. Umesto da kuliramo negde na Moravi ispod nekog drveta, mi smo branili projekat kod prof. Micića. Na čelu sa našim team leaderom, nas petoro je odradilo majstorski posao. Iako je profesor ostavio, pomalo, kiseo i nesiguran utisak, mislim, da smo uradili odličan posao. Ponosan sam na celu ekipu!

Kompletnu dokumentaciju projekta, plan, snimanje stanja i sam uvod u informacione sisteme uradili su Milica, Direktor i Alexa. Posle njih, moja malenkost, je imala čast da predstavi svoj rad na bazi podataka za taj sistem. Najlepše za kraj, team leader lično, predstavio je kompletno odrađeno rešenje sistema u HTML formi. Stvarno interesantan rad od strane studenata, kada se uzme u obzir da je u pitanju reč o Tehničkom Fakultetu u Čačku, gde je praktična motivacija studenata, na malo nižem nivou.

Pre toga, lično sam morao da idem na psihologiju. Zaostala obaveza iz II godine. Konačno sam dobio potpis, sad mogu da počnem da je učim. Stigao sam da dođem na informacione sisteme. Predpostavljam da je team leader pomislio da nisam ni ustao i da lepo plivam svojim snovima. Mogu da zamislim Direktora koji u pozadini slatko smeši svoje brke, uživajući u psihičkim mukama našeg team leadera.

Posle odbrane projekta, kompletan tim se okupio i otišli smo to i da proslavimo. Galija je jedini i pravi izbor kada su post-fakultativne aktivnosti i proslave u pitanju (definitivno najbolji espresso u gradu, ako mi ne verujete pitajte team leadera). Posle toga usledilo je šetanje kroz park. Neverovatno je to da sam zaboravio fotoaparat na klupici u parku. Još neverovatnije je to, da ga je čuvar parka pronašao i kada sam se vratio po njega, prišao mi i pitao me je da li ja tražim aparat. Nisam verovao da ću ga uopšte i naći. Definitivno postajemo deo evrope, hehe.

Sve u svemu, happy ending kompletne priče. Ima li smo dosta obrta u toku semestra. Nije baš bilo tako dinamično kao u početku, ali je svakako ostalo koliko-toliko interesantno. Deo filma koji tek sad počinje je i najzanimljiviji. Ovaj deo se zove ispitni rok i žurka može da počne. Do sada su glavni glumci imali sitne zadačiće i prepreke, izazove i iskušenja. Sada treba da pokažu zašto su glavni glumci. Kada pritisak počne da se nadvija nad njima i polako ih pritiska. Znaju da ne mogu mnogo da se odupiru i da će kad tad biti slomljeni, ali svejedno nastavljaju dalje. Pored ispita koje imam zakazane za jun, povremeno mi uskače i po neki kolokvijum. Nadam se da ću na kraju uspeti da odradim većinu ispita.

Danas sam imao jedan kolokvijum iz informacionih sistema i prošao je dobro.

Galerija:
(klikni na sliku za uvećani prikaz)

bokela | Direktor | team leaderteam leader
AlexaMilica
DirektorProfesor Micić i team leaderMilicaDirektor | Ikodin | ShekyKolegePotpisivanje
kolegeprof. Micić i miTim@Galijabokela | Ikodin
kafica@espressoSetnja parkom
Fontana
U okviru Pedagogije imamo praktičan rad u školi na Tehničkom fakultetu u Čačku. Po prvi put sam, ove nedelje, posetio jednu školu u kojoj imam praksu kao budući profesor tehnike i informatike. Ne radi se o bilo kojoj školi već o osnovnoj školi Dr. Dragiša Mišović, koju sam imao čast da pohađam.

