Последњих дана сам баш блесио и глуварао које куда. Мало проводи по викендицама, мало по граду, мало са овом екипом, мало са оном и итд... Све у свему било је интересантно! Али оно што је битно је то да морам да спремим Математику 1 [M1]. Наравно и матиш 2, али морам прво да положим М1.

Размишљао сам доста о томе у последње време. Како ћу и шта да учим. Али опет када погледате чињенице, матиш је најбитнији. Поготову када је реч о техничком факултету. Размишљао сам и о томе које сам испите све положио и колико. За сада је то 5 комада. Да јесте 5, али којих? Онда сам схватио, па шта сам ја то који ђаво студирао ових годину дана, када сам дао само 5 испита. Чак ни услов нисам дао у јуну. Дође му на то, да једина ствар и једина обавеза коју ја имам као студен(а)т је да учим - да студирам. Па шта сам ја то онда радио годину дана, када нисам очистио годину. Да је реч о средњој школи, морао би све да дам или да полажем, а сви знамо колико је то непријатно искуство. Ако нисте знали, од следеће године, односно од ове, студенти морају да чисте годину за годином - нема преношења. Исто као и средња.

Али ни то није суштина проблема. Суштина је, ако сам ја то већ уписао, и ако то што сам уписао волим, па зашто то онда лепо и не одрадим. Наравно, увек ће бити предмета који нама нису занимљиви, али ми њих у сваком случају морамо да одрадимо. Онда се човек лепо запита, па где ми то студенти губимо мотивацију за рад? Ево ја признајем, својевољно и при чистој свести и здраве памети сам одлучио да упишем факс. Нисам имао притисак од стране маторих. Веруј да постоје студенти који чисто студирају зато што им матори то желе. Од њих може да се очекује свашта. Али где ми то данас у овој земљи, уопште било ко, губи мотивацију за радом. За истраживањем. Ако смо морали да идемо у основну, па делимично смо морали и у средњу. Зашто онда када не морамо сви на факс, и када имамо већи избор смерова и усмерења и факултета, зашто онда када то сами упишемо и када то "наводно" желимо, зашто онда у амфитеатру на предавању има преко пола студената који се смарају и које апсолутно ништа не занима и који једва чекају да попију кафу у дому?

Где ми то губимо вољу? Зашто смо тако деморалисани? Где нам оде та мотивација?

Мислим да је ово генерални проблем свих студената. Неко се са тим избори пре, а неко касније. Сви ми имамо наше кризе и фазе. Битно је некако истрајати у ономе што желимо. Не треба се предавати тако лако!

И ево сада замислите како је мени, мада не само мени, али ево пођимо од мене. Лето. Врућина. Купање. Проводи. Зезање. Рибице и остале Цице, а ја морам да спремам М1. А што је најгоре и М2. Мада није то толико црно као што изгледа. Матиш сам ја волео у средњој школи. Наравно не све области и све теме, али морате признати да није математике не би било ни цивилизације. Па не стварно, када боље размислите, то му дође тако. Наводно нас који смо на овом факултету - техничком, матиш не да би требо да нас занима, него би требали да га сањамо - опет наглашавам: када боље размислите.

Тако да ових дана планирам да почнем озбиљније да се позабавим математиком. И један савет: провалио сам да се нешто много лакше учи, ако се то заволи. Ако ништа, волећу матиш ово лето - у сваком случају ништа не губим. Једино што може да ми се деси, јесте да положим испит. Иначе, ако сада не савладамо ове математичке операције, шта ћемо радити у другој и трећој години где нас чека М3 и електротехника и електроника?
 
[оригинални текст објављен: 25. јула 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]
И ево како је прошло на снимању нове рекламе за "ЛАВ" пиво. Било је напорно, снимали смо цело јутро.

Наравно шалим се. Није ово било никакво снимање. Ово је било коначно и дуго очекивано окупљање екипе. То је моја добра, стара, екипа. Неке од њих нисам видео скоро годину дана.

Место окупљања је било сеоце звано Јанчићи, које се налази испод Овчара. Иначе, викендица у којој смо одсели је власништво наше другарице Невене. Као што видите, има и предиван базен у коме смо баш лепо уживали.

