Posle odmora obično sledi rad, u stvari, to zavisi kako kod koga, ali je u suštini tako. Mada i ne mora da znači, a može i da bude, :)

ponedeljak:
Prva radna nedelja posle raspusta, počela je zanimljivo, a znate kako? Sa kolokvijumom iz internet tehnologija. Štreberski zadovoljan kako sam uradio kol, prešao sam u kabinet do... Tamo me je čekala uobičajena jutarnja doza Linuxa (openSuSe). Ovoga puta je bilo zanimljivo, pričali smo o svemu samo ne o, pogađate, Linux jer smo prešli na rad sa Windowsom. Završio se mukotrpni rad u Linuxu. Napustili smo prelepi svet konzole i kriptovanih komandi. Vratili se u nama nam drago prozorsko okruženje, gde je sve jasno, sve lepo, a ponekad čak nešto i radi. Iskreno, Linux mi je bio zanimljiv, jer sam sa Win-om odrastao, tako da je bilo interesantno naučiti nešto novo, i ako sam imao predhodno iskustvo u Linuxu. Videlo se po Marjanovom sarkazmu i blagoj dozi intelligent humora, da je Windows ipak... ali dobro :)

Naravno, kao i uvek, posle OSa, sledio je redovan jutarnji sastanak sa team leaderom uz jutarnju kaficu u obližnjem kafiću Montana (takođe poznata kao "restoran") O pečenjari i buvari neki drugi put.

Sumirali smo utiske sa kolokvijuma i zadovoljni ostvarenim rezultatima, sastali smo se sa Direktorom. Usledila je diskusija oko trenutne političke situacije i predstojećih izbora, baš onako studentski. Znate kako kažu: "Ako ne uspem kao student, uvek mogu da budem političar". Istina da je Direktor jedna veoma kompletna ličnost. On je i student, a verovatno i budući političar.

Sledila je Organizacija Rada, kao šlag na tortu, ali nisam imao strpljenja da ostanem do kraja. Koleginica me je primorala da idemo na doručak jer je bila mnogo gladna, a kaže kada je gladna tada je i mnogo nervozna. Nije baš sve jedno sedeti na tako ozbiljnom predavanju, pored tako nervozne koleginice. Ispraćeni Direktorovim smelim pogledom, napustili smo kabinet i zaputili se u grad na klopu.

utorak:
Radni utorak sam na žalost morao da propustim zbog službenog puta, koji me je odveo u Pranjane, kod Igora na slavu Laughing. Kao i uvek, onako kako samo to porodica Tošić ume da uradi, slava je bila na visoko profesionalnom nivou. Tradicionalna zdravica sa domaćinom Mićom, uz pomoć lično njegove rakijice. Potom je sledila doza infuzije, gde gosti imaju prilike da probaju ad hoc organizovano raznovrsno pečenje i janjetina i prasetina. Moram napomenuti da je na slavi prisustvovao i moj uvaženi kolega Daške, koji je već uveliko član familije u ulozi zeta.

Šetnja do varošice i nazad, imala je za rezultat bolje upoznavanje Igorovih triju sestara, koje su stvarno tri predivne i veoma interesantne osobe. Od najmladje pa do najstarije. Ah da, nikako ne treba zaboriviti i Avrama, koji je svojom profesionalnom vožnjom uspeo da nas dostavi do Pranjana u roku od 30ak minuta. Razlog zašto nije bilo 20, je taj, što je Igor opet zaboravio gde se tačno skreće na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica na putu za Pranjane.

Glavni ručak je svakako ostao u pamćenju, tako da ne postoje reči koje bi mogle opisati taj ugođaj. Još jednom, sve pohvale porodici Tošić na odličnom gostoprimstvu!

Sa najvećom dozom alkohola u sebi, od svih prisutnih tada u kolima, ubrzo sam utonuo u alkoholisani san. Ne primetivši put, probudio sam se ispred Igorove zgrade i zaputio se ka svom toplom krevetu. Ostatak priče se ne sećam...

sreda:
Radna sreda je krenula krajnje profesionalno uz profi primenu SQL koda u Oracle-ovom okruženju. Zatim je na predavanju iz ITa, profesor Urošević još jednom oduševio svojim životnim pričama i šalama, koje su prožimale krajnje profi predavanje.
 
Da li postoji neko ko bolje razume objektno-orijentisano programiranje i njegovu primenu u internet tehnologiji na našem faxu?

Potom se ispred faxa okupila hardcore ekipa profi gamera koji su se uputili u obližnju Cyber igraonicu. Prvi CS match sam odigrao krajnje profi, baš kao i sam dan kako je protekao. SLR je imao poteškoća da me sustigne, ali odličan team play je uzrokovao odličan rezultat na kraju partije.

Đuka, uprkos svom profi online angažovanju u svetu CSa, nije ima tako produktivan dan, kao mi ostali. Noseći teške magacine municije, za svoje saigrače SLRa i D@rka, pokupio bi po neki kill i tako se upisao u listu strelaca. Mada mu se mora odati priznanje na teoriji, da posle 90min gameplaya opada koncentracija, tako da ću njegovu hipotezu uzeti kao opravdanje za svoj slab rang u drugom delu partije.

Team leader, takođe je imao problema u svojim CS poduhvatima tog dana. Alexa i Demian još jednom su pokazali kako sile dobra i zla mogu sarađivati, uprkos tome što su bili u različitim timovima. Posle velike količine pada koncentracije, Alexa i ja smo malo ušli u svet WCIII. Kratka ali veoma interesantna partija 1on1, nas je oraspoložila tog kišovitog dana.

Plan za Pivnicu je propao usled loših vremenskih uslova

Evo rang liste na kraju dana: 
  • D@rko
  • SLR
  • Demian (aka pejko)
  • Acika
  • bokela (aka bokela|SaS)
  • team leader (aka FuckOff)
  • Milo6 (aka munition carrier)
Stvarno profi dan nemа šta!