Mislio sam da će poseta školi izazvati talase nostalgije, ali se to nije desilo u velikoj meri. Imao sam prilike da vidim bivše nastavnike. Bilo mi je drago što sam kod nastavnika M. Ćendića imao praksu iz tehničkog obrazovanja. Profesor se malo promenio od kako sam ja napustio školu i od kako je i meni predavao. Videlo se da je i njemu bilo drago kada je mene video. Pored toga maksimalno mi je pomogao da prikupim svu potrebnu dokumentaciju škole koja mi je potrebna za kompletiranje zadataka iz Pedagogije, na čemu sam mu zahvalan.

Nisam očekivao, ali sam se prijatno iznenadio, kada me je prepoznala nastavnica istorije: Mila Lekić. Verovatno jedna od najboljih i najprofesionalnijih nastavnica u toj školi. Imala je čitav klub obožavatelja iz bivšeg VIII/4.


Bobiću, nadam se da ovo čitaš :)

Škola se dosta promenila - modernizovala. Nastavnik Ćendić uputio me je u nove reorganizacije nastave u okviru škole. Posebno me je zanimalo kako je to biti budući profesor, a pogotovu profesor informatike. Na moje iznenađenje, saznao sam da se sada odeljenja dele na manje grupe i imaju mnogo vežbi, za šta je potrebno dosta profesora informatike, pa i tehničkog obrazovanja. Od školskog pedagoga smo saznali da jedino u ovoj školi profesori informatike imaju prilike da odrade kompletan nedeljni fond časova, tako da ne moraju da jurcaju po drugim školama i da uklapaju časove, kako bi popunili fond. Trenutno zapošljavaju oko 10ak profesora informatike, što ukazuje na to, da je potražnja velika i da će posla najverovatnije biti u budućnosti. Poznato je da je od skoro uvedena informatika u osnovne škole od V do VIII razreda. Čak se neke vežbice drže i učenicima nižih razreda, što još više povećava broj potrebnih profesora.

Kao budući profesor tehnike i informatike imam prilike da radim i kao profesor tehničkog obrazovanja, što u svakom slučaju nosi sa sobom veće mogućnosti, ako slučajno posao profesora informatike bude nedostupan. Pored osnovnih škola tu su i srednje škole, tako da ovaj posao ima perspektivu.

Sa nastavnikom Ćendićem sam stigao i da porazgovaram na temu gde je bolje raditi u osnovno ili srednjoj. Njegovo je mišljenje da je ipak bolje raditi u srednjoj školi. Smatra da su tamo deca zrelija i već imaju usađene osnovne oblike ponašanja, dok sa mlađom decom i ako deluje lakše, to zapravo nije tako. Možda su lakše nastavne jedinice, ali je svakako teško organizovati tu decu, jer poslušnost je manja, a veća je odgovornost sa decom u osnovnoj školi u odnosu na decu u srednjoj.

Kada sam ga upitao da napravi presek između moje generacije i ove sada, odgovor nije bio baš tako pozitivan. On smatra da smo mi bili poslušniji i vredniji. Sada ima problem u komunikaciji sa određenom decom. Ova generacija slabo poštuje autoritet škole, pa i sam autoritet nastavnika. Opao je procenat odličnih đaka. Pored kritike na decu, nije baš zadovoljan ni sa novom generacijom roditelja. Ali navodi da to može biti razlog trenutnog stanja u zemlji. Mnogi roditelji imaju malo vremena da posvete svojoj deci, zbog toga i deca postaju takva kakva jesu.

Deluje mi da je trenutno lakše naći posao u osnovnoj nego u srednjoj školi. Mada je veće je strpljenje potrebno za osnovce i mnogo više razumevanja.

