Pre par dana izašao sam sa drugom da prošetamo uveče kroz grad. Šetali smo tako po svežem večernjem vazduhu kroz gradski park. Pričali usput o raznim životnim stvarima, između ostalog i o računarima, internetu, njihovom korišćenju, a pogotovu o prekomernoj upotrebi.

Utvrdili smo da se često smorimo tako kući za kompom i da "padnemo" u neku vrstu blage depresije. Ne bitno šta radili, ali uvek nekako padne nivo motivacije i elana za neki drugi rad van kompjutera. Razmišljao sam o tome i shvatio, da mi kao živa bića ipak nismo projektovani da budemo fiksirani za jednu lokaciju duži vremenski period.

Problem je u tome, što mi fizički ne radimo ništa, ali nam je mozak dosta aktivan tokom tih operacija, kao što su: čitanje vesti na netu, gledanje filmova, igranje igara, pisanje nekog teksta ili bilo kog drugog rada. I sami znate kako se osećamo kada provedemo u autobusu na nekom putovanju preko par sati sedeći na jednom mestu. Sama fizička neaktivnost dovodi do osećaja nelagodnosti. Sedeći tako u jednom položaju duži vremenski period postajemo i nervozni, i samo telo počinje da se "buni".

Što se zdravstvenog apsekta tiče, čitao sam dosta članaka na netu koji ukazuju da fizička neaktivnost može biti uzrok razvijanju nekih bolesti, kao što je diabetes, kardiovaskularna obolenja, gojaznost itd. Primetio sam da kada se "učaurim" tako na jednom mestu, vazduh u sobi postane zagušljiv, a našem mozgu je potrebno svežeg vazduha i kiseonika za normalan rad. Zato pokušajte ako dugo vremena provodite u jednoj prostoriji, da je provetravate redovno. Posle dužeg vremena, u zagušljivoj prostoriji, počećete da se osećate mrzovoljno. Jednostavno, kada saberete fizičku neaktivnost i zagušljivu prostoriju, dobijate negativne rezultate. Pogotovu ako je osoba pušač.

Takođe, u vašem računaru se nalazi nekoliko ventilatora koji raspršuju topao vazduh sa komponenti računara i izbacuju ga van kućišta. Pored tog toplog vazduha koji dodatno "zagađuje" vazduh u sobi, raspršuje se i određena količina prašine koju mi udišemo. Mi sami takođe, zagađujemo vazduh, jednostavno, svojim disanjem :)

Nije mi namera da u ovom članku bacam drvlje i kamenje na računare, kojih sam i sam dugogodišnji korisnik. Samo želim da ukažem na neke aspekte njihovog korišćenja koji mogu uticati na naš život. Uhvatim sebe tako kako provedem i ceo dan ispred računara, radeći razne stvari, od učenja, krstarenja internetom, igranja igara, gledanja filmova itd. Mislim da kojim god se poslom bavili nismo obavezni da provodimo toliko vremena pred računarom. Stvari su se malo poboljšale, pa više ne moramo da buljimo u one monitore sa katodnom cevi, koji zrače i dodatno greju prostoriju. Danas su nam dostupni LCD monitori, ali i višečasovno gledanje nekog sadržaja na monitoru može biti zamorno za oči. Nekada nas i sam mentalni rad za računarom iscrpi dovoljno, a da uopšte ne budemo svesni toga.

Kao osoba koja se aktivno bavila sportom u periodu osnovne i srednje škole, osećam kako nekada ova neaktivnost dosta utiče na mene negativno. Kada sam trenirao atletiku, mnogo sam se osećao "življe". Bio sam više motivisan za neke radne obaveze, nego što sam sad. Dok trčite, vama cirkuliše krv kroz ceo organizam, obogaćena svežim vazduhom, a pogotovu kroz mozak. U toku tok procesa oslobađaju se tzv "hormoni sreće", koji pozitivno utiču na nas. Uopšte bilo koja fizička aktivnost, izbaci će iz nas onu negativnu energiju, a još bitnije izbacićemo toksine iz organizma koji takođe utiču negativno na naš organizam, psihu, zdravlje, itd. Dovoljno je da shvatimo da je ipak potrebo da pored celodnevnog rada na računaru, oduzmemo par sati od tog sedenja pred računarom, TV-om, i malo prošetamo, protrčimo, odigramo partiju fudbala sa ortacima, vožnja bicikle, ili nešto sasvim deseto. Ovakva neaktivnost na duži period može od vas napraviti veoma "negativnu" osobu, koja je mrzovoljna, to se može odraziti na vaš odnos u porodici, sa prijateljima, na radnom mestu. Stvarno je potrebno da nađemo mesto gde ćemo kanalisati tu negativnu energiju i osloboditi se od tog stresa, koji je u našoj sredini na veoma visokom nivou.

Priznajem da je nekad dobra partija Counter Strikea, WarCrafta, neke vožnje, ili neke druge igre, može imati pozitivan uticaj na nas i takođe može osloboditi od stresa. Ali nije baš poželjno da uvek se okrenemo tom instant zadovoljenju. Mi imamo utisak da nešto radimo u tom trenutku, ali naše telo zapravo ne radi ništa. Ne bih da zvučim, kao neki dekica, koji pljuje novu tehnologiju, nego jednostavno kao aktivan korisnik svih blagodeti ITa, želim da pogledam istini u oči i sagledam problem iz drugog ugla. Ono što mi se često dešava jeste da kada imam neke obaveze, prvo uzmem da odigram neku igru. Često to potraje par sati, pa posle mi nije jasno što mi se ne uči ili ne radi nešto što moram da odradim. Shvatio sam da i samo igranje neke zahtevne strategije, RPG igre ili pucačine, zahteva od mozga da obrađuje informacije. Posle dužeg vremena, on se jednostavno umori i nije mu do posla. Verujte mi, ima vas nekoliko tamo u vašoj glavi :)

Moj savet je da nikako ne bacite to čudo na vašem stolu za koju ste izdvojili finu cifru iz vašeg kućnog budžeta. Jednostavno, pokušajte da nađete vremena za sebe. Smanjite prekomernu upotrebu računara na minimum i bolje organizujte svoje vreme.