Sinoć sam, dok sam krstario netom, preko pidgina dobio poziv za žurku. Znao sam da će ponovo početi žurke na TFu, ali sam sinoć totalno zaboravio na to. Posle kratkog ubeđivanja, team leader (aka Kodžo), uspeo je da me odvoji od kompjutera na nekoliko sati. Kakav bi to bio team leader kada me ne bi ubedio u nešto?

Što se same žurke tiče, TF je u Čačku bio poznat po dobrim žurkama. Pre se to odvijalo u podrumu Tehničkog fakulteta, dok je sada koncept izmenjen. Sinoć je bila prva žurka posle godinu i nešto dana. Ovoga puta žurka se odvijala u glavnom holu TFa. Prvi utisak je više prostora i vazduha. Organizacija je bila na nivou, što bi se reklo. Onaj svakodnevni crvenkasti hol poprimio je totalno drugačiji izgled. Reflektori, laseri i naravno video bim + techno muzika, izmenili su kompletan ambijent. Iako je prevashodno studentska žurka, svako može da je poseti. Pored lošeg vremena, ipak je došao veliki broj ljudi.

I dok je otkucavao 30 minut posle 22 časa, isped fakulteta našao sam se sa Alexom i Kodžom. Ušli smo u skoro prazan hol koji je potom počeo postepeno da se puni. Polako su dolazile kolege sa smera, pa smo postepeno formirali našu grupicu studenata. Moram vam priznati, TF je sve manje ličio na Tehnički fakultet, a sve više na ekonomski ili neki drugi, sobzirom na broj devojaka koji je počeo da se pojavljuje. Bilo je dosta ljudi koje viđam svakodnevno na fakultetu, ali bilo je i dosta novih lica. Što se spomenutih devojaka tiče, sve su bile prelepe, ali moram priznati da je naša ekipa ipak posedovala, najlepše i najluđe devojke na celom TFu.

Takođe, moram da spomenem i dve predivne slatke devojke - bliznakinje Ivanu i Draganu. Njih nisam video 100g i stvarno su mi ulepšale veče. Definitivno moramo da se vidimo pre Nove G! Što se Maze tiče, baš je bila slatka. Drago mi je da sam je video i drago mi je da je sada very happy devojka.

Te polu snežne i kišovite noći, zvezda večeri bio je Dućko koji se pojavio nešto kasnije. Svi smo bili oduševljeni. Jednostavno tog čoveka je teško naterati na bludni provod, ali moram vam priznati Dućko je bio za stepen mirniji u odnosu na mene i Voja. Vojislave, Vojislave!

Kao začin ove žurke tu je bila Andry sa svojom čuvenom koreografijom, koja je uspela da animira publiku. Takođe ne smem izostaviti ni Simče koja mi je kupila Guaranu i povratila me u život.
Navodno, posle određenog vremena na žurci je nestalo piva. Većina je bila primorana da konzumira CocaColu ili Guaranu. Mislim da se iza ovog nestanka piva krije teorija zavere, gde organizacija nije htela previše da napije posetioce kako bi žurka bila pod kontrolom i bez incidenata. Naravno, ovo je moje lično mišljenje i mislim da je donekle pametna ideja. Treba kontrolisati onoliku masu ljudi u glavnom holu TFa. Iako je žurka trajala samo do 2 časa posle ponoći, lepo smo se proveli, a i nema razloga više da budemo tu. Ipak taj isti hol treba da gledam sledeće jutro. Ostadoh ceo dan na faxu :)

Sve u svemu, lepa atmosfera, po malo nostalgična. Hvala ti Kodžo, ponovo sam se osećao kao student. Idemo li sledeći utorak?

Posle dužeg vremena, lepo sam se proveo. Stigao sam čak i da đuskam sa koleginicama, kažu da je dobro za zdravlje, ne znam. U svakom slučaju, mnogo je bolje što sam sinoć otišao na žurku nego da sam ostao kući.

Pozdrav za organizaciju i nadam se da će svaka naredna biti još bolja žurka.
 p.s. Mislim, ali nisam siguran, da Demian poseduje određen broj fotografija sa sinoćne žurke. Ako se dokopam istih, postaviću ih ovde da vam vizuelno prenesem novu TF žurku.