Što se tiče onog materijalno-tehničkog dela obrazovanja kada je u pitanju predmet informatika, OŠ Dr. Dragiša Mišović ima sa čim i da se pohvali. Poseduju kabinet sa preko 30 računara. Organizacija je bolja, tako da se odeljenja dele na dva dela kada je praktičan rad na računaru u pitanju. Što sa sobom povlači i dva profesora informatike po odeljenju. Isti je slučaj i sa predmetom Tehničko obrazovanje. Do skoro smo slušali priče, kako su profesori morali sami da obezbede materijal za rad, pa čak i potrebne računare, posredstvom nekih firmi. Izgleda da će sada manje biti problema oko organizacije nastave. Lično mi se sviđa što je informatika uvedena u osnovne škole, a pogotovu u niže razrede. Ne zato što ću ja možda imati obezbeđen posao sutra, već zato što je računar postao deo svakodnevnice. Za par godina, čovek koji ne bude umeo da koristi računar, smatra će se ne pismenim. Buduće generacije, moraće koristiti računar za bilo kakav posao, tako da je potrebno decu upoznati sa računarom što ranije.


Danas odlazim na vežbe iz informatike, očekujte nove utiske.

Predmet baze podataka može se svrstati među jedne od težih predmeta koje imamo na faxu. Inače, kao oblast IT-a i infrastrukture, svakako, su kičma funkcionisanja ozbiljnijih sistema. Takođe, administratori baza podataka u kompanijama imaju veliku odgovornost, ali isto tako imaju i veliku platu. Naravno, znanje koje mi stičemo na fakultetu ne može se porediti sa profesionalnom upotrebom.

U ovom semestru, čini se, od svih informatičkih predmeta najorganizovaniji je predmet baza podataka. Moja procena uzima u obzir i predavanja i vežbe. Ono što je najbitnije, je činjenica da iz ovog predmeta izučavamo konkretne stvari koje kasnije mogu biti primenjene u realnom životu. Onome ko planira da se usavršava u smeru ITa i specijalizacije u oblasti baza podataka, svakako će imati dobre osnove. Profesori koji nam predaju završili su Oracle akademiju i poseduju njihove sertifikate pored svojih diploma. Stečeno znanje mnogo dobro prenose studentima, što se vidi po njihovom profesionalizmu (koji su verovatno doneli iz akademije, kada je reč o organizaciji predavanja i vežbi). Pored računarske opreme koja je na odličnom nivou i Oracle softvera, studenti imaju pristup i e-learning servisu moodle, koji u mnogome pomaže učenje. O dobroj organizaciji predmeta i selekciji gradiva, govori i velika prolaznost studenata na dosadašnjim kolokvijumima. Takođe, posle svake obrađene lekcije sledi mini online kviz-test, koji pomaže studentima da bolje usvoje obrađeno gradivo,i pripreme se za kolokvijum.

Već sada smo imali prilike da rešavamo realne probleme. Kako se baze podataka ne mogu zamisliti bez SQL koda, tako je i sa Oracle-om i našim kursom. Pomoću OracleXE aplikacije, imamo priliku da učimo SQL kod kroz konkretne primere i vidimo rezultate.

Pored kolokvijuma, očekuje nas i seminarski rad gde se pored dokumentacija očekuje i odrađena konkretna baza podataka za neki sistem. Možda je najbitnije to što se vidi da profesori baš razumeju tematiku o kojoj predaju i nisu samo neke priučene kursadžije, koje nemaju pojma o čemu govore. Profesorka Danijela Milošević je radila u nekoliko većih firmi u Srbiji i poseduje praktično znanje koje veoma dobro prenosi na svoje studente. Tako da ne možemo reći da nam profesori prodaju maglu. Za nas studente je dobro što smo podeljeni u manje grupe, tako da svako ima svoj računar, manja je gužva pa je i praćenje predavanja i vežbi efikasnije.

