23 Decembar, 2006 04:40
Последњих дана сам баш блесио и глуварао које куда. Мало проводи по викендицама, мало по граду, мало са овом екипом, мало са оном и итд... Све у свему било је интересантно! Али оно што је битно је то да морам да спремим Математику 1 [M1]. Наравно и матиш 2, али морам прво да положим М1.
Размишљао сам доста о томе у последње време. Како ћу и шта да учим. Али опет када погледате чињенице, матиш је најбитнији. Поготову када је реч о техничком факултету. Размишљао сам и о томе које сам испите све положио и колико. За сада је то 5 комада. Да јесте 5, али којих? Онда сам схватио, па шта сам ја то који ђаво студирао ових годину дана, када сам дао само 5 испита. Чак ни услов нисам дао у јуну. Дође му на то, да једина ствар и једина обавеза коју ја имам као студен(а)т је да учим - да студирам. Па шта сам ја то онда радио годину дана, када нисам очистио годину. Да је реч о средњој школи, морао би све да дам или да полажем, а сви знамо колико је то непријатно искуство. Ако нисте знали, од следеће године, односно од ове, студенти морају да чисте годину за годином - нема преношења. Исто као и средња.
Али ни то није суштина проблема. Суштина је, ако сам ја то већ уписао, и ако то што сам уписао волим, па зашто то онда лепо и не одрадим. Наравно, увек ће бити предмета који нама нису занимљиви, али ми њих у сваком случају морамо да одрадимо. Онда се човек лепо запита, па где ми то студенти губимо мотивацију за рад? Ево ја признајем, својевољно и при чистој свести и здраве памети сам одлучио да упишем факс. Нисам имао притисак од стране маторих. Веруј да постоје студенти који чисто студирају зато што им матори то желе. Од њих може да се очекује свашта. Али где ми то данас у овој земљи, уопште било ко, губи мотивацију за радом. За истраживањем. Ако смо морали да идемо у основну, па делимично смо морали и у средњу. Зашто онда када не морамо сви на факс, и када имамо већи избор смерова и усмерења и факултета, зашто онда када то сами упишемо и када то "наводно" желимо, зашто онда у амфитеатру на предавању има преко пола студената који се смарају и које апсолутно ништа не занима и који једва чекају да попију кафу у дому?
Где ми то губимо вољу? Зашто смо тако деморалисани? Где нам оде та мотивација?
Мислим да је ово генерални проблем свих студената. Неко се са тим избори пре, а неко касније. Сви ми имамо наше кризе и фазе. Битно је некако истрајати у ономе што желимо. Не треба се предавати тако лако!
И ево сада замислите како је мени, мада не само мени, али ево пођимо од мене. Лето. Врућина. Купање. Проводи. Зезање. Рибице и остале Цице, а ја морам да спремам М1. А што је најгоре и М2. Мада није то толико црно као што изгледа. Матиш сам ја волео у средњој школи. Наравно не све области и све теме, али морате признати да није математике не би било ни цивилизације. Па не стварно, када боље размислите, то му дође тако. Наводно нас који смо на овом факултету - техничком, матиш не да би требо да нас занима, него би требали да га сањамо - опет наглашавам: када боље размислите.
Тако да ових дана планирам да почнем озбиљније да се позабавим математиком. И један савет: провалио сам да се нешто много лакше учи, ако се то заволи. Ако ништа, волећу матиш ово лето - у сваком случају ништа не губим. Једино што може да ми се деси, јесте да положим испит. Иначе, ако сада не савладамо ове математичке операције, шта ћемо радити у другој и трећој години где нас чека М3 и електротехника и електроника?
Размишљао сам доста о томе у последње време. Како ћу и шта да учим. Али опет када погледате чињенице, матиш је најбитнији. Поготову када је реч о техничком факултету. Размишљао сам и о томе које сам испите све положио и колико. За сада је то 5 комада. Да јесте 5, али којих? Онда сам схватио, па шта сам ја то који ђаво студирао ових годину дана, када сам дао само 5 испита. Чак ни услов нисам дао у јуну. Дође му на то, да једина ствар и једина обавеза коју ја имам као студен(а)т је да учим - да студирам. Па шта сам ја то онда радио годину дана, када нисам очистио годину. Да је реч о средњој школи, морао би све да дам или да полажем, а сви знамо колико је то непријатно искуство. Ако нисте знали, од следеће године, односно од ове, студенти морају да чисте годину за годином - нема преношења. Исто као и средња.
Али ни то није суштина проблема. Суштина је, ако сам ја то већ уписао, и ако то што сам уписао волим, па зашто то онда лепо и не одрадим. Наравно, увек ће бити предмета који нама нису занимљиви, али ми њих у сваком случају морамо да одрадимо. Онда се човек лепо запита, па где ми то студенти губимо мотивацију за рад? Ево ја признајем, својевољно и при чистој свести и здраве памети сам одлучио да упишем факс. Нисам имао притисак од стране маторих. Веруј да постоје студенти који чисто студирају зато што им матори то желе. Од њих може да се очекује свашта. Али где ми то данас у овој земљи, уопште било ко, губи мотивацију за радом. За истраживањем. Ако смо морали да идемо у основну, па делимично смо морали и у средњу. Зашто онда када не морамо сви на факс, и када имамо већи избор смерова и усмерења и факултета, зашто онда када то сами упишемо и када то "наводно" желимо, зашто онда у амфитеатру на предавању има преко пола студената који се смарају и које апсолутно ништа не занима и који једва чекају да попију кафу у дому?
Где ми то губимо вољу? Зашто смо тако деморалисани? Где нам оде та мотивација?
Мислим да је ово генерални проблем свих студената. Неко се са тим избори пре, а неко касније. Сви ми имамо наше кризе и фазе. Битно је некако истрајати у ономе што желимо. Не треба се предавати тако лако!
И ево сада замислите како је мени, мада не само мени, али ево пођимо од мене. Лето. Врућина. Купање. Проводи. Зезање. Рибице и остале Цице, а ја морам да спремам М1. А што је најгоре и М2. Мада није то толико црно као што изгледа. Матиш сам ја волео у средњој школи. Наравно не све области и све теме, али морате признати да није математике не би било ни цивилизације. Па не стварно, када боље размислите, то му дође тако. Наводно нас који смо на овом факултету - техничком, матиш не да би требо да нас занима, него би требали да га сањамо - опет наглашавам: када боље размислите.
Тако да ових дана планирам да почнем озбиљније да се позабавим математиком. И један савет: провалио сам да се нешто много лакше учи, ако се то заволи. Ако ништа, волећу матиш ово лето - у сваком случају ништа не губим. Једино што може да ми се деси, јесте да положим испит. Иначе, ако сада не савладамо ове математичке операције, шта ћемо радити у другој и трећој години где нас чека М3 и електротехника и електроника?