Preporučujem vam da pročitate ovaj članak. Čovek je veoma lepo opisao iz ličnog iskustva prednosti Linuxa u ovom slučaju Ubuntua u poređenju sa Windowsom.

Obrađene teme:

  • instalacija
  • problemi sa registryem
  • stabilnost
  • funkcionalnost
  • defragmentacija
  • update
  • konfiguracija

 

Do malo pre sam imao goste i lepo smo se proveli. Bila je to fina sedeljka-žurka uz klopu i piće. Mnogo mi je drago što su mi došli dragi prijatelji. Žao mi je što neki veoma bliski prijatelji nisu mogli da budu tu kako bi još više ulepšali moj rođendan, ali je bitno da su se setili da mi čestitaju :)

Mnogo je lepo kada vam je rođendan zar ne? Nekako, taj dan postaje vaš i imate utisak da ste jedino vi bitni taj dan na celom svetu (koji egoizam). Uvuče vam se euforija pod kožu, i sve je nekako drugačije i lepše. Takođe, onaj facebook je dobra stvar, brdo ljudi vam čestita rođendan, tako da vas i to malo podigne :)

Pored društva, u posetu mi je došao i moj mlađi bratanac Matija, koji je bio prava zvezda večeri sa svojih 7 godina. Propratio je kompletno dešavanje u mojoj sobi i stigao malo i da zadirkuje društvo. Kulminacija je bila kada je oborio staklenu policu i sa tim završio svoj nastup. Nakon toga, otišao je u krevet kod babe i dede na spavanje. Naravno, kako bi rekao moj kolega Ikodinović, kakav bi to rođendan bio kada se ne bi nešto polomilo, i u pravu je :)

U moju skromnu sobicu uspeo sam da ugostim osmoro ljudi. Za sada, rekord za rođendanske žurke bio je 15 osoba, verovali ili ne :) Dobra je atmosfera kada rođendan napravim kod kuće. U pozadini ide dobra muzika, uz, kako gosti kažu, lepo posluženje. Nakon toga, organizovan je i rođendanski PES turnir. Ovo planiram da redovno upražnjavam kako bi postala tradicija :) Pobednik ovogodišnjeg turnira bio je Igor, koji je u finalu savladao Dućka:
Igor [Barcelona] 2:0 [Liverpool] Dućko

 Što se poklona tiče, dobio sam fenomenalne poklone i moram vam priznati da su me ove godine oduševili! Pored PESa, bilo je zezanja po netu, tako da ste mogli da dobijete savete iz prve ruke od profesionalnog igrača Counter Strikea, Ikodina, koji nam je pokazivao CS profi partije na youtube-u. Takođe, tu je i nezaobilazni face :) Svako je po malo proveravao svoj profil i email.

Mnogo mi je drago što smo se ovako okupili. Koristim ovu priliku da se zahvalim mojoj najboljoj drugarici P_Ikači, koja je jedina bila od osoba lepšeg pola na ovom rođendanu. Nadam se da je nismo mnogo smorili :) Naravno, nismo nju terali da igra fudbal sa nama. To smo igrali kada je otišla, pre toga fino smo se družili. Kasnije je sedeljka poprimila pravi onaj geekovski šmek, što mi je posebno bilo drago. Shvatio sam da je lepo da ste u životu okruženi ljudima koji vam odgovaraju, koji su inteligentni, duhoviti, ljudi sa nekim normalnim pogledima na život i sa nekim principima, sa nekim stavovima, koji odgovaraju vašim. Bilo je lepo fotografisati ih i videti kako soba dobija nove dimenzije. Ljudi koji su razbacani po sobi, kao da svako ima neki svoj kutak. Komunikacija i zezanje na fenomenalnom nivou!

Što se nekih rođendanskih životnih rezolucija tiče, počastio sam sebe sa svežom instalacijom Ubuntua 8.10, sa koga vam i pišem ovaj blog post. Tako da sam rešio da malo više koristim linux u budućnosti. Takođe, ortaci su bili oduševljeni Ubuntuom. Nekoliko njih već planira da radi dual boot. Pored geek rezolucija, rešio sam da budem redovniji sa pisanjem bloga. Nekako sam imao utisak da ne bi trebalo pišem svašta. Padne meni dosta stvari na pamet, ali sve nekako mislim da je smor i ne uzmem da pišem. Sobzirom da mi je rođendan, u buduće, smaraću vas sa svim i svačim što mi padne na pamet, a pokušaću da učinim da vam bude interesantno :)

