14 Maj, 2008 13:15
posao u obrazovanju
Posted by bokela under [ Studiranje ][ (14) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Mislio sam da će poseta školi izazvati talase nostalgije, ali se to nije desilo u velikoj meri. Imao sam prilike da vidim bivše nastavnike. Bilo mi je drago što sam kod nastavnika M. Ćendića imao praksu iz tehničkog obrazovanja. Profesor se malo promenio od kako sam ja napustio školu i od kako je i meni predavao. Videlo se da je i njemu bilo drago kada je mene video. Pored toga maksimalno mi je pomogao da prikupim svu potrebnu dokumentaciju škole koja mi je potrebna za kompletiranje zadataka iz Pedagogije, na čemu sam mu zahvalan.
Nisam očekivao, ali sam se prijatno iznenadio, kada me je prepoznala nastavnica istorije: Mila Lekić. Verovatno jedna od najboljih i najprofesionalnijih nastavnica u toj školi. Imala je čitav klub obožavatelja iz bivšeg VIII/4.
Bobiću, nadam se da ovo čitaš :)Škola se dosta promenila - modernizovala. Nastavnik Ćendić uputio me je u nove reorganizacije nastave u okviru škole. Posebno me je zanimalo kako je to biti budući profesor, a pogotovu profesor informatike. Na moje iznenađenje, saznao sam da se sada odeljenja dele na manje grupe i imaju mnogo vežbi, za šta je potrebno dosta profesora informatike, pa i tehničkog obrazovanja. Od školskog pedagoga smo saznali da jedino u ovoj školi profesori informatike imaju prilike da odrade kompletan nedeljni fond časova, tako da ne moraju da jurcaju po drugim školama i da uklapaju časove, kako bi popunili fond. Trenutno zapošljavaju oko 10ak profesora informatike, što ukazuje na to, da je potražnja velika i da će posla najverovatnije biti u budućnosti. Poznato je da je od skoro uvedena informatika u osnovne škole od V do VIII razreda. Čak se neke vežbice drže i učenicima nižih razreda, što još više povećava broj potrebnih profesora.
Kao budući profesor tehnike i informatike imam prilike da radim i kao profesor tehničkog obrazovanja, što u svakom slučaju nosi sa sobom veće mogućnosti, ako slučajno posao profesora informatike bude nedostupan. Pored osnovnih škola tu su i srednje škole, tako da ovaj posao ima perspektivu.
Sa nastavnikom Ćendićem sam stigao i da porazgovaram na temu gde je bolje raditi u osnovno ili srednjoj. Njegovo je mišljenje da je ipak bolje raditi u srednjoj školi. Smatra da su tamo deca zrelija i već imaju usađene osnovne oblike ponašanja, dok sa mlađom decom i ako deluje lakše, to zapravo nije tako. Možda su lakše nastavne jedinice, ali je svakako teško organizovati tu decu, jer poslušnost je manja, a veća je odgovornost sa decom u osnovnoj školi u odnosu na decu u srednjoj.
Kada sam ga upitao da napravi presek između moje generacije i ove sada, odgovor nije bio baš tako pozitivan. On smatra da smo mi bili poslušniji i vredniji. Sada ima problem u komunikaciji sa određenom decom. Ova generacija slabo poštuje autoritet škole, pa i sam autoritet nastavnika. Opao je procenat odličnih đaka. Pored kritike na decu, nije baš zadovoljan ni sa novom generacijom roditelja. Ali navodi da to može biti razlog trenutnog stanja u zemlji. Mnogi roditelji imaju malo vremena da posvete svojoj deci, zbog toga i deca postaju takva kakva jesu.
Deluje mi da je trenutno lakše naći posao u osnovnoj nego u srednjoj školi. Mada je veće je strpljenje potrebno za osnovce i mnogo više razumevanja.
