После кратке паузе која је, морам се сложити, била неоправдана и мора се признати мало дужа, једночлана блог екипа се вратила. Овога пута, смо у нади да оправдамо изостанке, решили да вам помогнемо у овим тешким испитним данима.

Пронашли смо само за вас, интересантне интернет чланке, савете, предлоге о томе како успешније и лакше студирати. Ову серију чланака коју ћемо редовно објављивати на нашем блогу, почињемо са једним веома интересантним постом (чланком).

У току су тренутно полагања разних испита, неки су већ положени, а неке тек треба полагати. Зато смо за ту прилику припремили овај интересантан пост – уживајте.

Да би сте добро прошли на испиту, морате прво имати добро познавање материје која се испитује. Али поред тога, препоручљиво је имати и добру стратегију полагања испита и како том проблему адекватно приступити. На овај начин, квалитетније ћете преставити своје познавање тражене материје. Овај водич ће вам дати неколико савета да креирате сопствену стратегију

упутства
Испитна упутства су веома битна, тако да их добро прочитајте или саслушајте (колико вам се пута дасило да на пола испита питате неко питање, на које је професор већ одговорио или на почетку објаснио, а ви нисте слушали­?) На самом почетку испита питајте професора све што вам није јасно у вези испитних упутстава. Ако не пратите упутства, нећете бити у могућности да на адекватан начин представите своје знање

преглед
Прегледајте комплетан тест на самом почетку како би сте увидели колико имате да радите, зато што познавањем комплетног теста моћи ћете да га поделите на мање делове које вама одговарају. Зашто би сте радили по неком дефинисаном шаблону који вама не одговара?

време
Када сте завршили са прегледом теста, време је да одлучите колико ћете времена посветити сваком од тих мањих делова. Ако делови имају различите бодове (поене), планирајте да највише времена посветите оним деловима који носе више поена. Оваква контрола времена ће вам омогућити да испит урадите на време, па чак и пре дефинисаног времана планираног за израду испита.

најлакше прво
Прво одговарајте на питање или решавајте задатке који су вам најлакши, јер ако се заглавите на неком тежем питању или задатку на почетку теста, нећете имати времена да одговорите на питања која знате.

поновни преглед
Ако сте време рада испита коректно расподелили, имаћете времена да прегледате ваше одговоре или задатке и уверите се да су комплетни и тачни колико је то могуће. Такође прегледајте да ли сте исправо пратили упутства професора и уверите се да ли сте све предиспитне обавезе урадили како треба. На пример: да ли сте адекватно написали информације о вама, име, презиме, број индекса и итд...

Користећи ове савете у сваком случају ћете квалитетније одрадити испит, и такође помоћи да добијете боље оцене, без обзира из које области се полаже испит.

[оригинални текст објављен: 18.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com] 

Тренутно је 2 сата после поноћи.

Сутра (односно данас) имам испит из техничке механике. Све што ми је преостало до испита је ових неколико сати, уз помоћ којих ћу ја морати да научим други део испита. Кажу да није много тешко, али видећемо.

Планирам да ноћас не спавам, па ујутру право на испит. Ех, тако је то када се чека последњи час. Вероватно ћу се "опаметити" ускоро - када прође испит из матиша.

Одох сад да учим, па се чујемо...
 
[оригинални текст објављен: 05.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com] 
У ове предиспитне дане седим испред свог рачунара и размишљам о чему бих могао да пишем. Пошто слабо учим и помало се нервирам око испита, хтео сам утеху да нађем на блогу. Али уместо тога, онако депресиван, крстарио сам интернетом у потрази за неким занимљивим темама о томе како постаћи себе да редовније учим. Како да више мотивишем себе и итд... После дуже претраге, наишао сам на пар сајтова и блогова. Могу вам рећи да су баш мотивациони.

Зато сам решио да то поделим са вама. Пошто се приближавају испити нећу вас давити сад о томе како да спремите испит, јер је вероватно за то остало мало времена, али ускоро ћете имати привилегију да прочитате интересантне постове о томе: Како успешно студирати и како успешно учити и итд...

