Ova sedmica mi je bila uspešna. Položio sam Principe Programiranja, koji su bili održani u nedelju, tako da sada imam jedan ispit više u svom indexu i bliže diplomskom ispitu, odnosno diplomi (ako je uopšte i bude, posle procesa akreditacije). Takođe sam uspeo da položim kolokvijum iz Psihologije, tu je i položen kolokvijum iz Baza Podataka. Ostalo je još da odradim usmeni deo ispita iz Principa Programiranja i to je to.

p.s. sobzirom da je ispit iz PPa održan u nedelju, a većina studenata nije unapred kupila ispitne sveske i sobzirom da ne radi portirnica i fotokopirnica nedeljom, bili smo primorani da krademo sveske iz portirnice na faxu. Tako da se ovim putem javno izvinjavam zbog tog poduhvata, mislim da su neki studenti ostavili nešto novca na portirnici, ali nam fax neće mnogo zameriti. Nije problem da i oni nešto časte. Laughing
 
Problem je to što u toku aprilskog ispitnog roka imamo predavanja i kolokvijume, ali valjda tako mora zbog semestra. Sutra me očekuje još jedan ispit iz Engleskog jezika (hehe, subota morning najn'o-klok). Na kolokvijum kod Micića iz Operativnih Sistema ne mogu da idem, jer je takođe sutra. Sledeća sedmica opet nosi nove izazove i nove radne pobede (ako pobedim).

Sve u svemu jedan mali, lepo organizovani haos, koji samo ovi moji na TFu umeju da organizuju i da održe.

Inače, team leader se upustio u novi projekat, tako da me očekuje dosta van-fakultativnog-učenje-za-ispit rada, ali šta da se radi, on je team leader, moram da ga slušam. Direktor mi pravi probleme sa koleginicama, ali uspevam nekako da izađem na kraj. Ovih dana je na faxu ludo i nezaboravno, imalo je par novih fora, koje će se sigurno prepričavati, takođe i novih svađa i incidenata, ali njih ćemo brzo zaboraviti. Direktor se žalio kako je zezanje na faxu utajilo, mislim da sada stvari, sa prolećem, počinju polako da se bude. Dobro, kod njegovog zlostva Demiana, neke stvari su nonstop budne, tako da tome ne treba pridavati veliku pažnju.

Imali smo dosta planova da organizujemo neke izlete i piknike ovih dana, ali ovi oblaci i ovo vreme prave problem. Nadam se da ćemo stići neki drugi put.

Evo već pet dana veliki broj sivih oblaka nadvio se nad mojom zgradom. Meni samo nije jasno, kako ne provaljuju da mnogo smaraju. Mislim, kako i njima nije više dosadno? Ima još mnogo mesta na ovoj maloj planetarnoj kugli, gde bi mogli da kuliraju.

Ako uskoro ne odu, razmišljam da počnem da im naplaćujem kiriju!

 

Laughing

 

  • Nastavlja se kloniranje Asusovog ultra mobilnog i ultra jeftinog laptopa, od strane drugih proizvođača.
  • Nanoodeća - vi šetate i slušate muziku, dok vam se pune baterije na laptopu koji vam se nalazi u torbi. Mislite da vam je ostalo još samo dve kockice baterije na mobilnom telefonu, međutim sve je napunjeno u međuvremenu. Dok ste pričali na mobilni, napunila vam se baterija na mp3 pleyeru.
  • Pobedila Blu-Ray tehnologija. U Sony-u piju šampanjac.
  • Povećava se G-Sila, stiže GeForce 9!
  • Flash memorija od 100GB.
  • Baterije na vodu.
  • Mobilni telefoni sa hardwareskom 3D grafikom, obećava Samsung.
  • Prilagodljivi miševi. Miševi na duvanje, ali ne duvaju!
  • IBM hoće internet za sebe. San: "Kompletan internet na jednom računaru".
  • SSD od 1,6GB.
infosource: Svet Kompjutera

Asus eeePC

Asus eeePC je ultra mobilni laptop računar, kojeg karakteriše veoma niska cena, pa čak i za naše uslove. Pored toga, Asusovi inženjeri su uspeli da sa ograničenim budžetom i veličinom implementiraju najnoviju tehnologiju u ovu čudesnu spravica, koja je trenutno zapalila svet.