Što se tiče onog materijalno-tehničkog dela obrazovanja kada je u pitanju predmet informatika, OŠ Dr. Dragiša Mišović ima sa čim i da se pohvali. Poseduju kabinet sa preko 30 računara. Organizacija je bolja, tako da se odeljenja dele na dva dela kada je praktičan rad na računaru u pitanju. Što sa sobom povlači i dva profesora informatike po odeljenju. Isti je slučaj i sa predmetom Tehničko obrazovanje. Do skoro smo slušali priče, kako su profesori morali sami da obezbede materijal za rad, pa čak i potrebne računare, posredstvom nekih firmi. Izgleda da će sada manje biti problema oko organizacije nastave. Lično mi se sviđa što je informatika uvedena u osnovne škole, a pogotovu u niže razrede. Ne zato što ću ja možda imati obezbeđen posao sutra, već zato što je računar postao deo svakodnevnice. Za par godina, čovek koji ne bude umeo da koristi računar, smatra će se ne pismenim. Buduće generacije, moraće koristiti računar za bilo kakav posao, tako da je potrebno decu upoznati sa računarom što ranije.
Danas odlazim na vežbe iz informatike, očekujte nove utiske.
12 Maj, 2008 10:44
Predmet baze podataka može se svrstati među jedne od težih predmeta koje imamo na faxu. Inače, kao oblast IT-a i infrastrukture, svakako, su kičma funkcionisanja ozbiljnijih sistema. Takođe, administratori baza podataka u kompanijama imaju veliku odgovornost, ali isto tako imaju i veliku platu. Naravno, znanje koje mi stičemo na fakultetu ne može se porediti sa profesionalnom upotrebom.
U ovom semestru, čini se, od svih informatičkih predmeta najorganizovaniji je predmet baza podataka. Moja procena uzima u obzir i predavanja i vežbe. Ono što je najbitnije, je činjenica da iz ovog predmeta izučavamo konkretne stvari koje kasnije mogu biti primenjene u realnom životu. Onome ko planira da se usavršava u smeru ITa i specijalizacije u oblasti baza podataka, svakako će imati dobre osnove. Profesori koji nam predaju završili su Oracle akademiju i poseduju njihove sertifikate pored svojih diploma. Stečeno znanje mnogo dobro prenose studentima, što se vidi po njihovom profesionalizmu (koji su verovatno doneli iz akademije, kada je reč o organizaciji predavanja i vežbi). Pored računarske opreme koja je na odličnom nivou i Oracle softvera, studenti imaju pristup i e-learning servisu moodle, koji u mnogome pomaže učenje. O dobroj organizaciji predmeta i selekciji gradiva, govori i velika prolaznost studenata na dosadašnjim kolokvijumima. Takođe, posle svake obrađene lekcije sledi mini online kviz-test, koji pomaže studentima da bolje usvoje obrađeno gradivo,i pripreme se za kolokvijum.
Već sada smo imali prilike da rešavamo realne probleme. Kako se baze podataka ne mogu zamisliti bez SQL koda, tako je i sa Oracle-om i našim kursom. Pomoću OracleXE aplikacije, imamo priliku da učimo SQL kod kroz konkretne primere i vidimo rezultate.
Pored kolokvijuma, očekuje nas i seminarski rad gde se pored dokumentacija očekuje i odrađena konkretna baza podataka za neki sistem. Možda je najbitnije to što se vidi da profesori baš razumeju tematiku o kojoj predaju i nisu samo neke priučene kursadžije, koje nemaju pojma o čemu govore. Profesorka Danijela Milošević je radila u nekoliko većih firmi u Srbiji i poseduje praktično znanje koje veoma dobro prenosi na svoje studente. Tako da ne možemo reći da nam profesori prodaju maglu. Za nas studente je dobro što smo podeljeni u manje grupe, tako da svako ima svoj računar, manja je gužva pa je i praćenje predavanja i vežbi efikasnije.
