Naučnik Kreg Venter (Craig Venter) kreirao je sintetički hromozom upotrebom laboratorijskih hemikalija. Ovo naučno dostignuće naglašava kreiranje prvog veštačkog života na našoj planeti.

Nova vrsta je oblika bakterije. Kreg Venter i tim od još 20 naučnika su uspeli da kreiraju sintetički hromozom, sastoji se od 381 gena, koji su potom transplantovali u ćeliju postojeće bakterije. Kada se veštački DNK integriše u ćeliji bakterije, DNK preuzima kontrolu i na taj način nastaje nova ćelija.

Kreg smatra da ova tehnologija može dovesti do mnogo unapređenja u našim života, pa tako i u kreiranju specijalizovanih ćelija za određene namene. Smatra da prevashodno se mogu koristiti u korist čovečanstva, a ne za korišćenje u kreiranju bio-oružja. Na primer, mogli bi da kreiramo bakteriju koja je u stanju da apsorbuje ugljen monoksid iz vazduha i na taj način doprinesemo rešavanju problema globalnog zagrevanja. Takođe, mogle bi da se proizvedu bakterije za proizvodnju bio-goriva. 

Druga strana medalje je ta da su mogućnosti ne ograničene i da se mogu zloupotrebiti u one najgore svrhe, kao što se stotinama puta u istoriji desilo sa zloupotrebom novih tehnologija i naučnih dostignuća (primer: nuklearna energija).

Ovo dostignuće svakako ima kako svetlu, tako i mračnu budućnost. Pored ovih pitanja, postavljaju se i ona etička, da li mi stvarno imamo pravo da kreiramo nov život, novu vrstu, novi organizam. Ovo može doprineti lečenju mnogih bolesti, menjaju našeg životnog okruženja na bolje ili na gore. 

Venter je rekao: “Sada smo u prilici ne samo da čitamo genetički kod, već i da ga pišemo.”

Ova vest možda deluje slično kao i vest o prvo uspešnom kloniranju. Ali koliko se ja razumem i koliko sam obavešten, ovo su izgleda različiti problemi. Deluje mi da je jedno samo kopirati nešto, a drugo je kada vi kreirate nešto novo. Što je možda još i gore, modifikujete. 

Da li to sada znači da konačno možemo da prkosimo prirodi, da izađemo iz tog kruga prirodne selekcije? Da li smo sada u prilici da kreiramo super rasu, super ljude, super vojnike, super studente, super sportiste, super itd…? Sada sve nekako deluje jednostavno. Hoceš, plavu kosu, kupiš tableticu, popiješ, sačekaš par dana i raste ti plava kosa. Želiš da budeš visok, nizak, da ti je nešto veće, nešto manje, ma nije problem, evo tabletica ili možda kremica. Hoćete da imate, ovakvo ili onakvo dete, “jednostavno” genetički modifikujete vaš embrion, ili jajnu ćeliju i dobijete ono što ste tražili.

Od ovih mojih primera, mislim da ova tehnologija može da ima korisniju upotrebu. Možda da nas “unapredi”, ali opet i to zvuči nekako mehanički i ne prirodno. Iskreno kada pogledate u srž funkcionisanja našeg bića i kreacije, deluje da smo mi samo proizvod dobro kontrolisane genetičke bio mutacije. Možda i samo skup bio-hemijskih reakcija i interakcija, ali jedno je istina, a to je da smo ipak ljudi. Ovo tumačenje može proizvesti i pitanje, a kako smo mi onda nastali? Da li smo i mi sami samo jedna bio-inženjerska kreacija, koju je stvorio neko eonima pre!? 

Kada pogledate taj mikrokosmos, kada pogledate te ćelije, one deluje tako beznačajno pojedinačno, ali opasna je to mašinerija. To jezgro je zeznuta stvar, ono upravlja celom ćelijom i svaka ćelija tako. To jezgro ima svoje instrukcije koje su zapisane u genima i koje se izvršavaju. I ona jadna ćelija, mora da sluša sve šta joj kaže DNK. I pazite vi sad ovo, zamenite gene u toj ćeliji, genima koji imaju totalnu druge instrukcije i ta ćelija počinje proizvodnju ili rad po novom programu. Kao jedan mali bio kompjuter. Ubaciš mu program za ovo, on radi to, program za nešto drugo, on radi i to. Dobro, nije baš to tako jednostavno kako to ja ovde pišem, ali je suština blizu. Proces koji ovde opisujem se dešava kada vas napadne neki virus. Virus je zapravo samo DNK u jednoj opni, koja se kači na druge ćelije i inficira ih. Te ćelije potom počinju proizvodnju novih virusa, zato što je DNK iz virusa ušla u jezgro ćelije i zadaje nove komande. Ti novi virusi  nastavljaju inficiranje dalje itd...

Dobro, otišao sam ja malo daleko u svom filozofiranju, ali nije loše da malo razmislite o ovome, izgleda da budućnost leži u programiranju, kako biološke tako i sintetičke vrste.