Tehnički fakultet je poznat po velikom broju nezainteresovanih studenata za konkretne informatičke predmete. Smatraju da nema potrebe da se nešto tako detaljno izučava jer ne vide suštinu  i jednostavno ne planiraju sa tim da se bave, pa zbog toga i imaju averziju prema takvim predmetima. Izgleda da je ovaj predmet nekako podsvesno uticao na njih. Zahvaljujući dobroj organizaciji i planiranju gradiva, podsvesno su naučili mnogo toga i ako možda lično nisu to želeli. Ovo je dobar primer, kako studentima koji nisu zainteresovani za pojedinu oblast, ili maju strah zato što smatraju da nemaju pojma o čemu se radi, plasirati gradivo i zainteresovati ih za rad. Mnogi drugi profesori bi mogli da primene ovo iskustvo i bolje organizuju svoje predmete.
    
Jedina lična zamerka na kompletnu priču je što nemamo malo više ovakvih predmeta, ali ne samo to, već i da ne traju samo jedan semestar. Već sledeći semestar dolaze neki drugi predmeti, tako da se ovo znanje može zagubiti ako se ne radi redovno. Ako pogledamo realno, ono je i najkorisnije jer u odnosu na neke druge info predmete, ovo ima i praktičnu primenu, pored programiranje, koje je takođe bilo kratko. Posle toga, studenti nisu sposobni za profesionalni rad, već će prikupiti samo enciklopedijsko znanje i ovoga se sećati kroz izmaglicu. Izuzeci će biti oni studenti koji budu nastavili lično usavršavanje i izučavanje ovih tehnologija.

Za kraj, jedna pohvala za upravu Tehničkog fakulteta u Čačku, što je poslala ove profesore na usavršavanje, koji su stečeno znanje veoma dobro preneli. Odličan potez, koji se, nadam se, isplatio. Valjalo bi da ih bude više u budućnosti.

Posle odmora obično sledi rad, u stvari, to zavisi kako kod koga, ali je u suštini tako. Mada i ne mora da znači, a može i da bude, :)

ponedeljak:
Prva radna nedelja posle raspusta, počela je zanimljivo, a znate kako? Sa kolokvijumom iz internet tehnologija. Štreberski zadovoljan kako sam uradio kol, prešao sam u kabinet do... Tamo me je čekala uobičajena jutarnja doza Linuxa (openSuSe). Ovoga puta je bilo zanimljivo, pričali smo o svemu samo ne o, pogađate, Linux jer smo prešli na rad sa Windowsom. Završio se mukotrpni rad u Linuxu. Napustili smo prelepi svet konzole i kriptovanih komandi. Vratili se u nama nam drago prozorsko okruženje, gde je sve jasno, sve lepo, a ponekad čak nešto i radi. Iskreno, Linux mi je bio zanimljiv, jer sam sa Win-om odrastao, tako da je bilo interesantno naučiti nešto novo, i ako sam imao predhodno iskustvo u Linuxu. Videlo se po Marjanovom sarkazmu i blagoj dozi intelligent humora, da je Windows ipak... ali dobro :)


Naravno, kao i uvek, posle OSa, sledio je redovan jutarnji sastanak sa team leaderom uz jutarnju kaficu u obližnjem kafiću Montana (takođe poznata kao "restoran") O pečenjari i buvari neki drugi put.

Sumirali smo utiske sa kolokvijuma i zadovoljni ostvarenim rezultatima, sastali smo se sa Direktorom. Usledila je diskusija oko trenutne političke situacije i predstojećih izbora, baš onako studentski. Znate kako kažu: "Ako ne uspem kao student, uvek mogu da budem političar". Istina da je Direktor jedna veoma kompletna ličnost. On je i student, a verovatno i budući političar.