Tehnički fakultet je poznat po velikom broju nezainteresovanih studenata za konkretne informatičke predmete. Smatraju da nema potrebe da se nešto tako detaljno izučava jer ne vide suštinu i jednostavno ne planiraju sa tim da se bave, pa zbog toga i imaju averziju prema takvim predmetima. Izgleda da je ovaj predmet nekako podsvesno uticao na njih. Zahvaljujući dobroj organizaciji i planiranju gradiva, podsvesno su naučili mnogo toga i ako možda lično nisu to želeli. Ovo je dobar primer, kako studentima koji nisu zainteresovani za pojedinu oblast, ili maju strah zato što smatraju da nemaju pojma o čemu se radi, plasirati gradivo i zainteresovati ih za rad. Mnogi drugi profesori bi mogli da primene ovo iskustvo i bolje organizuju svoje predmete.
Jedina lična zamerka na kompletnu priču je što nemamo malo više ovakvih predmeta, ali ne samo to, već i da ne traju samo jedan semestar. Već sledeći semestar dolaze neki drugi predmeti, tako da se ovo znanje može zagubiti ako se ne radi redovno. Ako pogledamo realno, ono je i najkorisnije jer u odnosu na neke druge info predmete, ovo ima i praktičnu primenu, pored programiranje, koje je takođe bilo kratko. Posle toga, studenti nisu sposobni za profesionalni rad, već će prikupiti samo enciklopedijsko znanje i ovoga se sećati kroz izmaglicu. Izuzeci će biti oni studenti koji budu nastavili lično usavršavanje i izučavanje ovih tehnologija.
Za kraj, jedna pohvala za upravu Tehničkog fakulteta u Čačku, što je poslala ove profesore na usavršavanje, koji su stečeno znanje veoma dobro preneli. Odličan potez, koji se, nadam se, isplatio. Valjalo bi da ih bude više u budućnosti.
08 Maj, 2008 07:35
work, work... | work complete
Posted by bokela under [ Studiranje ][ (2) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
ponedeljak:
Prva radna nedelja posle raspusta, počela je zanimljivo, a znate kako? Sa kolokvijumom iz internet tehnologija. Štreberski zadovoljan kako sam uradio kol, prešao sam u kabinet do... Tamo me je čekala uobičajena jutarnja doza Linuxa (openSuSe). Ovoga puta je bilo zanimljivo, pričali smo o svemu samo ne o, pogađate, Linux jer smo prešli na rad sa Windowsom. Završio se mukotrpni rad u Linuxu. Napustili smo prelepi svet konzole i kriptovanih komandi. Vratili se u nama nam drago prozorsko okruženje, gde je sve jasno, sve lepo, a ponekad čak nešto i radi. Iskreno, Linux mi je bio zanimljiv, jer sam sa Win-om odrastao, tako da je bilo interesantno naučiti nešto novo, i ako sam imao predhodno iskustvo u Linuxu. Videlo se po Marjanovom sarkazmu i blagoj dozi intelligent humora, da je Windows ipak... ali dobro :)
Naravno, kao i uvek, posle OSa, sledio je redovan jutarnji sastanak sa team leaderom uz jutarnju kaficu u obližnjem kafiću Montana (takođe poznata kao "restoran") O pečenjari i buvari neki drugi put.
Sumirali smo utiske sa kolokvijuma i zadovoljni ostvarenim rezultatima, sastali smo se sa Direktorom. Usledila je diskusija oko trenutne političke situacije i predstojećih izbora, baš onako studentski. Znate kako kažu: "Ako ne uspem kao student, uvek mogu da budem političar". Istina da je Direktor jedna veoma kompletna ličnost. On je i student, a verovatno i budući političar.
Sledila je Organizacija Rada, kao šlag na tortu, ali nisam imao strpljenja da ostanem do kraja. Koleginica me je primorala da idemo na doručak jer je bila mnogo gladna, a kaže kada je gladna tada je i mnogo nervozna. Nije baš sve jedno sedeti na tako ozbiljnom predavanju, pored tako nervozne koleginice. Ispraćeni Direktorovim smelim pogledom, napustili smo kabinet i zaputili se u grad na klopu.