Imam utisak da je jedino Apple-ov iPod napravio ovoliku "galamu" na netu. Tako da svakako sve pohvale Asusovom timu inženjera.

Ovih dana sam na faxu sa kolegama dosta pričao o ovom laptopu. Čak smo otišli u lokalni computer shop, kako bi ga videli i naravno malo isprobali. Ostali smo pod pozitivnim utiscima. Zato sam rešio da putem ovog bloga, prenesem ta iskustva i da dam par saveta.

Kritični pristup svakom high-tech uređaju, izvršio je naš uvaženi kolega Alexa. On je imao prilike da prvi testira mašinu. On je očaran dimenzijama laptopa i prvo što mu je palo na pamet je bila mogućnost lakog korišćenja na faxu u toku predavanja. Kolega Kodžo, ima zamerke na veličinu ektrana i iz ličnog iskustva smatra da mali ekran može mnogo da smeta. Međutim, ekran od 7" na ovom laptopu ima veoma dobru rezoluciju, tako da je rad u sa tekstom, tabelama, pa čak i nekom od instaliranih igara, veoma prijatan. Naravno, veličina ekrana, a i sama namena ovakvog uređaja nije da se sa njim radi po ceo dan. Sigurno će takav rad biti naporan za oči.

Kada pogledate operativni sistem u pitanju je Asusova implementacija Linuxa. Akcenat je stavljen na internet aplikacije, tako da ćete naći internet browser, email aplikaciju, chat aplikaciju. Zanimljivo je to što je poseban taskbar podeljen u sekcije: Internet, Office, Learn, Entertain ili Fun. Inače skraćenica od eeePC znači, Easy to Learn, Easy to Work, Easy to Play.

Za Office aplikacije zadužen je OpenOffice.org paket. U njemu ćete naći sve ono što se nalazi u Microsoft Office paketu, ono što je najbitnije što je rad skoro isti kao i sa MS Office 2003 verzijom. Takođe možete otvarati MS Office dokumenta.

U kategoriji Learn se nalaze aplikacije za Matematiku i istraživanje. Otvorili smo program Math i iznenadili se kada smo videli da je moguće iscrtavati i vršiti analizu matematičkih funkcija. Tako da, svi vi koji još uvek niste položili Matematiku 1 (kao i ja) na TFu u Čačku, sada imate šansu. Tu se nalazi još par interesantnih aplikacija i enciklopedija.

U kategoriji Play imate razne male igrice i igre. Probali smo igru koju pokreće OpenGL u 3D modu. Vi ste pingvin koji se spušta niz snežnu liticu. Na onako maloj mašini izgledalo je fenomenalno.

Što se izgleda tiče, postoji varijanta bele boje laptopa, sa raznim bojama gornjeg dela monitora. Tu su varijante: žuta, zelena, plava, roze. Pored tih moguće je nabaviti i kompletnu crnu varijantu koja izgleda, po mom mišljenju, fenomenalno i profi.

Kada je cena u pitanju. Ovaj laptop košta kao malo bolji mobilni telefon. U pitanju je iznos, koji ovde u Čačku iznosi: 22.500 dinara. Takođe, moguće je uzeti na odloženo ili preko kreditne kartice. Složićete se da je to veoma povoljno. Pogotovu za studente koji studiraju u Čačku, ali ovde nemaju računar. Sa njim ćete svakako moći da radite seminarske radove, prezentacije, pa čak i kompleksne matematičke i tabelarne proračune. Pored toga, lepo ćete se i zabaviti, a tu je i internet. Navodno na našem faxu postoji bežična mreža. Sa ovim laptopom koji u sebi sadrži bežični WiFi kontroler, bez problema ćete pristupati internetu u okviru fakulteta.

Ostatak konfiguracije čine:
SSD (solid state disk) 4GB
512MB RAMa
3 x USB
PCMCI slot
nema optički uređaj
(koristi flash memoriju)

Zbog integrisanog SSDa, sistem na sve komande reaguje brzo. Imate utisak kao da radite sa nekim quadcore procesorom. U pitanju je nova tehnologija hard diskova koji ne koriste magnetne ploče, već neku vrstu flash memorije. Prednost toga, je brz rad sistema, a i manja je opasnost od oštećenja podataka prilikom padova laptopa. Takođe, brzina rada te memorije je mnogo veća nego što je to slučaj kod HDDa.