Pozdrav svima. Želim da vam današnji dan bude fenomenalan kao i meni. Nadam se da ću uspeti malo energije da prenesem na vas (ne bih da zvučim kao Milan Tarot :) ) putem ovog posta i da ću vam ulepšati dan, ili ga barem učiniti malo veselijim. Ipak, danas je raspored zvezda i kosmičke energije u mojim rukama, pa mislim da bih mogao malo da podelim sa vama. Uživajte, budite mi happy, može neki osmeh na lice i dočekajte srećno ovu magičnu zimu, koja stiže eto baš danas na moj rođendan!
Pre par dana izašao sam sa drugom da prošetamo uveče kroz grad. Šetali smo tako po svežem večernjem vazduhu kroz gradski park. Pričali usput o raznim životnim stvarima, između ostalog i o računarima, internetu, njihovom korišćenju, a pogotovu o prekomernoj upotrebi.

Utvrdili smo da se često smorimo tako kući za kompom i da "padnemo" u neku vrstu blage depresije. Ne bitno šta radili, ali uvek nekako padne nivo motivacije i elana za neki drugi rad van kompjutera. Razmišljao sam o tome i shvatio, da mi kao živa bića ipak nismo projektovani da budemo fiksirani za jednu lokaciju duži vremenski period.

Problem je u tome, što mi fizički ne radimo ništa, ali nam je mozak dosta aktivan tokom tih operacija, kao što su: čitanje vesti na netu, gledanje filmova, igranje igara, pisanje nekog teksta ili bilo kog drugog rada. I sami znate kako se osećamo kada provedemo u autobusu na nekom putovanju preko par sati sedeći na jednom mestu. Sama fizička neaktivnost dovodi do osećaja nelagodnosti. Sedeći tako u jednom položaju duži vremenski period postajemo i nervozni, i samo telo počinje da se "buni".

Što se zdravstvenog apsekta tiče, čitao sam dosta članaka na netu koji ukazuju da fizička neaktivnost može biti uzrok razvijanju nekih bolesti, kao što je diabetes, kardiovaskularna obolenja, gojaznost itd. Primetio sam da kada se "učaurim" tako na jednom mestu, vazduh u sobi postane zagušljiv, a našem mozgu je potrebno svežeg vazduha i kiseonika za normalan rad. Zato pokušajte ako dugo vremena provodite u jednoj prostoriji, da je provetravate redovno. Posle dužeg vremena, u zagušljivoj prostoriji, počećete da se osećate mrzovoljno. Jednostavno, kada saberete fizičku neaktivnost i zagušljivu prostoriju, dobijate negativne rezultate. Pogotovu ako je osoba pušač.

Takođe, u vašem računaru se nalazi nekoliko ventilatora koji raspršuju topao vazduh sa komponenti računara i izbacuju ga van kućišta. Pored tog toplog vazduha koji dodatno "zagađuje" vazduh u sobi, raspršuje se i određena količina prašine koju mi udišemo. Mi sami takođe, zagađujemo vazduh, jednostavno, svojim disanjem :)

Nije mi namera da u ovom članku bacam drvlje i kamenje na računare, kojih sam i sam dugogodišnji korisnik. Samo želim da ukažem na neke aspekte njihovog korišćenja koji mogu uticati na naš život. Uhvatim sebe tako kako provedem i ceo dan ispred računara, radeći razne stvari, od učenja, krstarenja internetom, igranja igara, gledanja filmova itd. Mislim da kojim god se poslom bavili nismo obavezni da provodimo toliko vremena pred računarom. Stvari su se malo poboljšale, pa više ne moramo da buljimo u one monitore sa katodnom cevi, koji zrače i dodatno greju prostoriju. Danas su nam dostupni LCD monitori, ali i višečasovno gledanje nekog sadržaja na monitoru može biti zamorno za oči. Nekada nas i sam mentalni rad za računarom iscrpi dovoljno, a da uopšte ne budemo svesni toga.