То је био уторак. Поделили смо се у две екипе. После мукотрпних преговора и напорног планирања успели смо да са два аутомобила превеземо 11-оро људи на одредиште. Као што ни једно окупљање на балкану не пролази без роштиља, тако смо и ми припремили одличан барбикју.

Наравно уз помоћ нашег дугогодишњег роштиљ мајстора који нас свуда прати. Ни један провод се не би могао замислити без њега!

Раном зором око 11 часова, тамо смо били:
  • Невена
  • Душица
  • Бојана
  • Тувић
  • и ја.
Око 13 часова нам се придружује остатак екипе:
  • Марија
  • Бобић (роштиљ мајстор)
  • Злајо
  • Џони
  • Нешко
  • Фућка
Пре њиховог доласка, Тувић и ја смо узели мало слободе и
испробали базен. Касније су нам се придружиле Душица и Невена. Нешто касније се напунио базен и онда смо сви заједно блесили. Девојкама је било занимљиво да гледају наше дебеле стомачиће. Али стварно је невероватно колико се сваки од нас угојио. Е такав вам је живот нас студената.

После доброг купања, роштиљ је био још невероватнији. Опет захваљујући нашем роштиљ мајстору. Жао ми је што не могу да вам пренесем доживљај вартеполо утакмице. У сваком случају само знам да је моја екипа победила, а ови могу да се буне колико год хоће. Истина је да смо победили са пар разлике. Након тога сам одржао мали час вартепола и покушао да објасним суштину вартеполо тима, али сам наишао на велико не разумевање. Наиме, нико у мом тиму није разумео чему служе они голови на крајевима базена. Било је напорно објаснити им да је суштина убацити лопту у гол!

У сваком случају, било је супер. Ево још пар слика, па уживајте.
 
 
[оригинални текст објављен: 23. јула 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

И док ови врели дани пролазе, а испит из АутоКЕД-а је све ближе и ближе, решио сам да се позабавим једном веома интересантном рачунарском темом. Наиме, ради се о хакерима!

Већина вас вероватно већ има представу ко су они, чиме се баве и какви су им мотиви и начин живота. Друга већина је вероватно чула за њих али никада није била у прилици да сазна нешто више.

Један од проблема код хакера, је тај што их ова прва већина људи, која вероватно зна нешто о њима, то зна на погрешан или тотално другачији начин или чак мисле да су то хакери. Моја улога је да покушам да вам приближим и појасним неке детаље везане за хакере и да покушам да вам објасним ко су они заправо.

Сама реч хакер (по енглеском значењу) представља човека који намештај прави секиром или неке специјалне предмете од дрвета. Наравно то је буквални превод. За већину од вас, реч хакер вас одмах асоцира на неку особу која је експерт на пољу рачунара и коме је главни циљ да помоћу рачунара упада у разне рачунарске мреже и системе. Наносећи штету или користећи те системе за неке своје потребе и остварење неке добити. О једној ствари сте сигурно у праву: да они јесу експерти за рачунаре и рачунарске системе, али за ово друго ћу морати да вас разочарам. Не, они се никако не баве злоупотребом рачунарских система за остварење неких злонамерних циљева!

Хакер је особа која жели да сазна нешто више о функционисању неког система било рачунарског или неког другог. Они су способни да се фанатички посвете изучавању рада неких система. Па чак и то није довољно! Увек траже и истражују више. Ова особина се не односи само на рачунарске системе. Хакер се сматра било ко, ко се самовољно преда изучавању неких појава. До те мере да то више не доживљавају као морање и напор, већ као уживање и испуњење. Тако да хакер не мора бити неко ко се бави рачунарима, већ исто то може бити и неко у медицини, нпр: хирург-експерт за операцију срца, архитекта, електро инжењер, хемичар, математичар и итд... Оно што праве хакере одваја од других је њихова могућност да уче самостално о некој области (самоук). Није потребно посећивати нека предавања или семинаре (наравно, то помаже). Они су препознатљиви по томе што им је на школским часовима превише досадно. На предавањима, и сматрају да самостално могу да науче много више, тако што ће се до сржи предати решавању неког проблема.

