Вероватно сте досада чули, а можда и не, да се на интернету појавио нови термин који неке збуњује, а некима уопште није јасно о чему се ради, док трећима, није ништа јасно и не занима их, а опет користе ту технологију.

Чак је и овај блог који свакодневно посећујете и без кога не можете, део те технологије. Ради се о Web 2.0. Заправо није реч о некој револуционарној технологији, већ више о дефиницији коришћења интернета на неки други начин и отварања нових сервиса који омогућавају имплементирање тих дефиниција као коначан производ, односно услугу.

Циљ је да се корисници интернета укључе више у сам садржај интернета, а не да буду пасивни "упијачи" информација. На овај начин, корисницима се допушта да сами дефинишу садржај интернета и учествују у разним дискусијама. Неке примене већ постоје као што су: news групе и форуми, али ова нова имплементација омогућава корисницима да и они сами постану провајдер нових информација на интернету. То управо ја радим сад, креирајући овај садржај и одржавањем овог блога. Такође и ви као посетиоци овог блога нисте само пасивни посматрачи, већ можете учествовати у самој теми о којој ја пишем, тако што ћете ваше мишљење или идеју поставити у виду, добро познатог начина, коментара. На тај начин и ви доприносите овом блогу и његовом садржају.

Блог сервис је само део идеје развоја Web 2.0 технологија. Појавили су се многи сервиси који нуде разне услуге. Тако данас постоје и интернет сервиси који вам омогућавају да поставите вашу колекцију слика на одређену интернет страницу. Али не само да их поставите, већ на исти начин, као са блог сервисом, посетиоци могу коментарисати ваше слике. Затим се креира огромна група људи која поставља своје слике на тај сајт. Такође постоје сервиси који омогућавају да оставите неки од ваших личних видео материјала или неког другог материјала који је у форми малог клипа. Ови сервиси у први план постављају креативност корисника и омогућавају појединцу да се на креативан начин представи свету, па чак и да од тога профитира. Наравно има свакаквог садржаја, али сами сервиси настоје да истакну квалитет, тако што посебним методама бирају најинтересантније материјале, али и сами посетиоци и корисницу дефинишу и одређују колико је неки материјал занимљим, квалитетан или креативан.

Ту се прича не завршава, постоји и сервиси који се баве музиком. Коришћењем тих сервиса, корисник може дефинисати листе песаме које највише воли да слуша или их препоручује. Креирање таквих листа од стране милиона корисника, јасно може показати које су песме, групе, албуми најпопуларнији. Ту се такође може дискутовати о самој музици, па чак и уз мању новчану надокнаду "скинути" песма. Постоје разни сајтови који продају песме и разни сервиси за download, али ови нови дају тотално другу димензију у креирању свести милиона корисника.

Да би прича била још занимљивија, постоје и сервиси (о колико их има више!?) који омогућавају корисницима, да меморишу своје букмарке (меморисане интернет локације), на тај начин могу их делити са осталим корисницима, дискутовати, прегледати најпопуларније, препоручивати и дефинисати мреже посета интернет сајтова. Па зашто би неко волео да зна које ја то сајтове најчешће посећујем и шта мислим о њима, али опет све то зарад креирања колективне свести.

Да ли Web 2.0 заправо и иде тим путем? Да ли је то пут ка креирању праве колективне свести и интелигенције? Ка креирању неког виртуелног организма - мозга у којој је свако од нас само један неурон, а опет даје велики допринос комплетном систему?
Те сервисе већ користите, а то су интернет email сервиси као што је Gmail ili Yahoo Mail. Такође можете са осталима делити ваш радни календар и дефинисати ваше дневне, месечне и годишње обавезе и делити их са другима. Такође имате прилику да сачувате на хиљаде мејл порука, дефинишете своје обавезе, своје интернет посете, блогове које посећујете (као што је овај), постављате слике које сликате, снимате филмове у виду клипова о свом животу, дефинишете листу песама које волите, људе са којима се дружите, шта читате, шта гледате, шта волите, а шта не.


Па то је одприлике цео нечији свакодневни живот, и ако настави са тим да се бави, цео нечији живот. И све то само један клик далеко и доступно на интернету.