Kao osoba koja se aktivno bavila sportom u periodu osnovne i srednje škole, osećam kako nekada ova neaktivnost dosta utiče na mene negativno. Kada sam trenirao atletiku, mnogo sam se osećao "življe". Bio sam više motivisan za neke radne obaveze, nego što sam sad. Dok trčite, vama cirkuliše krv kroz ceo organizam, obogaćena svežim vazduhom, a pogotovu kroz mozak. U toku tok procesa oslobađaju se tzv "hormoni sreće", koji pozitivno utiču na nas. Uopšte bilo koja fizička aktivnost, izbaci će iz nas onu negativnu energiju, a još bitnije izbacićemo toksine iz organizma koji takođe utiču negativno na naš organizam, psihu, zdravlje, itd. Dovoljno je da shvatimo da je ipak potrebo da pored celodnevnog rada na računaru, oduzmemo par sati od tog sedenja pred računarom, TV-om, i malo prošetamo, protrčimo, odigramo partiju fudbala sa ortacima, vožnja bicikle, ili nešto sasvim deseto. Ovakva neaktivnost na duži period može od vas napraviti veoma "negativnu" osobu, koja je mrzovoljna, to se može odraziti na vaš odnos u porodici, sa prijateljima, na radnom mestu. Stvarno je potrebno da nađemo mesto gde ćemo kanalisati tu negativnu energiju i osloboditi se od tog stresa, koji je u našoj sredini na veoma visokom nivou.

Priznajem da je nekad dobra partija Counter Strikea, WarCrafta, neke vožnje, ili neke druge igre, može imati pozitivan uticaj na nas i takođe može osloboditi od stresa. Ali nije baš poželjno da uvek se okrenemo tom instant zadovoljenju. Mi imamo utisak da nešto radimo u tom trenutku, ali naše telo zapravo ne radi ništa. Ne bih da zvučim, kao neki dekica, koji pljuje novu tehnologiju, nego jednostavno kao aktivan korisnik svih blagodeti ITa, želim da pogledam istini u oči i sagledam problem iz drugog ugla. Ono što mi se često dešava jeste da kada imam neke obaveze, prvo uzmem da odigram neku igru. Često to potraje par sati, pa posle mi nije jasno što mi se ne uči ili ne radi nešto što moram da odradim. Shvatio sam da i samo igranje neke zahtevne strategije, RPG igre ili pucačine, zahteva od mozga da obrađuje informacije. Posle dužeg vremena, on se jednostavno umori i nije mu do posla. Verujte mi, ima vas nekoliko tamo u vašoj glavi :)

Moj savet je da nikako ne bacite to čudo na vašem stolu za koju ste izdvojili finu cifru iz vašeg kućnog budžeta. Jednostavno, pokušajte da nađete vremena za sebe. Smanjite prekomernu upotrebu računara na minimum i bolje organizujte svoje vreme.

Završen je BlizzCon 08, koji je održan u Kaliforniji. Na ovogodišnjem okupljanju predstavljeno je mnogo novina, ali i veoma interesantnih vesti.

Blizzard je ove godine baš zauzet, pa istovremeno radi na nekoliko igara odjednom. Predstavljeni su Diablo III, World of WarCraft: Wrath of the Lich King i naravno StarCraft II (ali sa malim izmenama). Nisam mogao ni da predpostavim da će se razvoj StarCraft II tako odviti. Naime, razvojni tim koji je radio na StarCraftu odlučio je da umesto jedne kompletne igre, kreira trilogiju StarCraft, koja će u potpunosti pokriti novu priču.

Prvo će izaći StarCraft II: Wings of Liberty, koja prati Terran kampanju. U singleplayer modu moći ćete samo da igrate sa Terranima. Posle određenog vremena izaći će i preostala 2 nastavka, koja posebno prate priču Zerg i Protoss kampanje. Zvanična izjava razvojnog tima jeste da im je ovo omogućilo da priču predstave na što kompletniji način. Ovako će biti u mogućnosti da kreiraju više sadržaja, bolje izbalansiraju igru, kreiraju više misija, pa samim tim i detaljniju priču koja će se razvijati. Predpostavlja se da će svaka kampanja imati po 25 - 30 misija. Ovaj broj misija bi trebalo da omogući veću nelinearnost igranja i više sporednih zadataka u samoj kampanji. Takođe su obećali četiri puta više sinematika i pre-renderovanog materijala između misija. I dalje nije poznat izlazak prvog dela ove neverovatne trilogije. Nakon određenog vremenskog intervala trebalo bi da sledi izlazak prvog nastavka, a u istom ritmu i drugog.