utorak:
Radni utorak sam na žalost morao da propustim zbog službenog puta, koji me je odveo u Pranjane, kod Igora na slavu
. Kao i uvek, onako kako samo to porodica Tošić ume da uradi, slava je bila na visoko profesionalnom nivou. Tradicionalna zdravica sa domaćinom Mićom, uz pomoć lično njegove rakijice. Potom je sledila doza infuzije, gde gosti imaju prilike da probaju ad hoc organizovano raznovrsno pečenje i janjetina i prasetina. Moram napomenuti da je na slavi prisustvovao i moj uvaženi kolega Daške, koji je već uveliko član familije u ulozi zeta.Šetnja do varošice i nazad, imala je za rezultat bolje upoznavanje Igorovih triju sestara, koje su stvarno tri predivne i veoma interesantne osobe. Od najmladje pa do najstarije. Ah da, nikako ne treba zaboriviti i Avrama, koji je svojom profesionalnom vožnjom uspeo da nas dostavi do Pranjana u roku od 30ak minuta. Razlog zašto nije bilo 20, je taj, što je Igor opet zaboravio gde se tačno skreće na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica na putu za Pranjane.
Glavni ručak je svakako ostao u pamćenju, tako da ne postoje reči koje bi mogle opisati taj ugođaj. Još jednom, sve pohvale porodici Tošić na odličnom gostoprimstvu!
sreda:
Radna sreda je krenula krajnje profesionalno uz profi primenu SQL koda u Oracle-ovom okruženju. Zatim je na predavanju iz ITa, profesor Urošević još jednom oduševio svojim životnim pričama i šalama, koje su prožimale krajnje profi predavanje.
Da li postoji neko ko bolje razume objektno-orijentisano programiranje i njegovu primenu u internet tehnologiji na našem faxu?
Đuka, uprkos svom profi online angažovanju u svetu CSa, nije ima tako produktivan dan, kao mi ostali. Noseći teške magacine municije, za svoje saigrače SLRa i D@rka, pokupio bi po neki kill i tako se upisao u listu strelaca. Mada mu se mora odati priznanje na teoriji, da posle 90min gameplaya opada koncentracija, tako da ću njegovu hipotezu uzeti kao opravdanje za svoj slab rang u drugom delu partije.
Team leader, takođe je imao problema u svojim CS poduhvatima tog dana. Alexa i Demian još jednom su pokazali kako sile dobra i zla mogu sarađivati, uprkos tome što su bili u različitim timovima. Posle velike količine pada koncentracije, Alexa i ja smo malo ušli u svet WCIII. Kratka ali veoma interesantna partija 1on1, nas je oraspoložila tog kišovitog dana.
Plan za Pivnicu je propao usled loših vremenskih uslova
- D@rko
- SLR
- Demian (aka pejko)
- Acika
- bokela (aka bokela|SaS)
- team leader (aka FuckOff)
- Milo6 (aka munition carrier)
07 Maj, 2008 11:22
Proletelo,
zar ne? Upitao je sebe. Blagi osmeh na lice izmamilo mu je podsećanje na dane
koji su nestali tamo negde u daljini.
Dobro je
bilo, nije loše. Ponovo se upustivši u mentalni monolog. Znao sam da će brzo da
prođe. Dobro je da sam stigao da se vidim sa svim ljudima koje sam imao u
planu. Priznajem, moglo je da bude više akcije, ali dobro je.
Uranak je ostao ne isplaniran i ne organizovan. U početku sam mislio da bi to moglo da bude super zezanje. Kablar, kampovanje, šator, ekipa sa faxa itd. Međutim, kako su počeli jedan po jedan uporedo sa jednom po jednom da odustaju, rešio sam i ja da presečem. Ne bih sad ulazio u detalje plana, kada je on već propao, tako da i nema smisla.