Još jedna pogodnost koju nudi prodavnica računara ALTI u Čačku, jeste mogućnost snižene cene ako se uzima više eeePCa odjednom. Što znači, ako bi nekoliko nas htelo da kupi ovaj računar, mogli bi da dobijemo fin popust na još ovako malu cenu. U svakom slučaju, svakako se isplati.

Evo još malo sličica za kraj ovog posta:



Bilo bi mnogo vedrije da je u pitanju nastavak za trenutno najpopularniju FPS igru na svetu: Crysis. Ovoga puta bi EU High-Tech Worrior iskako iz aviona iznad teritorije Kosova. Neprimetno sleteo među živalj sa cloak-engaged opcijom aktiviranom. Praćen sa još nekoliko High-Tech Worrior-a i Peacekeepera, sa opcijom maximum-speed uspostavio bi kontrolu i nadgledanje nezavisnosti. (Scenario nije baš daleko od stvarnosti, sobzirom da EU misija stiže). Kao i u svakoj pucačini, uskoro bi usledilo održanje mira, tako što bi se sprečio svako ko bi pokušao da taj isti mir uznemiri, ne bitno koja strana bila u pitanju. EU Hight-Tech Warrior je totalno neutralan, i njega jedino zanima peace, svako ko ga ruši biva neutralisan upotrebom maximum-strength ili maximum-armor.

Dok bi se misija razvijala, ustanovilo bi se da je neka alien rasa zaposela teritoriju Kosova i da ima mnogo veće planove koje prevazilaze trenutne granice država i mašte ljudi na ovome svetu. Ali tu su High-Tech worriori da nas spasu od Crysis-a, koji se razvija. Koristeći svoj nano-suit i kolekciju naoružanja, kao što je i specijalni TOC Gun, uspevaju da aliene održe pod kontrolom, ali je to bilo kratkog daha. Uticaj alien rase se širi i na druge zemlje i teritorije i dolazi do katastrofalne kataklizme. Na kraju kompletna civilizacija biva ugrožena i skoro sve je stavljeno na kocku. Posle dužeg perioda ponovo shvatamo da smo ujedinjeni -> jači, preuzimamo stvar u svoje ruke. Iako neće neki Carrier lansirati nuke-attack na alien infestation, uspevamo da se dokopamo njihovog mainframe-overmind centra. U kontaktu sa tom esencijom shvatamo da su oni došli da nas nauče da živimo together i da je ovo bila lekcija koju smo morali na hard way, da naučimo. Ali kako to biva kroz kompletan recordable human race history, važne lekcija volimo da učimo na teži način, specialy mi srbi.

Posle contacta sa alienima nastaje kompletno Globalno blagostanje, a nestaje Globalno zagrevanje. Naučene lekcije pamtiće se kroz mnoge buduće eone and human race lived happily everafter!

Nikako mi nije bila namera da trenutnu situaciju iskarikiram ili da joj se podsmevam. Samo mi je bila namera da na "opušteniji" način predstavim viziju kako je ipak bolje, sobzirom da posedujemo ovu tehnologiju danas, da sve konflikte rešavamo virtuelno, i da su ovakvi scenariji, na žalost - trenutno stvari, samo koncipirani i obrađeni u nekoj future Sci-Fi FPS igri
.

Kada već postoje mnogi virtuelni online svetovi, kao što je WoW, GuildWars etc, bilo bi dobro da se pod pokroviteljstvom UN-a, kreira najveća MMO igra u kojoj bi svaka članica imala registrovan account i svoje predstavnike i upravnike. Pa se sve svetske krize rešavaju na taj način. Tako bi se mogli simulirati sukobi unapred, videti ishod i u realnom svetu preduzeti odgovarajuće poteze i dogovore. Takođe svaki građanin bi takođe mogao da ima svoj account i da doprinese online svetu, a u realnom životu bi imao peacefull life.

 
Ali na žalost ovako je glasio naslov: "Kosovo Crysis", u skoro svim svetskim TV kućama, koji je bio breaking news, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Kao citizen ove zemlje, naravno da sam osetio osećaj crysis-a, možda više emotivno i psihički nego fizički, ali svakako je bilo teško, a i sada je. (Naslov me je naveo da ovako pišem o celoj situaciji i da koliko-toliko ne zvuči kao ovaj news horror ovih dana.Takođe sam, do skoro bio pod utiskom igre Crysis). Naravno, da mi nije bilo teško kao našima dole na Kosovu, kojima ne mogu ni da predpostavim kako je bilo i na šta li su sve mislili i od čega li su se sve plašili.