Na raznim forumima se spekuliše, da je Blizzard razdelio priču kako bi kreirao tri nezavisne igre i tako primorao igrače da posebno kupe svaku, što Blizzardu uveliko povećava profit. Ovo možda i nije daleko do istine, ali na konvenciji, razvojni tim je uverio igrače i fanove, da je ovakav tempo neophodan kako bi se obezbedio što bolji kvalitet igre i svake kampanje posebno.

Ostaje nam samo da čekamo i nadamo se da neće potrajati dugo.

Dok sam bio sa ekipom u gradu, saznao sam da se to veče u gradu održava Full Moon Party. Mesto održavanja, ni manje ni više, nego lokal u blizini mog fakulteta gde sa kolegama redovno boravim. Montana, nije u gradu na glasu po organizovanju žurki, a pogotovu ne tako profesionalnih kao što je bila ova.

Navodno bilo je potrebno nabaviti kartu koje su unapred rasprodate. Tako da sam se u tom trenutku pomirio sa činjenicom da neću posetiti party. U povratku iz grada svratio sam kod Igora. Polako smo se spremali da batalimo planove za provod i razmišljali da utonemo u neki od virtuelnih svetova. Pravi izbor za petak veče i kuliranje ortaka uz neku PC igru, pored grickalica i napitaka. 

Međutim, stiže mi poruka od drugarice Ikače, koja je dobro obaveštena u vezi party-a. Imala je dve karte, ali smo bez problema ušli nas troje. Kako kažu, najbolje se provedeš kada najmanje planiraš i nadaš.

Kada smo stigli tamo, neverovatan prizor. Profi obezbeđenje, ograda ispred lokala. Unutra laseri, bimovi, plazme i minimal house, techno, psycho ili šta već. Lokal totalno izmenjen. Nastupalo je par DJeva i jedna devojka koja je bila MC. Navodno, nezvanično sam saznao da je na žurci bio i Marko Nastić, koji je došao kao gost. Nije nastupao, verovatno davao moralnu podršku. Na zidovima su bile okačene plazme i to desetak, sa fancy video sadržajem koji je pratio muziku. Sa strane dve igračice na platformama. Bilo je cool kada su igrale sa zapaljenim obručima. Stvarno jedna ne svakidašnja organizacija za Čačak. Važno je napomenuti da je žurka bila i mnogo dobro posećena. Lokal je bio pun. Videh i dota ljudi koje nisam video dugo. Pored njih tu je bila i moja Muza. Kao i svaka Muza samo se pozdravila i nestala negde u magli dim-mašine, dovoljno samo toliko kako bih znao da je tu negde i da brine o meni :) 

Ikača, Igor i ja smo se super proveli. Nismo očekivali da će žurka biti na tom nivou. Posle toga smo puni pozitivnih utisaka otišli kući. E da, Igor i ja smo svratili u Ghetto. Malo da odmorimo. Sa Ognjenom smo se prisećali starih dobrih dana iz srednje škole i drugih provoda. Sve u svemu jedno kompletno veče.

Sutradan, subota veče, u Čačak su mi stigli ortaci (Bojana i Fućka) koji studiraju u BGu i KGu. Nisam ih video odavno, i bio sam oduševljen kada mi je stigla poruka. Stvarno su mi nedostajali. Našli smo se standardno na trgu, pa smo pravili plan gde dalje. Prošli put kada smo bili u istom sastavu, pitali su me ima li šta novo u ČAu. Tada sam ih odveo u jedan novi lokal sa cool klopom. Ovaj put su bili iznenađeni kada su videli kako je renoviran jedan stari i dobro poznati lokal u gradu. Ako ovako nastavimo za svaki njihov dolazak, Čačak ima da bude kao Las Vegas za par godina. 

Posle je usledila poseta Velvetu i Zanzibaru. Ipak je u Zanziu bilo lepše, barem nama. Tamo je nastupao DJ koji je puštao latino house. Nešto kasnije priključio nam se i Igor. Moram priznati da smo to veče popili dosta i bili mnogo dobro raspoloženi. Razmenili smo novosti i dešavanja kod nas i njih i ima zanimljivih iznenađenja – nećete verovati. Ali na žalost to ne mogu da podelim sa vama, trenutno.

Definitivno piće večeri bio je koktel Bronx :)

Krivo mi je što nisam poneo fotoaparat, ni to veče u Zanziu, a pogotovu na žurku Full Moon. 