Конкретно ћу овде писати о компјутерским хакерима. Предпостављам да сте схватили суштину значења речи хакер, и да сам вам барем мало појаснио шта представља да неко буде хакер. Компјутерски хакери се одликују по томе што су, као што је већ наведено, способни да уче сами. И обично све што су научили су већином учили сами. Наравно, касније када достигну одређени ниво знања, удружују се и деле своја искуства и знања међу собом. Тада се формирају хакерске групе. Њихов животни мото је да све информације, било какве природе, требају да буду доступне свима и да се знање дели и омогући доступно другима. На тај начин и сам напредак и развој појединца у таквој средини је много бољи и бржи. Колективно знање је веће и доступно свима. Наравно, посебно онима коју су заинтересовани да се посвете изучавању.

Тренутно се ви сад питате, па како онда лутају гласине о њима да су злонамерни и да пишу компјутерске вирусе, а сад су наводно сви фини и добри?

Разлог томе су допринели медији, поготову телевизија. Особа која се бави злоупотребом компјутерске технологије, мотивисана деструктивном жељом да нанесе неку штету (специјално компјутерским системима) се назива крекер (cracker). Одатле и потиче назив Crack за крековање игрица. Вероватно сте то до сад радили, што вас увршћује у ову другу групу. Велика борба се води између хакера и крекера. Баш због тога што су због злонамерних покушаја и мотива крекера страдали хакери. И одатле је и само име хакер, можемо рећи, мало омржено. Некад и сами крекери тврде да су хакери, али тога нису ни свесни.

Хакер познаје много добро своју материју. Веома велики труд је уложен у то! Они чак жртвују свој социјални живот зарад добијања тих техничких способности.

Крекери користе већ готове програме и алате и користе их у негативне сврхе. Већина њих не зна ни један програмски језик, а камоли да је самостално креирао неки програм. Овде бих желео да ставим тачку на описивање крекера и желео бих да посветим пажњу правим људима који су мукотрпно заслужили да их зовемо хакери.

Вероватна слика у вашој глави о неком хакеру је следећа: мистериозан, мрачан дечко који сво своје време проводи за рачунаром у некој мрачној собици са веома мало интеракције са спољашњим светом. Вероватно, али само вероватно сте можда и у праву. Већина њих можда и јесте таква.

Да би неко уопште и био хакер, неопходно је да познаје неки програмски језик. Препоручује се чак и неколико. Неки од омиљених програмских језика међу хакерима су:

· Python

· Perl

· LISP

· C/C++

Одлично познавање рада рачунарских ситема и то скоро на бинарном нивоу. Хакери се не задовољавају минималним знањем за коришћење рачунара за завршавање одређеног посла. Они теже ка детаљном изучавању. Замислите само које то време изискује од њих. Такође постоје и специјализовани хакери за неке обласит у рачунарском свету. Администрација мрежа, базе података, интернет, web дизајн и итд... Већина хакера одлично се сналазу у свим наведеним областима. Посебну пажњу имају хакери програмери. Неке од највећих прекретница у развоју рачунарских технологија су поставили сами хакери. И на њиховом раду се заснива рад постојеће технологије.

Пошто се овај пост већ „отегао“, и предпостављам да је вићина вас одавно престала ово да чита, желео бих овде да завршим. Ово је опширна тема, али ако је неке од вас ово заинтригирало, ја могу у будуће више да пишем о овоме и да вам пружим конкретније информације, па чак и оне везане за тему: Како Постати Хакер?.

Надам се да вам се свиђају ове специјализоване теме и да има доста вас заинтересованих? Али за почетак, јавите ми преко ваших коментара калико вам се ово свидело и шта мислите о хакерима уопште.

И не заборавите, већина студената око вас су већ хакери само што тога још нису свесни...

[оригинални текст објављен: 26. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

И поред ове велике врућине успео сам некако да вам напишем нешто. Ово је невероватно колико је вруће. Не знам колико је тренутно степени у мојој соби, али овај мој вентилатор је почео да се зноји...

Веома је тешко радити у оваквим условима, поготову замислите студенте који сада имају испите. Па зар ови са факса немају мало разумевања за нас? Па и сами знате колико треба труда да се одвоји да би се неки испит спремио по оваквој врућини. Па још и дођете на тај испит, а тамо све голишаве колегинице, па како човек да се сконцентрише? Како?