Да ли сте то креира нека глобална база података о свима нама, али не само подаци име и презиме, него база нашег живота, наших вољених, наших активности, свега онога што смо ми? Да ли ће све то стајати тамо на неком серверу и за трен ока бити доступно неком ко има малициозне намере? Чак је скоро и сама влада Америке, тражила увид у податке милиона корисника широм интернета, под оправдањем да сузбијају терористичке нападе. Шта ако и сама влада има малициозне намере?
Постоји и добра страна свих ових сервиса. Вероватно има доста ствари корисних корисницима, него што би то могло бити на штету. Не, не морате ви никакав сервис да користите, нити било где шта да дефинишете и да објављујете, али ови сервиси су тако креирани и изрекламирани, да вас маме да их пробате. Тако су креирани, и стварно су оригинални и занимљиви.


Тим људи који би на пример радио на неком пројекту али су физички удаљени доста једни од других, могли би да користе те колаборационе сервисе да омогуће неометан рад на пројекту. Исто тако неко ко је доста оригиналан и креативан могао би од тих сервиса да направи себи милионе.

У једном часопису сам прочитао, да постоји сервис који вам омогућава да креирате свој профил, тако што ћете унети податке свих дешавања из везе из које сте управо изашли (љубавно-емотивна веза са неком особом). Ту можете поставити све смс поруке које сте разменили са том бившом девојком или дечком. Све ваше заједничке слике, дешавања, лепи и лоши тренуци. Све те ствари можете сачувати ту ако тренутно не желите да буду поред вас, али касније можете прегледати те емоције и успомене. Сервис вам чак онемогућава да обришете било које успомене које сте поставили у првих 3 до 6 месеци. Замислите шта све постоји тамо на том интернету.

Да ли је потребно да цео свој живот "upload"-ујемо на интернет? Да ли све то тежи томе да ћемо се једног дана пробудити прикључени на нет и сваки милисекунд нашег живота бити негде тамо меморисан, док ће милиони људи пратити нас и коментарисати нас?
Овај текст јесте дугачак, али је само покрио неке од услуга Web 2.0 које постоје на интернету. Ипак за детаљно анализирање овог интернет феномена је потребно више оваквих постова. Надам се да сам успео да вам пренесем суштину и неке од мојих схватања.


О детаљима и специфичностима појединих сервиса може се даље дискутовати, треба ипак напоменути да постоје добре идеје и добри сервиси, које ако се квалитетно употребе могу имати смисла. Прегледао сам неке од њих, за сада ми се највише свидео пројекат Wikipedia - интернет енциклопедиа коју и сами посетиоци могу модификовати и додавати нове чланке из било које области.

Можда сам мало више критички приступио овоме, али опет и ја сам користим један од тих сервиса. Мислим да за сад има интересантну намену. Мотив свих тих сервиса је да омогући кориснику да види шта други корисници мисле, желе, раде и креирају. Омогућавају окупљање људи истог интересовања на једном месту које је доступно свима, а пре свега лако за коришћење.

Остаје нам само да видимо чему све то тежи...
 
 [оригинални текст објављен: 21. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]
Овај симбол са леве стране, представља званични хакерски амблем. Барем је сад усвојено, према једном чланку са интернета, да он представља хакере, њихову идеологију, начин живота, културу у целини. Само значење и тумачење овог симбола, није тема овог поста, али само да имате у виду да то није тек тако узето, већ да постоји цела прича иза овог симбола.

Већина хакерске заједнице је прихватила овај симбол као њихов, тако да ако ви истакнете овај амблем то не значи да сте ви аутоматски хакер, већ да показујете свету да подржавате њихов рад и оно за шта се они залажу. Дакле, самим тим што сам поставио овај симбол на мој блог, ја јавно говорим свету да подржавам креативан рад хакера и њихову филозофију живота.

Главни проблем, односно, главно питање овде, које се можда већина од вас пита, јесте: Како постати Хакер?

На то се не може лако одговорити, нити некога научити да буде хакер. Он мора да поседује жељу у себи и вољу. Такође да истински схвати ко су заправо хакери. Већ сам писао о овоме, тако да заинтересованима топло препоручујем да прво прочитају предходни пост, а онда наставе са читањем овог.

Где сам оно стао, а да... Дакле, бити хакер није лако. Али ево неколико савета. Прво што морате, али морате, јесте да савладате неки од програмских језика, као што су:
  • C++
  • Python
  • Perl
Већина хакера ће вам препоручити Python-a ако сте почетник. Веома је лак за учење, а уједно и веома моћан програмски језик. Касније ћете опет морати да размислите о C++-у.