Iznenađujuće dobar vikend!

          Šapat padajuće kiše probudio je njegovu inspiraciju. Dugo je ostao da leži u krevetu. Sa odškrinutim prozorom mogao je da čuje kapljice kiše kako se slivaju sa neba, sasvim lagano kao da pokušavaju da stvore neku melodiju. Osetio je potrebu da ustane, ali je ipak ostao da uživa u mirisu kiše i njenoj melodiji, koja se neprimetno i tiho probijala kroz prozor.

          Tmurna boja oblaka, koju je uspeo da vidi kroz nisko podignute roletne, davala mu je opravdanje za njegovo izležavanje. Bio je siguran da je ovo jedan od onih trenutaka u životu gde je momenat namenjen za njega lično i da ne postoji ništa drugo zbog čega bi morao da napušta ovu predivnu kišnu harmoniju. Većina kišnih dana može da bude naporna i dosadna, ali ovaj je bio je drugačiji. Laganu melodiju bi povremeno cepao masivan zvuk groma negde tamo u daljini. Iako bi bio jak, elegantno se uklapao u atmosferu. Nastavio je da leži, prigrlivši svoj jastuk, koji je već počeo da prihvata miris kiše. Talas blagog vetra prošetao bi kroz sobu noseći sa sobom miris oblaka i kiše. Imao je utisak da je svratio samo da ga pozdravi. Priroda je tada spremila odličan izbor chillout muzike u pravom ambijentalnom stilu. Znao je da će o ovome morati da piše i da bi bilo sebično ovaj osećaj ostaviti samo za sebe. Sačeko bi još i uživao u predstavi, kako bi što bolje iskustvo podelio sa ostalima.

          Zvuk automobila koji se probija kroz mokar asfalt, ostao mu je u sećanju još kada je bio mali i često noćio kod svoje bake. Iako je mehanička tvorevina čoveka, ta frekvencija automobila i žagor motora klizao je niz zvuke kiše. Stvarao je svoj jedinstven zvuk. Kreirani od strane prirode i naše kreacije poprimaju njenu melodiju koja, ma koliko loša bila, ne može mnogo odstupati od nje. Mokar asfalt pod dočkovima prskao je vodu stvarajući zvuk daira, dok bi ih u pozadini pratio bas gromova. Vokale u ovoj ambijentalnoj chillout kompoziciji davale bi ptice koje bi povremeno proletale ispred zgrade. Sve je delovalo kao odlično ukomponovana muzika, koju samo majka priroda ume da priredi. Jedini dodatak je bio taj, što ste ovu muziku mogli i da osetite. Imala je miris, dodir, pa čak i ukus.

          Prigušeno svetlo koje se probijalo kroz oblake, davalo je vizuelni doživljaj. Ovoga puta nije uključivao TV kada se probudio. Ostao je da uživa i da se prepusti neverovatnom osećaju. Razmišljao je o tome, koliko se ljudi sada oseća slično kao on. Koliko njih je primetilo isto? U tom trenutku kapljice kiše su sporije propadale. Čuo je metalni zvuk nastrešnice ispred prozora koji se stvarao pri udaru kapljica o njenu površinu. Ritam je postao polako sporiji, ostavivši samo kapljice u zvuku. Osetio je da dolazi završnica ove melodije. Utihnuli grom čuo se podmuklo u daljini, kao bubanj koji polako izlazi iz pesme. Ova melodija ga nije terala da je sluša, jednostavno je njegov mozak uživao u svemu ovome. Imao je utisak da su mu čula pojačana i da čuje nešto na šta nije imao prilike da obrati pažnju do tada. Osećao se smireno i lepo.

          Nadao se da će melodija nastaviti dok je iskoristio priliku da napiše ove redove teksta. Pisanje je bilo spontano i sa uživanjem. Melodija je polako nestajala, ostavivši mu samo sećanje na nju. Neuroni su užurbano radili kako bi pretočili kompletan osećaj u ove redove teksta. Imao je utisak da i ako jednostavna forma ovog teksta, ali ako je lepo ukomponovana kao melodija, uspeti da prenese osećaj svojim čitaocima. Nadao se da će i njihovi neuroni primiti epigrame osećanja i aktivirati slične osećaje i nadražaje.

Lepo je pisati u tišini kiše.