Е да, ако је неко видео резултате са испита из информатике нека их објави. Мислим ако неко зна шта сам ја урадио, нека ми јави! Унапред, ХВАЛА!

Где сам оно стао, а да, код голишавих колегиница, а не, не, суштина је да је веома вруће, са колегиницама или без њих.

Што се других задатака за овај јун тиче, барем код мене, ето планирам да изађем још на овај АутоКЕД и онда би ваљало да почнем да спремам матиш. Планирам то да дам тамо у септембру или октобру или октобру 2. У сваком случају даћемо то некако. А што се физике тиче, па то је дуга прича. И њу сам планирао за септембар-октобар, али полако има времена.

Иначе, ако вас занима шта се код мене дешавало у последње време, па не тога много. У главном се играо СтарКрафт. Ту ми је био неки друг из Новог Сада (тамо студира), па смо се мало присетили старих дана, како је било лепо играти СтарКрафт. И дан данас, мислим, да је то једна од најбољих ако не и најбоља стратегија свих времена! Не би да покрећем неку полемику, али стварно јесте. Неки од вас ће ме вероватно провоцирати за WarCraft III, али људи схватите, да је та игрица прављена на бази StarCraft-a. Чак су и програмери који су развили StarCraft, радили на развоју WarCrafta-a. Прича је слична, али доста. Иста је радња у играма и шемама, све је скоро пресликано, само што се радња у WarCraft-у одвија у неком митично-магијском свету, док је у StarCraft-у у питању будућност...

Од осталих дешавања, мало сам блесио по граду. Мало сам излазио са екипом и тако. Ништа специјално. Чачак је и даље смор, али се надам да ће га ово лето мало раздрмати. За неке од вас које занима базен и кад ће почети да ради, базен у Чачку се отвара скоро увек крајем јуна. Тако да имам одличан предлог за све вас. Када завршимо са испитом из АутоКЕД-а, право из 212-ице идемо на БАЗЕН! Понесите купаћи па да се мало брчкамо. Како боље да прославимо завршетак успешног испитног рока него на овај начин. Пошто већину од вас нећу видети до 29. препоручујем вам да понесте неки ранчић и спакујете свој купаћи, такође, нека неко понесе неку лопту, по могућству, одбојкашку и онда идемо лепо на зезање. Што се карте за базен тиче, распитаћу се да видим колико је ове године, па ћу вам јавити, али није више од 100 кинти сигурно.

Лепо се проведите, па се видимо!

[оригинални текст објављен: 22. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

Не знам како је вама ових дана, али мени ова киша баш некако прија. Ево остало је још 7 дана до првог испита који сам пријавио у јуну, а пипно књигу нисам! Да ту је и АутоКЕД за 15ак дана.


Надам се да већина вас има исте симптоме као ја. У сваком случају, вероватно ћу почети да учим ових дана, али битно је то да ми ова киша прија. Некако опушта.

Што се факса тиче, морам вам признати да ми мало недостаје. Не знам што, вероватно зато што сам се брзо везао за екипу са факса. Шта да радим кад сам емотиван. Људи НЕДОСТАЈЕТЕ МИ! Не знам
шта ми је, нешто ме дрма ова носталгија. То је бре све због ове кише! А ако се неко од вас ужелео факса, ево поставио сам ову сличицу да се мало подсетите:


 

 [оригинални текст објављен: 14. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

Управо сада имамо прилике да присуствујемо завршавању, нама, 2. семестра, а 1. године (некима је то 4 семестар, некима 6, а некима богами и 8 семестар - честитамо). На овај начин би хтео да званично пустим овај наш мали интернет блог у рад. Самном на жалост нису остали чланови блог екипе, тако да је мени припала та част.

После пробног периода, показало се велико интересовање за овај блог и ову интернет презентацију. Разлог толикој посети нам није познат, али се надамо да ће се из дана у дан повећавати. Уз помоћ мојих колега сарадника, настојаћемо да овај блог учинимо још интересантнијим. Толико о блогу...