Оно што је најбитније код хакера је то што они много цене рад. Тако да не трпе, забушанте и фолиранте. Они очекују од вас да будете креативни и да волите да истражујете, како би вас пустили у њихов круг. Сад се питате, како тим људима показати да сте вољни то да урадите. Па ево како - лако. Све што је потребно је да савладате програмски језик, а онда се прикључите неком од Open Source пројеката - Пројекти Отвореног Кода.

Као што сам већ и писао, хакери воле да деле своје знање и не воле "затворен" код и системе. Они су највећа подршка Open Source заједници. Један од највећих пројеката отвореног кода данас је LINUX. Тако да ако желите да размишљате као хакер, морате да размишљате Linuxom. Доста је било Windows-a. Први корак је да се добро упознате са једном од Linux дистрибуција. О њима можете наћи доста информација на интернету, али писаћу и о њима.

Хакери, доста времена проводе за својим рачунарима. Будите спремни да жртвујете и део свог социјалног живота. Хтео бих још пар речи, да кажем о Linux-у. То је један од оперативних система који постоје данас. И он је бесплатан, а функционалност коју добијате са њим не може се поредити са сиромашним Windows-ом. Наравно постоје дистрибуције Linux-a које се плаћају, али та цена је смешна у поређењу са ценом Windows-a. Постоји доста хакера који на свом радном месту раде у Windows окружењима, али када се врате кући сигурно ћете их затећи како уживају у предностима Linux окружења. То је специфично за хакере што они имају регуларан посао и радно време у некој фирми, било да се ради о софтверској компанији или некој другој, али када заврше са послом ту њихов рад не престаје. Њихова мотивација и ентузијазам их тера да раде још. У слободно време, обично у касне ноћне сате, раде на разним пројектима и то волонтерски. Linux је управо тако и настао.

Да би добили статус хакера, то морате и зарадити. Ви сте хакер онда, и само онда, када вас неки други признати хакер назове хакером. Да би стекли то звање, потребно је да радите на неким пројектима и да допринесете заједници. Радећи тако и пишући софтвер са осталим хакерима или сами, полако стичете то звање. Хакери путем интернета и колаборацијом раде на неком пројекту и усавршавају га. Такође ће вам помоћи ако наиђете на неке проблеме. Познати су по томе што имају доста стрпљења за почетнике. И желе да пренесу своје знање, али исто тако се очекује од вас да покажете рад и мотивацију за радом.

Савладати један прогамски језик - јесте тежак и исцрпљујући посао, али право програмирање тек престоји после тога. Знати језик није довољно. Тек након тога сте у стању да учите технике програмирања и принципе. Рад у Linux-у није тежак. Чак шта више олакшавајућ је. Јер одушевили би сте се када би знали колико се мучите свакодневно радећи у Windows-у, а које све опције пружа Linux. Linux је створен од стране хакера, како би им убрзао и олакшао посао и како би им омогућио да буду продуктивнији. Сигурно се већ сад питате, па зашто би ја све то савладао и мучио се, само да би ме пар неких мрачних типова назвали "хакером"? Па ако тако мислите, онда и не треба да се упуштате у ово. Не заборавите да овај текст није намењен за свакога. Остатак текста се односи на оне мотивисане да сазнају истину!

Нико вам не може објаснити, а ни убедити зашто треба бити хакер. Што је најгоре, нико вас то не може ни научити - то морате сами. Хакери и не траже мотивацију у новцу, јер као што је већ описано, они раде волонтерски на пројектима са циљем да нешто више науче и да створе нешто креативно. Али ипак, човек мора од нечега да живи. Већина њих ради у великим корпорацијама и продаје своје знање, наравно, постоје и они окорели хакери који се гнушају тих великих корпорација и настоје да сав њихов рад и знање буду бесплатно доступни свима, наплаћујући само подршку и одржавање. Стечено знање које акумулирате док путујете тим путем да постанете хакер, вам је свакако корисно и може се фино употребити. Наравно, под условом да вас то у старту занима и да волите да истражујете рачунарске системе и да програмирате.

Хакери теже да раде на такозваним "паметним" пројектима. То су пројекти који су доста тешки, али из њиховог решавања и израде се доста новог научи. Рад на неком пројекту, који ће касније постати веома познат и коришћен, вам омогућава да као програмер и одличан софтверски архитекта, се позовете на тај пројекат када се пријављујете за неки посао у некој фирми. Велика је вероватноћа да ћете и добити посао пре свих.