Ne možeš ljude terati na silu da se druže.I tako dok je cela Srbija negde pijančila, i Dušica se lepo provodila na Paliću (nadam se), sa svojim allways-ready-geeky-chillout friendom, koji je uzgred i u blizini od nekih 50ak m, zaronio sam u magični svet World of Warcraft-a. Da da, I have joined the club of the ones that have no lifes ;) Ali to ćemo ostaviti za drugi post. Ono što je bitno sad jeste to da smo Iggy i ja bili elfovi. On hunter, moja malenkost druid. Uranili smo pored jezera u šumi Teldrassil. Tu smo imali jedan quest. Videli smo dobar šator, vatricu, dok, čamac i jezero. Verujem da većina nije imala slične uslove u real-life verziji proslave post-komunističkog Prvog Maja. Bilo je čak i drugih igrača u okolini, tako da smo se lepo zabavili.
Prvomajsku noć u Čačku posetila je grupa RitchBitch u poznatom lokalu Velvet. Posle popijenog espressa u Galiji u društvu team leadera, Ex Warlocka (level 56) i mog virtuelnog saputnika Igora (Now: Human, Worrior, level 9), prepričavajući događaje iz WoW-a, uputili smo se putem Velveta. To nam je bio quest. Da se dobro provedemo, naslušamo mnogo dobre muzike i napijemo. Dobro, nismo baš sve stavke questa ispunili, ali je bilo super.
Oduševljeni svirkom, uputili smo se u Zanzibar. Mislim da je Igor imao neki quest da odradi, :) Tamo je žurka već propala, tako da je Game Master Zanzibara puštao sikterušu mix, posredstvom svog miniona nekog rentovanog DJa. Pošto smo ustanovili da experience gain neće biti veliki, ubrzo smo napustili Zanzibar dungeon.
Warlock je imao transport, tako da nas je prvi napustio. Team leadera smo Igor i ja morali da odpratimo do Holy Temple gde je bio randezvouz point. Morali smo biti sigurni da team leader ostane živ uprkos napadima golišavih harfi, koje su šetale gradom i tražile svoju sledeću metu za zavođenje. Ne, ipak je on previše bitan za main quest, tako da bi svako odstupanje od njegovog rada na top-Micić-aproved projektu, od strane timesuckerica značilo propast main questa!
Uu međuvremenu ispred Zanzibar dungeona sreo sam svoju ex-girlicu. Deluje mi par levela zrelije, konverzacija je imala krajnje klasičan cliche-after-brakeup flow.
Na nastupu benda RitchBitch je primećeno nekoliko huntressica starijeg levela, interesantnog izgleda i intrigantnog pogleda. Ali moja stamina nije bila dovoljno velika kako bi izdržao duel sa njima i ako sam, kao druid, osetio da je na njih castovana last-critical-chance aura. Polako, ima vremena, još par questova i imaću priliku da im se suprostavim.
U svakom slučaju zadovoljan sam tadašnjim provodom u gradu.
Vikend pre toga blesio sam po gradu sa svojom sekretaricom. Vratila se sa porodiljskog bolovanja sa Sejšela. To veče sam upoznao, pazi ovo u istom lokalu: Velvetu, brdo nekih cica. Bilo ih je raznih: fancy, opasnih, nice i cool i plus različitih levela.
Bitno je
napomenuti da sam stigao da se vidim i sa starom ekipom. Sve je počelo lepo:
- sastanak sa Fućkom kod sandučeta.
- Zatim je sledilo šmekersko-i-samo-u-njegovom-stilu pojavljivanje Neška.
- Dušica je po običaju kasnila,
- ali smo se konačno sastali u KukiČilu.
Primorani da ubrzamo naš
boravak zbog Marije-Histerije (Muse), slatko smo se oduševili ponovnom okupljanju i
pričanju novosti. Posle toga usledio je sastanak sa Histerijom, čiji je
uobičajeni proces adaptacije večernjeg izlaska, prošao histerično. Posle
dvoumljenja da li da se posvađamo i lepo odemo kod devojaka od milion dolara, u
friendovskom maniru, i džentlmenski poneseni: Fućka, Neško i ja otišli smo u Ghetto i nastavili
druženje. Tamo je histerija primila razumne granice tolerancije i sve je bilo
kao pre.
Izgleda da Ghetto ima lekovitih dejstava na svoje posetitelje.