И тако, заврши се ова прва година наших студија. И могу вам рећи да је било веома интересантно. Искрено, нисам очекивао да ћу упознати овакву екипу људи на ТФ-у. У протеклих два семестра било је доста интересантних дешавања на факсу. Разних успона и падова кроз које смо сви пролазили, али оно што је најбитније је то што смо остали сви заједно. Око конкретних дешавања се не бих задржавао то ћу препустити неком другом. Сада су пред нама испити које треба положити, и наравно, прва година није готова док се не "очисти", али битно је да нема више предавања и физике од 2 сата дневно. Ух, кад се само сетим... Али морате признати, најбитнија "предавања" су се управо одржала на физици - "најбољи провод уторком у 8 ујутру у граду".

Свако од нас је имао различита искуства, неки су чак имали иста, у сваком случају, надамо се да ћете то овде са нама поделити.

Иначе, сад креће ова летња еуфорија, море, изласци, проводи. Какви су ваши планови за ово лето? Ево ја нешто размишљам где би могао на море, али ми се искрено нешто не иде, не знам што - нисам расположен. Вероватно ћу морати да консултујем лепшу половину па тек онда да видим.

Надам се да ћемо се дружити још дуго, поготову овде на блогу. И не заборавите - чекају вас велика изненађења на овом блогу. Једна од тих је Вељко и његови вицеви баш овде на овом месту на овом блогу - специјално за вас!
 
[оригинални текст објављен: 5. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]
идеја:
Идеја је да се студенти повежу на једном месту које је доступно свима било када и било где. Представљено једноставном формом у виду интернет блога.

коришћење:
Као начин да се студенти повежу и комуницирају међусобно (као што иконица овог блога представља) искоришћена је могућност блог сервиса, где сви корисници, било студенти овог факултета или било ког другог (и)ли било ко други, може оставити своје коментаре на овој интернет презентацији. Коришћење сервиса је крајње једноставно, тако да детаљнија објашњења нису потребна. У складу са променама садржаја овог блога или додавања нових опција овом блогу, посетиоци ће бити детаљно обавештени о промени или начину коришћења нових услуга.

садржај:
Тренутно блог је у фази тестирања, тако да детаљне информације о дешавањима на факултету неће бити одмах доступне. Настојимо да проширимо наше капацитете и покријемо скоро све смерове овог факултета, па чак и више техничке школе (у другој фази развоја). Сви заинтересовани да учествују у уређивању овог блога могу се јавити путем електронске поште на адресу која ће касније бити објављена.

Блог ће бити подељен у категорије, тако да ће сваки смер имати своју категорију. Наравно, постојаће и генерална категорија у којој ће сви студенти моћи коментарисати и комуницирати заједно. У наредном периоду планирамо да уведемо доста проширења блог сервиса. Као што су вести које ће се појављивати на сајдбару --->

Биће и доста нових додатака које би тренутно хтели да оставимо као изненађење. Једна занимљива идеја је да успоставимо конекцију између професора и самих студената путем овог блога. Самим тим ћемо покушати да ту везу издигнемо на виши ниво. Реч је заправо о томе да ће поједини професори овог факултета имати своје рубрике на овом блогу. На тај начин ћемо бити у прилици да видимо њихова, а и они да виде наша мишљења о појединим стварима. Опет наглашавамо да ћете ваша мишљења моћи да поставите на овом блогу било анонимно или са неким потписом (ником) или чак правим именом. У сваком случају, надамо се да ћете остати доследни и на културан начин користити овај сервис.

О даљем развоју овог блога и новим дешавањима сазнаћете управо са ове интернет презентације. О новинама које планирамо да имплементирамо бићете обавештени накнадно.

Блог није намењен да потпуно замени улогу официјалног сајта Техничког факултета. Већ има улогу да употпуни садржај постојећег. Неке информације ће бити доступне и повезане између ова два сајта.

Надамо се да ћете наћи садржај овог блога веома занимљивим. Поздрав од блог екипе и видимо се поново ,наравно, на истом месту.

напомена: Ваш коментар можете оставити управо сада ако то желите. Све што је потребно је кликнете на опцију [Додај коментар] (на крају овог текста). Тада ће вам се учитати нова страница у којој можете уписати ваш коментар.

ХВАЛА НА ПОСЕТИ
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11