Почетак следеће године ће ускоро почети, собзиром на то, мислим да ће постови које будем поставио у скоријој будућности, бити веома корисни и успети барем мало да вас мотивишу и да вам укажу на неке проблеме и како да исте решите.

Поздрав, и надам се да ћете уживати...
 
[оригинални текст објављен: 03.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com] 
Када сам устао јутрос, отворио сам прозор моје собе, стао сам и посматрао ово јутро. Јутрос је Сунце ипак успело да се пробије и изгледа да ће данас бити топлије него што сам очекивао. Посматрао сам и пролазнике који су кренули до продавнице, која се налази у мојој згради. Интересантно је када гледате све те људе и њихова лица. Неки су скроз мамурни, неки пак ведрији од других, неки још увек спавају на путу до продавнице.

Гледајући их тако, помислих, како ли ја изгледам ујутру када кренем до продавнице. Шта ли моје лице говори људима? Шта ли помисле оне продавачице у продавници, када ме угледају ујутру? Ма нема шта, добар дечко!

Тако сам и даље стајао и посматрао људе, када се појављује мој друг из детињства. Живи у згради иза моје. Некада смо се добро дружили и играли. Наравно, сада је свако отишао својим путем. Тај тренутак када сам га угледао и када сам му се јавио и док смо мало попричали: шта има ново и шта се ради?, сетио сам се тих "старих" дана. Играња напољу, џијаџојаца, аутића, прављења склоништа, рата, жмурке, фудбала, баскета, грудвања, разне организоване трке, бициклама и итд... Цео тај део мог детињства је одједном пролетео пред мојим очима. Буквално сам могао да осетим мирис тих дана. Можда сам превише носталгичан, али да ли вам некад недостају ти дани?

Сада смо сви у неким својим проблемима. Нисмо више безбрижни као деца. Остао сам у контакту са пар људи из детињства. Некада је авенија била пуна деце. Сви смо се дружили и играли, што је најбитније знали смо да се играмо. Некако имам утисак да смо имали развијенију машту од ове деце данас. Има их и данас око моје зграде, али некако су ми скроз чудни.

Недостају ми ти дани! Некад пожелим да се поново поиграм са тим истим људима и са тим играчкицама, али мислим да не би могао то да издржим. Ипак је то време било намењено онда, а не сад поново да се реконструише.

Пар пута смо, један мој друг и ја, покушали да организујемо некакво окупљање старе екипе, али не вреди.
 
[оригинални текст објављен: 23.08.2006. на http://tfcacak.blogspot.com] 
До мало пре сам учио. Око 10 ујутру сам почео са математиком. Морам вам рећи да се човек лако погуби по оним силним доказима и ставовима. Али решио сам да лепо савладам теорију, јер је она ипак основ. Како ћу радити задатке из функција ако не знам шта је гранична вредност или први извод функције или појам реалног низа или итд... Ето са чим све треба да се бори један студент са Техничког факултета.

Али ту се не завршавају моје "научне" авантуре. Касније сам радио реферате са вежби из физике. Када сам одрадио једну целу вежбу, посветио сам се техничкој механици. Остао ми је тај други део да положим, а морам и графичке радове да предам. Остала ми 2 комада.

Сад планирам да нешто презалогајим, да освежим мождане ћелије па да поново прионем на науке. Овога пута ћу мало радити програмирање, прецизније, C++. Ако стигнем можда ћу још мало погледати матиш.

Иначе, припремио сам био једну лепу сличицу да употпуним овај пост, али услед техничких проблема око bluetooth конекције, нисам успео да је пребацим са телефона.

И ето као што сам и обећао, решио сам да се мало више активирам као блогер, а пошто овај блог треба да представи дешавања са факултета и његових студената, а пошто сам ја један од тих студената, морао сам да се посветим теми која је већини студената мање или више битна, а то је учење. И сама намена блога је да прати колико толико нечији живот, у овом случају у питању је студентски. Морамо показати свету да ми у Чачку на факсу заиста нешто и учимо, а не само да пишемо о проводима - како ли онда успевамо да дамо толике испите.

Можда се чујемо опет касније. ...stay tuned
 
[оригинални текст објављен: 21.08.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]
 Надам се да сте овога јутра срећно дочекали ове облаке. Ето мало одушка од оних врућина. Кажу да ће овако бити целе недеље, што по мени и није тако лоше.