Drago mi je što nije bilo nekih ozbiljnijih incidenata dole, barem za sada, a nadam se da neće ni biti jer to baš ne bi išlo u korist trenutnoj samoproglašenoj vladi. Koliko je situacija dole bila mirna, toliko je u našoj predstonici bilo burno, a to mi se nije baš tako svidelo, iako je možda opravdano. Kao što sam ja predstavio trenutnu krizu na svoj način, tako će svetski bitne medijske kuće, čiju većinu čine američke TV kompanije, predstaviti nas, opet i opet u ružnom svetlu. To se već desilo na CNN-u. Lično mislim da onaj haos nije bio potreban. Svakako smo mogli mirno da demonstriramo i da stojimo pred ambasadama mirno celu noć. Znam da će neki reći: "Ma šta mirno, e čoveče da li si ti normalan! Ma ima da im...". Znam, i verujem da su neki teško pogođeni, iako je bilo onih koji su situaciju iskoristili da bi se "lepo proveli" u gradu to veče. Ali treba razmišljati na dalje implikacije naših postupaka. Svet nije baš tako pravedan, i naš svaki korak se prati, tako su već bile spremne sve TV ekipe da snime haos. U tom trenutku smo mogli malo da potisnemo emocije i da se dostojanstveno ponesemo i mirno prikažemo svetu naše nezadovoljstvo. Oni su ti koji će nas predstaviti u svetu, kako god im je volja, a video materijala su imali!

Takođe, tim postupcima i nasiljem ne postižemo ništa konkretno. To što bi se neko osećao lepo u tom trenutku dok lomi po nekoj ambasadi, ne može da se poredi sa globalnim efektom. Mislim, da ovo što se desilo neće imati neke velike posledice u javnosti belog sveta. Takođe se lomila i naša imovina i naši policajci, a ne "njihovi". Bezveze opet svoj-na-svoga. Iako, mislim da smo imali "opravdanje" i bili "isprovocirani", ali mogli smo da se suzdržimo.

Pored toga, na našim medijima non-stop govore kako bi trebali da se pomirimo sa istinom i realnošću. Ne bitno ko je ovde u pravu, ali moramo da shvatimo da velike sile kroje sudbinu ovog sveta, i da su njihovi interesi ti koji su važniji od bilo čega. Mi moramo, na žalost, ali je tako, moramo da se prilagodimo, ako mislimo da bi opstali. Ima mnogo primera zemalja u svetu koje su prkosile "svetskom poredku", ali su ostale izolovane i izmučene: Kuba, Severna Koreja, Irak, pa čak i sama Rusija u jednom periodu. Primera ima još, ali ne bih sad o tome. Naravno, da nije pravedno da trpimo tuđa nametanja, i meni je krivo zbog toga, ali samo tražim razumnu soluciju za neke probleme. Bitno je shvatiti okruženje i prilagoditi se, to je osnovno u prirodi, a ne samo u svetu.

Na primeru Severne Koreje se vidi kako je njihov sused napredan, Južna Koreja. Oni su progutali istinu i shvatili neke stvari, ali su rešili da je bolje za narod da živi u koliko-toliko normalnim uslovima nego u izolaciji. U severnom delu, sve je pusto i ljudi jedva krpe kraj sa krajem, dok u južnom delu, cveta privreda i ekonomija (mnogobrojne IT kompanije kao što su Samsung i LG i mnoge druge, pa i iz drugih oblasti industrije). Klinci u Južnoj Koreji se opterećuju oko trivijalnih stvari, kao što su igrice. Imaju vremena da veruju da je StarCraft alternativna religija u toj zemlji, dok za klince u severnom delu to je samo jedan neshvatljiv luksuz zbog toga što su opterećeni drugim stvarima.