Једна од најлепших ствари, што сви ти пројекти на којима се данас ради, су повезали доста људи. Свако од њих је дао допринос, а они се фактички и не знају физички. Већина посла се одради путем email-а, тако што се програмски модули шаљу између програмера. Доста тих почетних пројеката и фирми (StartUps) су прерасли у веће корпорације и донели милионе људима који су радили на пројекту.

Дакле, Прво: морате волети рачунаре и рачунарске системе. Друго: морате бити креативни. Треће: морате савладати неки од програмских језика. Четврто: упознати се са Linux и Unix оперативним системима. Пето: после стеченог основног знања, радити на неким пројектима, било са својим друговима или сами или са неким преко интернета. Даље, препоручљиво је да се повежете са неким искусним хакером који ће вас упућивати и помагати око савлађивања области које вам теже иду. Програмирање је доста тешко и зато је боље радити са неким ко је већ упознат. Главна одлика хакера је да су самоуки и да воле да истражују. Истражујте и ви - играјте се.

За оне који желе да допринесу хакерској заједници и Open Source заједници, а не желе да се упусте у програмирање, постоји решење. Као појединац, можете помоћи неким пројектима тако што ћете помоћи око документације, одржавања неких од дискусионих група на интернету. Бити администратор на неком серверу итд... Можете и финансијски помоћи. За оне који желе да пробуде хакерски дух у себи, имам једну веома интересантну игрицу. Одлична симулације хаковања у реалном времену. Наравно ради се о симулираним упадима у разне системе и контролом информација, али све то у облику игрице. Даћу вам само име, а остатак можете пронаћи на интернету. Ако сте баш заинтересовани лако ћете је пронаћи. Покажите мало хакерског духа, тако што ћете је пронаћи сами, а име игрице је Uplink: Hackers Elite.

Што се нас у Чачку тиче, ја сам имао пар идеја да се покрене нека врста клуба на факсу, где би се заинтересовани окупљали и заједно истраживали тај мистериозни свет рачунара. На тај начин би могло да се отпочне са радом на неком пројетку, а касније као што то већином бива у америци, студенти буду толико креативни да зараде милионе. Жао ми је што је слаба заинтересованост за било какав интелектуални рад код нас на факсу. Чак је и слаба подршка од стране професора и катедри. Али никад није касно, за све постоји први пут. Ево сад сам завршио тек 1. годину, баш ме занима какав је квалитет програмирања на нашем факсу. Какви су предмети, професори, колико је то озбиљно? Ако неко зна нешто више нека подели са нама. Верујем да има мотивисаних људи који чекају да им се укаже прилика. Исто тако верујем, да на нашем факсу има доста студената који су већ сад озбиљни "хакери". Они би могли да поделе своје искуство са осталима. Не треба заборавити, да нико не жели да троши своје време безвезе. Али ако би се оформио неки клуб или нека заједница на факсу, то би привукло заинтересоване људе.

Нема шта да се изгуби, може само да се добије!
 
[оригинални текст објављен: 10. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

И док ови врели дани пролазе, а испит из АутоКЕД-а је све ближе и ближе, решио сам да се позабавим једном веома интересантном рачунарском темом. Наиме, ради се о хакерима!

Већина вас вероватно већ има представу ко су они, чиме се баве и какви су им мотиви и начин живота. Друга већина је вероватно чула за њих али никада није била у прилици да сазна нешто више.

Један од проблема код хакера, је тај што их ова прва већина људи, која вероватно зна нешто о њима, то зна на погрешан или тотално другачији начин или чак мисле да су то хакери. Моја улога је да покушам да вам приближим и појасним неке детаље везане за хакере и да покушам да вам објасним ко су они заправо.

Сама реч хакер (по енглеском значењу) представља човека који намештај прави секиром или неке специјалне предмете од дрвета. Наравно то је буквални превод. За већину од вас, реч хакер вас одмах асоцира на неку особу која је експерт на пољу рачунара и коме је главни циљ да помоћу рачунара упада у разне рачунарске мреже и системе. Наносећи штету или користећи те системе за неке своје потребе и остварење неке добити. О једној ствари сте сигурно у праву: да они јесу експерти за рачунаре и рачунарске системе, али за ово друго ћу морати да вас разочарам. Не, они се никако не баве злоупотребом рачунарских система за остварење неких злонамерних циљева!