Sledila je Organizacija Rada, kao šlag na tortu, ali nisam imao strpljenja da ostanem do kraja. Koleginica me je primorala da idemo na doručak jer je bila mnogo gladna, a kaže kada je gladna tada je i mnogo nervozna. Nije baš sve jedno sedeti na tako ozbiljnom predavanju, pored tako nervozne koleginice. Ispraćeni Direktorovim smelim pogledom, napustili smo kabinet i zaputili se u grad na klopu.

utorak:
Radni utorak sam na žalost morao da propustim zbog službenog puta, koji me je odveo u Pranjane, kod Igora na slavu
Laughing. Kao i uvek, onako kako samo to porodica Tošić ume da uradi, slava je bila na visoko profesionalnom nivou. Tradicionalna zdravica sa domaćinom Mićom, uz pomoć lično njegove rakijice. Potom je sledila doza infuzije, gde gosti imaju prilike da probaju ad hoc organizovano raznovrsno pečenje i janjetina i prasetina. Moram napomenuti da je na slavi prisustvovao i moj uvaženi kolega Daške, koji je već uveliko član familije u ulozi zeta.

Šetnja do varošice i nazad, imala je za rezultat bolje upoznavanje Igorovih triju sestara, koje su stvarno tri predivne i veoma interesantne osobe. Od najmladje pa do najstarije. Ah da, nikako ne treba zaboriviti i Avrama, koji je svojom profesionalnom vožnjom uspeo da nas dostavi do Pranjana u roku od 30ak minuta. Razlog zašto nije bilo 20, je taj, što je Igor opet zaboravio gde se tačno skreće na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica na putu za Pranjane.

Glavni ručak je svakako ostao u pamćenju, tako da ne postoje reči koje bi mogle opisati taj ugođaj. Još jednom, sve pohvale porodici Tošić na odličnom gostoprimstvu!

Sa najvećom dozom alkohola u sebi, od svih prisutnih tada u kolima, ubrzo sam utonuo u alkoholisani san. Ne primetivši put, probudio sam se ispred Igorove zgrade i zaputio se ka svom toplom krevetu. Ostatak priče se ne sećam...

sreda:
Radna sreda je krenula krajnje profesionalno uz profi primenu SQL koda u Oracle-ovom okruženju. Zatim je na predavanju iz ITa, profesor Urošević još jednom oduševio svojim životnim pričama i šalama, koje su prožimale krajnje profi predavanje.
 
Da li postoji neko ko bolje razume objektno-orijentisano programiranje i njegovu primenu u internet tehnologiji na našem faxu?

Potom se ispred faxa okupila hardcore ekipa profi gamera koji su se uputili u obližnju Cyber igraonicu. Prvi CS match sam odigrao krajnje profi, baš kao i sam dan kako je protekao. SLR je imao poteškoća da me sustigne, ali odličan team play je uzrokovao odličan rezultat na kraju partije.

Đuka, uprkos svom profi online angažovanju u svetu CSa, nije ima tako produktivan dan, kao mi ostali. Noseći teške magacine municije, za svoje saigrače SLRa i D@rka, pokupio bi po neki kill i tako se upisao u listu strelaca. Mada mu se mora odati priznanje na teoriji, da posle 90min gameplaya opada koncentracija, tako da ću njegovu hipotezu uzeti kao opravdanje za svoj slab rang u drugom delu partije.

Team leader, takođe je imao problema u svojim CS poduhvatima tog dana. Alexa i Demian još jednom su pokazali kako sile dobra i zla mogu sarađivati, uprkos tome što su bili u različitim timovima. Posle velike količine pada koncentracije, Alexa i ja smo malo ušli u svet WCIII. Kratka ali veoma interesantna partija 1on1, nas je oraspoložila tog kišovitog dana.

Plan za Pivnicu je propao usled loših vremenskih uslova

Evo rang liste na kraju dana: 
  • D@rko
  • SLR
  • Demian (aka pejko)
  • Acika
  • bokela (aka bokela|SaS)
  • team leader (aka FuckOff)
  • Milo6 (aka munition carrier)
Stvarno profi dan nemа šta!
Nisam otišao jutros na ispit. Sinoć sam planirao da malo nešto pogledam, jer sam i onako slabo spremao, međutim, nazovu me kolege mangupi sa smera, a još gore što je bilo i koleginica, pa kako da odbiješ! Petak veče, a ispit u sred subote, pa gde to ima!? Posle mukotrpnog i iscrpnog razmišljanja, koje je trajalo 5ms (malo sporije nego odziv samsunga), rešio sam...
 