Пробудио сам се уз Joker радио негде око 9 часова. Планирам да мало радим матиш. Лепо је када се ухвати пар сати јутра, некако и сам дан делује дужи, него кад устанем око два или три поподне.

Синоћ сам се позабавио још једном интересантном темом. Реч је о Web 2.0 технологији. Ако то још нисте прочитали, топло вам препоручујем да прочитате у предходном посту.

До испита је остало још три недеље, тачно двадесет и један дан. Покушаћу за то време озбиљније да се позабавим математиком. Мораћу више пажње да посветим теорији, да мало боље научим те дефиниције, јер имам утисак да ће ми тако бити лакше да радим задатке. Некако ћу их боље разумети, а не чисто учити шаблон како да решавам функције или интеграле. Нисам од оних што могу да уче задатке напамет. А опет на крају, уједно сам и спремио усмени део испита.

Надам се да и ви нешто учите, ако ништа барем прочитајте неку добру књигу, није здраво да вам мозак буде на "леру".
Вероватно сте досада чули, а можда и не, да се на интернету појавио нови термин који неке збуњује, а некима уопште није јасно о чему се ради, док трећима, није ништа јасно и не занима их, а опет користе ту технологију.

Чак је и овај блог који свакодневно посећујете и без кога не можете, део те технологије. Ради се о Web 2.0. Заправо није реч о некој револуционарној технологији, већ више о дефиницији коришћења интернета на неки други начин и отварања нових сервиса који омогућавају имплементирање тих дефиниција као коначан производ, односно услугу.

Циљ је да се корисници интернета укључе више у сам садржај интернета, а не да буду пасивни "упијачи" информација. На овај начин, корисницима се допушта да сами дефинишу садржај интернета и учествују у разним дискусијама. Неке примене већ постоје као што су: news групе и форуми, али ова нова имплементација омогућава корисницима да и они сами постану провајдер нових информација на интернету. То управо ја радим сад, креирајући овај садржај и одржавањем овог блога. Такође и ви као посетиоци овог блога нисте само пасивни посматрачи, већ можете учествовати у самој теми о којој ја пишем, тако што ћете ваше мишљење или идеју поставити у виду, добро познатог начина, коментара. На тај начин и ви доприносите овом блогу и његовом садржају.

Блог сервис је само део идеје развоја Web 2.0 технологија. Појавили су се многи сервиси који нуде разне услуге. Тако данас постоје и интернет сервиси који вам омогућавају да поставите вашу колекцију слика на одређену интернет страницу. Али не само да их поставите, већ на исти начин, као са блог сервисом, посетиоци могу коментарисати ваше слике. Затим се креира огромна група људи која поставља своје слике на тај сајт. Такође постоје сервиси који омогућавају да оставите неки од ваших личних видео материјала или неког другог материјала који је у форми малог клипа. Ови сервиси у први план постављају креативност корисника и омогућавају појединцу да се на креативан начин представи свету, па чак и да од тога профитира. Наравно има свакаквог садржаја, али сами сервиси настоје да истакну квалитет, тако што посебним методама бирају најинтересантније материјале, али и сами посетиоци и корисницу дефинишу и одређују колико је неки материјал занимљим, квалитетан или креативан.

Ту се прича не завршава, постоји и сервиси који се баве музиком. Коришћењем тих сервиса, корисник може дефинисати листе песаме које највише воли да слуша или их препоручује. Креирање таквих листа од стране милиона корисника, јасно може показати које су песме, групе, албуми најпопуларнији. Ту се такође може дискутовати о самој музици, па чак и уз мању новчану надокнаду "скинути" песма. Постоје разни сајтови који продају песме и разни сервиси за download, али ови нови дају тотално другу димензију у креирању свести милиона корисника.

Да би прича била још занимљивија, постоје и сервиси (о колико их има више!?) који омогућавају корисницима, да меморишу своје букмарке (меморисане интернет локације), на тај начин могу их делити са осталим корисницима, дискутовати, прегледати најпопуларније, препоручивати и дефинисати мреже посета интернет сајтова. Па зашто би неко волео да зна које ја то сајтове најчешће посећујем и шта мислим о њима, али опет све то зарад креирања колективне свести.

