Вероватно сте досада чули, а можда и не, да се на интернету појавио нови термин који неке збуњује, а некима уопште није јасно о чему се ради, док трећима, није ништа јасно и не занима их, а опет користе ту технологију.

Чак је и овај блог који свакодневно посећујете и без кога не можете, део те технологије. Ради се о Web 2.0. Заправо није реч о некој револуционарној технологији, већ више о дефиницији коришћења интернета на неки други начин и отварања нових сервиса који омогућавају имплементирање тих дефиниција као коначан производ, односно услугу.

Циљ је да се корисници интернета укључе више у сам садржај интернета, а не да буду пасивни "упијачи" информација. На овај начин, корисницима се допушта да сами дефинишу садржај интернета и учествују у разним дискусијама. Неке примене већ постоје као што су: news групе и форуми, али ова нова имплементација омогућава корисницима да и они сами постану провајдер нових информација на интернету. То управо ја радим сад, креирајући овај садржај и одржавањем овог блога. Такође и ви као посетиоци овог блога нисте само пасивни посматрачи, већ можете учествовати у самој теми о којој ја пишем, тако што ћете ваше мишљење или идеју поставити у виду, добро познатог начина, коментара. На тај начин и ви доприносите овом блогу и његовом садржају.

Блог сервис је само део идеје развоја Web 2.0 технологија. Појавили су се многи сервиси који нуде разне услуге. Тако данас постоје и интернет сервиси који вам омогућавају да поставите вашу колекцију слика на одређену интернет страницу. Али не само да их поставите, већ на исти начин, као са блог сервисом, посетиоци могу коментарисати ваше слике. Затим се креира огромна група људи која поставља своје слике на тај сајт. Такође постоје сервиси који омогућавају да оставите неки од ваших личних видео материјала или неког другог материјала који је у форми малог клипа. Ови сервиси у први план постављају креативност корисника и омогућавају појединцу да се на креативан начин представи свету, па чак и да од тога профитира. Наравно има свакаквог садржаја, али сами сервиси настоје да истакну квалитет, тако што посебним методама бирају најинтересантније материјале, али и сами посетиоци и корисницу дефинишу и одређују колико је неки материјал занимљим, квалитетан или креативан.

Ту се прича не завршава, постоји и сервиси који се баве музиком. Коришћењем тих сервиса, корисник може дефинисати листе песаме које највише воли да слуша или их препоручује. Креирање таквих листа од стране милиона корисника, јасно може показати које су песме, групе, албуми најпопуларнији. Ту се такође може дискутовати о самој музици, па чак и уз мању новчану надокнаду "скинути" песма. Постоје разни сајтови који продају песме и разни сервиси за download, али ови нови дају тотално другу димензију у креирању свести милиона корисника.

Да би прича била још занимљивија, постоје и сервиси (о колико их има више!?) који омогућавају корисницима, да меморишу своје букмарке (меморисане интернет локације), на тај начин могу их делити са осталим корисницима, дискутовати, прегледати најпопуларније, препоручивати и дефинисати мреже посета интернет сајтова. Па зашто би неко волео да зна које ја то сајтове најчешће посећујем и шта мислим о њима, али опет све то зарад креирања колективне свести.

Да ли Web 2.0 заправо и иде тим путем? Да ли је то пут ка креирању праве колективне свести и интелигенције? Ка креирању неког виртуелног организма - мозга у којој је свако од нас само један неурон, а опет даје велики допринос комплетном систему?
Те сервисе већ користите, а то су интернет email сервиси као што је Gmail ili Yahoo Mail. Такође можете са осталима делити ваш радни календар и дефинисати ваше дневне, месечне и годишње обавезе и делити их са другима. Такође имате прилику да сачувате на хиљаде мејл порука, дефинишете своје обавезе, своје интернет посете, блогове које посећујете (као што је овај), постављате слике које сликате, снимате филмове у виду клипова о свом животу, дефинишете листу песама које волите, људе са којима се дружите, шта читате, шта гледате, шта волите, а шта не.

Па то је одприлике цео нечији свакодневни живот, и ако настави са тим да се бави, цео нечији живот. И све то само један клик далеко и доступно на интернету.

Да ли сте то креира нека глобална база података о свима нама, али не само подаци име и презиме, него база нашег живота, наших вољених, наших активности, свега онога што смо ми? Да ли ће све то стајати тамо на неком серверу и за трен ока бити доступно неком ко има малициозне намере? Чак је скоро и сама влада Америке, тражила увид у податке милиона корисника широм интернета, под оправдањем да сузбијају терористичке нападе. Шта ако и сама влада има малициозне намере?
Постоји и добра страна свих ових сервиса. Вероватно има доста ствари корисних корисницима, него што би то могло бити на штету. Не, не морате ви никакав сервис да користите, нити било где шта да дефинишете и да објављујете, али ови сервиси су тако креирани и изрекламирани, да вас маме да их пробате. Тако су креирани, и стварно су оригинални и занимљиви.

Тим људи који би на пример радио на неком пројекту али су физички удаљени доста једни од других, могли би да користе те колаборационе сервисе да омогуће неометан рад на пројекту. Исто тако неко ко је доста оригиналан и креативан могао би од тих сервиса да направи себи милионе.

У једном часопису сам прочитао, да постоји сервис који вам омогућава да креирате свој профил, тако што ћете унети податке свих дешавања из везе из које сте управо изашли (љубавно-емотивна веза са неком особом). Ту можете поставити све смс поруке које сте разменили са том бившом девојком или дечком. Све ваше заједничке слике, дешавања, лепи и лоши тренуци. Све те ствари можете сачувати ту ако тренутно не желите да буду поред вас, али касније можете прегледати те емоције и успомене. Сервис вам чак онемогућава да обришете било које успомене које сте поставили у првих 3 до 6 месеци. Замислите шта све постоји тамо на том интернету.

Да ли је потребно да цео свој живот "upload"-ујемо на интернет? Да ли све то тежи томе да ћемо се једног дана пробудити прикључени на нет и сваки милисекунд нашег живота бити негде тамо меморисан, док ће милиони људи пратити нас и коментарисати нас?
Овај текст јесте дугачак, али је само покрио неке од услуга Web 2.0 које постоје на интернету. Ипак за детаљно анализирање овог интернет феномена је потребно више оваквих постова. Надам се да сам успео да вам пренесем суштину и неке од мојих схватања.

О детаљима и специфичностима појединих сервиса може се даље дискутовати, треба ипак напоменути да постоје добре идеје и добри сервиси, које ако се квалитетно употребе могу имати смисла. Прегледао сам неке од њих, за сада ми се највише свидео пројекат Wikipedia - интернет енциклопедиа коју и сами посетиоци могу модификовати и додавати нове чланке из било које области.

Можда сам мало више критички приступио овоме, али опет и ја сам користим један од тих сервиса. Мислим да за сад има интересантну намену. Мотив свих тих сервиса је да омогући кориснику да види шта други корисници мисле, желе, раде и креирају. Омогућавају окупљање људи истог интересовања на једном месту које је доступно свима, а пре свега лако за коришћење.

Остаје нам само да видимо чему све то тежи...
 
 [оригинални текст објављен: 21. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]