Хакер је особа која жели да сазна нешто више о функционисању неког система било рачунарског или неког другог. Они су способни да се фанатички посвете изучавању рада неких система. Па чак и то није довољно! Увек траже и истражују више. Ова особина се не односи само на рачунарске системе. Хакер се сматра било ко, ко се самовољно преда изучавању неких појава. До те мере да то више не доживљавају као морање и напор, већ као уживање и испуњење. Тако да хакер не мора бити неко ко се бави рачунарима, већ исто то може бити и неко у медицини, нпр: хирург-експерт за операцију срца, архитекта, електро инжењер, хемичар, математичар и итд... Оно што праве хакере одваја од других је њихова могућност да уче самостално о некој области (самоук). Није потребно посећивати нека предавања или семинаре (наравно, то помаже). Они су препознатљиви по томе што им је на школским часовима превише досадно. На предавањима, и сматрају да самостално могу да науче много више, тако што ће се до сржи предати решавању неког проблема.

Конкретно ћу овде писати о компјутерским хакерима. Предпостављам да сте схватили суштину значења речи хакер, и да сам вам барем мало појаснио шта представља да неко буде хакер. Компјутерски хакери се одликују по томе што су, као што је већ наведено, способни да уче сами. И обично све што су научили су већином учили сами. Наравно, касније када достигну одређени ниво знања, удружују се и деле своја искуства и знања међу собом. Тада се формирају хакерске групе. Њихов животни мото је да све информације, било какве природе, требају да буду доступне свима и да се знање дели и омогући доступно другима. На тај начин и сам напредак и развој појединца у таквој средини је много бољи и бржи. Колективно знање је веће и доступно свима. Наравно, посебно онима коју су заинтересовани да се посвете изучавању.

Тренутно се ви сад питате, па како онда лутају гласине о њима да су злонамерни и да пишу компјутерске вирусе, а сад су наводно сви фини и добри?

Разлог томе су допринели медији, поготову телевизија. Особа која се бави злоупотребом компјутерске технологије, мотивисана деструктивном жељом да нанесе неку штету (специјално компјутерским системима) се назива крекер (cracker). Одатле и потиче назив Crack за крековање игрица. Вероватно сте то до сад радили, што вас увршћује у ову другу групу. Велика борба се води између хакера и крекера. Баш због тога што су због злонамерних покушаја и мотива крекера страдали хакери. И одатле је и само име хакер, можемо рећи, мало омржено. Некад и сами крекери тврде да су хакери, али тога нису ни свесни.

Хакер познаје много добро своју материју. Веома велики труд је уложен у то! Они чак жртвују свој социјални живот зарад добијања тих техничких способности.

Крекери користе већ готове програме и алате и користе их у негативне сврхе. Већина њих не зна ни један програмски језик, а камоли да је самостално креирао неки програм. Овде бих желео да ставим тачку на описивање крекера и желео бих да посветим пажњу правим људима који су мукотрпно заслужили да их зовемо хакери.

Вероватна слика у вашој глави о неком хакеру је следећа: мистериозан, мрачан дечко који сво своје време проводи за рачунаром у некој мрачној собици са веома мало интеракције са спољашњим светом. Вероватно, али само вероватно сте можда и у праву. Већина њих можда и јесте таква.

Да би неко уопште и био хакер, неопходно је да познаје неки програмски језик. Препоручује се чак и неколико. Неки од омиљених програмских језика међу хакерима су:

· Python

· Perl

· LISP

· C/C++

Одлично познавање рада рачунарских ситема и то скоро на бинарном нивоу. Хакери се не задовољавају минималним знањем за коришћење рачунара за завршавање одређеног посла. Они теже ка детаљном изучавању. Замислите само које то време изискује од њих. Такође постоје и специјализовани хакери за неке обласит у рачунарском свету. Администрација мрежа, базе података, интернет, web дизајн и итд... Већина хакера одлично се сналазу у свим наведеним областима. Посебну пажњу имају хакери програмери. Неке од највећих прекретница у развоју рачунарских технологија су поставили сами хакери. И на њиховом раду се заснива рад постојеће технологије.

Пошто се овај пост већ „отегао“, и предпостављам да је вићина вас одавно престала ово да чита, желео бих овде да завршим. Ово је опширна тема, али ако је неке од вас ово заинтригирало, ја могу у будуће више да пишем о овоме и да вам пружим конкретније информације, па чак и оне везане за тему: Како Постати Хакер?.

Надам се да вам се свиђају ове специјализоване теме и да има доста вас заинтересованих? Али за почетак, јавите ми преко ваших коментара калико вам се ово свидело и шта мислите о хакерима уопште.

И не заборавите, већина студената око вас су већ хакери само што тога још нису свесни...

[оригинални текст објављен: 26. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

«Prethodni   1 2