Да ли Web 2.0 заправо и иде тим путем? Да ли је то пут ка креирању праве колективне свести и интелигенције? Ка креирању неког виртуелног организма - мозга у којој је свако од нас само један неурон, а опет даје велики допринос комплетном систему?
Те сервисе већ користите, а то су интернет email сервиси као што је Gmail ili Yahoo Mail. Такође можете са осталима делити ваш радни календар и дефинисати ваше дневне, месечне и годишње обавезе и делити их са другима. Такође имате прилику да сачувате на хиљаде мејл порука, дефинишете своје обавезе, своје интернет посете, блогове које посећујете (као што је овај), постављате слике које сликате, снимате филмове у виду клипова о свом животу, дефинишете листу песама које волите, људе са којима се дружите, шта читате, шта гледате, шта волите, а шта не.


Па то је одприлике цео нечији свакодневни живот, и ако настави са тим да се бави, цео нечији живот. И све то само један клик далеко и доступно на интернету.

Да ли сте то креира нека глобална база података о свима нама, али не само подаци име и презиме, него база нашег живота, наших вољених, наших активности, свега онога што смо ми? Да ли ће све то стајати тамо на неком серверу и за трен ока бити доступно неком ко има малициозне намере? Чак је скоро и сама влада Америке, тражила увид у податке милиона корисника широм интернета, под оправдањем да сузбијају терористичке нападе. Шта ако и сама влада има малициозне намере?
Постоји и добра страна свих ових сервиса. Вероватно има доста ствари корисних корисницима, него што би то могло бити на штету. Не, не морате ви никакав сервис да користите, нити било где шта да дефинишете и да објављујете, али ови сервиси су тако креирани и изрекламирани, да вас маме да их пробате. Тако су креирани, и стварно су оригинални и занимљиви.


Тим људи који би на пример радио на неком пројекту али су физички удаљени доста једни од других, могли би да користе те колаборационе сервисе да омогуће неометан рад на пројекту. Исто тако неко ко је доста оригиналан и креативан могао би од тих сервиса да направи себи милионе.

У једном часопису сам прочитао, да постоји сервис који вам омогућава да креирате свој профил, тако што ћете унети податке свих дешавања из везе из које сте управо изашли (љубавно-емотивна веза са неком особом). Ту можете поставити све смс поруке које сте разменили са том бившом девојком или дечком. Све ваше заједничке слике, дешавања, лепи и лоши тренуци. Све те ствари можете сачувати ту ако тренутно не желите да буду поред вас, али касније можете прегледати те емоције и успомене. Сервис вам чак онемогућава да обришете било које успомене које сте поставили у првих 3 до 6 месеци. Замислите шта све постоји тамо на том интернету.

Да ли је потребно да цео свој живот "upload"-ујемо на интернет? Да ли све то тежи томе да ћемо се једног дана пробудити прикључени на нет и сваки милисекунд нашег живота бити негде тамо меморисан, док ће милиони људи пратити нас и коментарисати нас?
Овај текст јесте дугачак, али је само покрио неке од услуга Web 2.0 које постоје на интернету. Ипак за детаљно анализирање овог интернет феномена је потребно више оваквих постова. Надам се да сам успео да вам пренесем суштину и неке од мојих схватања.


О детаљима и специфичностима појединих сервиса може се даље дискутовати, треба ипак напоменути да постоје добре идеје и добри сервиси, које ако се квалитетно употребе могу имати смисла. Прегледао сам неке од њих, за сада ми се највише свидео пројекат Wikipedia - интернет енциклопедиа коју и сами посетиоци могу модификовати и додавати нове чланке из било које области.

Можда сам мало више критички приступио овоме, али опет и ја сам користим један од тих сервиса. Мислим да за сад има интересантну намену. Мотив свих тих сервиса је да омогући кориснику да види шта други корисници мисле, желе, раде и креирају. Омогућавају окупљање људи истог интересовања на једном месту које је доступно свима, а пре свега лако за коришћење.

Остаје нам само да видимо чему све то тежи...
 
 [оригинални текст објављен: 21. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]