Možda je časno boriti se za nešto svoje, ali se nekada treba zapitati da li je vredno toga. Poslednjih par puta kod nas kada smo se borili u pravom smislu te reči za nešto što je bilo i više nije naše, teško smo prošli. Shvatam situaciju i region koji nas okružeje, ali kao što neki pametan čovek reče, ne živimo mi pored Kine i Rusije, moramo da se prilagodimo našem okruženju. Mislim da su nam potrebni pametni i sposobni ljudi, koji će stvari shvatiti na mnogo bolji način i da takvi treba da nam vode ovu državu. Neke žabe moramo da progutamo, a najbolje je one najveće na početku.
 
 
evo par linkova koje preporučujem sa ovog blog servisa za danas:
Dobro, svako od nas punoletnih će dobiti, konačno, nešto od ove naše male državice. Izgleda da pred izbore imaju baš veliko srce. Sada, ako bi hteli sigurno te akcije da dobijemo, valjalo bi da glasamo i za iste, jer u suprotnom možda od toga ne bude ništa, ako neko drugi dođe na vlast. Na to su oni i računali, pa su nas sada stavili u dilemu.

Ali šta bude biće, barem što se naše države i "naših" akcija tiče! Mene zanima jedna druga akciona igra? Ako bi neko kupio blog.rs servis, što se u svetu i dešava. Sobzirom da je blog.rs verovatno najpopularniji servis u Srbiji, doći će trenutak kada će neko ponuditi nešto za njega. Lično se uzdajem u naše administratore, ali ipak, ovo je njihov blog i imaju pravo da rade šta god žele sa njim! Da li je zapravo tako? Hoćemo li i mi blogeri, radna snaga ovog blog servisa dobiti po koje parče od tog kolača? Hahah, kako sam pohlepan!? Umesto da budem zadovoljan što mi je dodeljen prostor za blog i što njihovi serveri trpe moja piskaranja i smaranja, ja ovde još i tražim da mi plate! Sram me bilo!

Ali morate priznati da je ideja dobra. Mi kao "državljani" ovog blog servisa, imamo pravo na akcije! Bez nas ovaj blog servis ne bi imao svrhu. Naše pisanje, naše slike, naši video klipovi, naše fore i fazoni su na ovom blogu. Mi smo ih pisali, zar ne? Mi reklamiramo ovaj blog servis, zbog nas broj populacije raste. Šta će se desiti kada on postane interesantan nekome, ko bi hteo da unovči tu popularnost? Da li mi imamo pravo da odlučimo o sudbini ovog blog servisa? Ili ako se on, proda, da li imamo pravo na akcije?

Hoću svoj deo! Nećete me prevariti!


blog.rs nije pobedio na NISovom Web Festu u kategoriji za najbolji blog servis. Kako? Zašto?

Dobro, nema veze, drugi put. Ali me stvarno začudilo, mislio sam da je prerastao u jedan od najvećih na našim prostorima. Pobedio je neki blog, za koji ja prvi put čujem. Dobro, priznajem, nisam ja neki bloger, ali šta me briga, ja za to prvi put čujem :-) Nema veze, čestitam pobedniku.

Taman sam mislio da će našem blog servisu skočiti popularnost. Samo da znaš blog.rs ja sam glasao za tebe. Nemoj posle da bude... Svoju sam blogersku dužnost ispunio. Hvala ti na prostoru koji si mi besplatno dodelio za moj blog, i što si stabilan, i nonstop online. Nadam se da sam ti se odužio. Sad smo kvit. Eto, ako treba i sledeće godine glasam opet. Čak sam i za časopis Mikro radio anketu i naveo sam kao lokaciju koju najviše posećujem - tebe. Sada možeš slobodno još koji megabajt da mi daš prostora za slike i neke fajlove?

Eto samo da znaš, da u ovom teškom trenutku za tebe, ostajem i dalje uz tebe i nemoj da misliš da ću da te menjam. Ma ni da mi ponude 100e ne bih promenio blog servis. Dobro, ajde ni za 145e, ali za 150e već bih morao da razmislim. Nemoj da se ljutiš, pa šta je bilo? Pa i sam znaš kako je danas teško biti bloger u Srbiji, pa pošteno, nećemo da se lažemo.

Što se mene tiče, ti ne moraš ništa da menjaš. Sve je lepo, baš onako kako i treba da bude. Budi ti meni pozdravljen, pa se mi pišemo opet. Ajde, nemoj da plačeš, biće bolje sledeće godine, pa nemoj, pa što? Ene vidi ga, pa nisi ti mali...