continued:


Spremanje ispita se nastavilo u obližnjem lokalu uz adekvatnu dozu piva. Problem je što ne znam šta im je bilo juče, bilo nas je dosta, a fora i tema je bilo ludilo. Od tolike količine smeha i alkohola, jutros sam ustao ranije (
Tongue out), ali me mrzelo da izađem na ispit. Nema veze, drugi put, biće još ispitnih rokova, a Engleski mi nije problem da spremim. Nisam bio zainteresovan da izađem tek tako samo da bi dobio 6 ili 7, znam engleski, ipak zaslužujem malo više (Innocent).

Bitno mi je da smo sinoć bili svi u elementu. Dobro, priznajem, nedostajao je team leader, ali je zato tu bio Direktor. Zatim smo u sred fancy lokala spojili, onako kafanski, stolove i party može da počne.

Sinoć sam se video i sa jednom drugaricom, sa kojom sam se pre družio. Tako da smo se prisetili starih dobrih dana: vikendica na jezeru, jetta, skela i ekipa, glupiranje, zezanje, pisma, stare ljubavi, svađe, romansa, itd...

Sve u svemu jedno interesantno veče i jedna interesantna sedmica.
Ova sedmica mi je bila uspešna. Položio sam Principe Programiranja, koji su bili održani u nedelju, tako da sada imam jedan ispit više u svom indexu i bliže diplomskom ispitu, odnosno diplomi (ako je uopšte i bude, posle procesa akreditacije). Takođe sam uspeo da položim kolokvijum iz Psihologije, tu je i položen kolokvijum iz Baza Podataka. Ostalo je još da odradim usmeni deo ispita iz Principa Programiranja i to je to.

p.s. sobzirom da je ispit iz PPa održan u nedelju, a većina studenata nije unapred kupila ispitne sveske i sobzirom da ne radi portirnica i fotokopirnica nedeljom, bili smo primorani da krademo sveske iz portirnice na faxu. Tako da se ovim putem javno izvinjavam zbog tog poduhvata, mislim da su neki studenti ostavili nešto novca na portirnici, ali nam fax neće mnogo zameriti. Nije problem da i oni nešto časte. Laughing
 
Problem je to što u toku aprilskog ispitnog roka imamo predavanja i kolokvijume, ali valjda tako mora zbog semestra. Sutra me očekuje još jedan ispit iz Engleskog jezika (hehe, subota morning najn'o-klok). Na kolokvijum kod Micića iz Operativnih Sistema ne mogu da idem, jer je takođe sutra. Sledeća sedmica opet nosi nove izazove i nove radne pobede (ako pobedim).

Sve u svemu jedan mali, lepo organizovani haos, koji samo ovi moji na TFu umeju da organizuju i da održe.

Inače, team leader se upustio u novi projekat, tako da me očekuje dosta van-fakultativnog-učenje-za-ispit rada, ali šta da se radi, on je team leader, moram da ga slušam. Direktor mi pravi probleme sa koleginicama, ali uspevam nekako da izađem na kraj. Ovih dana je na faxu ludo i nezaboravno, imalo je par novih fora, koje će se sigurno prepričavati, takođe i novih svađa i incidenata, ali njih ćemo brzo zaboraviti. Direktor se žalio kako je zezanje na faxu utajilo, mislim da sada stvari, sa prolećem, počinju polako da se bude. Dobro, kod njegovog zlostva Demiana, neke stvari su nonstop budne, tako da tome ne treba pridavati veliku pažnju.

Imali smo dosta planova da organizujemo neke izlete i piknike ovih dana, ali ovi oblaci i ovo vreme prave problem. Nadam se da ćemo stići neki drugi put.
1 2 3 4  Sledeći»