16 Avgust, 2007 17:07
Podstaknut jednom debatom od pre par nedelja, koju sam vodio sa nekoliko svojih prijatelja, rešio sam da napišem ovaj post, koji je totalno ne vezan sa temama o kojima uglavnom pišem. Ovaj post razmatra trenutno stanje u zemlji i veliku količinu licemerja koje postoji kod nas, a takođe i veliku ne obaveštenost naših građana. Takođe mislim da su neke vrednosti pogubljene, a koje mi SRBI ne bi trebalo da izgubimo.
Ovo je moje lično shvatanje i razmišljanje koje je podržano ne samo mojim ličnim filozofiranjem već i ličnim delima.
Šta to danas znači biti Patriota? Da li to kod nas znači Nacionalista? Ili to pokušavaju da nam nametnu strani "špijuni".
Lično mislim da je ovo "opasna" tema i da može da izazove dosta rasprave, pa sam zbog toga rešio da počnem od mog detinjstva, gde sam prvi put pokazao da sam patriota. Ili sam možda bio izmanipulisan od strane države i režima!? Ne znam, ali ono što sam osećao tad je bilo patriotski!
Krajem osnovne škole počeo sam da treniram atletiku. Trenirao sam je skoro 3 godine. U početku je bilo rekreativno, ali je kasnije postalo mnogo ozbiljnije. U tom nekom periodu, počelo je ono istorijsko bombardovanje Srbije od strane NATO-a. Od mnogobrojnih manifestacija koje su se tada održavale po zemlji, branjenje mostova, koncerti, šetnje itd... u cilju da se pokaže agresoru da smo jaki i ludi, organizovana je jedna slična manifetacija i ovde u Čačku. Ovoga puta mi atletičari atletskog kluba Sloboda Čačak, smo imali čast da predvodimo nekoliko stotina ljudi i dece koji su zajedno sa nama tračali kroz ceo grad. Krenuli smo naravno sa našeg mosta na Moravi i onda obilazili grad trčeći. To je bilo propraćeno od strane velikog broja ljudi, a takođe i novinara i TV ekipa.
Ta specifična trka počela je oko 18č kada su se oglasile čuvene sirene za vazdušnu opasnost! Da da, čekali smo njih. Čekali smo NATOvce da krenu, a mi da trčimo pod njihovim bombama. Nadam se da me je neki satelit snimio dok trčim, naravno, nisam ništa vulgarno pokazivao, kako mi to srbi umemo sa satelitima. Izašlo je pola grada da nas podržava i prati. Pretrčavali smo sve glavne ulice u gradu. Pod pratnjom policije. Narod je izlazio na svoje terase, ispred svojih zgrada i podržavao nas. Ali ne samo nas, već i njih same. Mi smo samo bili glas protesta, i oni su na taj način, bodreći nas izašli iz skloništa i pokazali da se ne bojimo njihovih bombi. Dobro, bilo je par penzionera koji nisu verovali šta to rade sa nama decom, ali šta je tu je.
U Čačku se nalazi sedište jedne naše velike korporacije koja se zove "Sloboda", poznata po velikoj lepezi svojih proizvoda. Na žalost ona je pretrpela veliko razaranje kao i mnoge druge Čačanske firme. Naš atletski klub je u njenom vlasništvu pa smo iz tog razloga trčali do njenih postrojenja, ali ne samo zato što smo "njeni", već zato što je najviše bila pogodjena i ceo taj region oko nje.
Kasnije smo trčali kroz gradski park, pa onda i do terena FK Borac Čačak. Na kraju smo završili na gradskom trgu. Naši treninzi nisu prestali kada je počelo bombardovanje. Trenirali smo redovno. Nekada smo i odlazili na treninge na Spomen Park koji je samo par kilometara od "Slobode", za vreme bombardovanja.
Ovaj post nije imao za nameru da veliča lično mene kao patriote, već da ukaže da su nekad i deca od 15ak godina veće patriote, nego pojedinci koji su glumeli velike srpske patriote tamo negde daleko u inostranstvu, dok su bombe padale ovde, a iz njihovih zemalja avioni poletali! Ne bih da budem shvaćen pogrešno, lično mislim da je svako ko je mogao trebalo da ode i da izbegne tragediju. Ali se dobro sećamo "velikih srba" iz inostranstva koji su "branili" našu zemlju tamo. Zašto smo mi srbi takav narod? Zašto svoj na svoga? Da li je na primer odsluženje vojnog roka patriotski čin, pogotovu sada kada nam je vojska svedena na dobro poznati nivo?
Sada je pogotovu naglašena ta situacija kada je u pitanju Kosovo. Svi smo mi delimično osetljivi na to Kosovo. Koliko me sećanje drži, pa mi smo već jednom bili bombardovani zbog Kosova!? Lično ne verujem da će se scenario iz 99. ponoviti i mislim da nema razloga za to.
Da li je plaćanje poreza državi patriotski čin? Da li smo mi išta dužni ovoj zemlji ili ona nama? Da li ako odemo preko i "pobegnemo" od ovoga života, da li tada prestajemo da budemo patriote? Zašto mi srbi poslednjih 100 godina, ma kojih 100, zašto od kada postojimo imamo non-stop nekih problema? Da li je ova zemlja ukleta, da li je ono Kosovo prokleto? Ma ne verujem u sujetu, ali ovde ne miriše dobro! Zašto ne živimo ko Švajcarska? Ne trebaju mi njihove pare, samo da nas niko ne dira više? Da li je problem u nama? Dokle više tog srbovanja?
Nadam se da će se stvari popraviti, ali ovde je non stop haos i više ne znamo od koga treba da se branimo niti možemo li uopšte da se branimo! Da li je rešenje u toj integraciji sa Evropom ili je to samo još jedna utopija!?
Bilo kako bilo, ovde sam napisao. Sa svojih 15 sam bio veći patriota nego možda neko sa 50, naravno, čast izuzecima. Ali suština nije to, suština je da na milion načina možete biti patriota, samo meni deluje da je ovde naziv patriota malo izobličen u poslednje vreme kao i sve ostale moralne vrednosti.
03/09/2007, 14:57
Lepo je voleti svoju zemlju.. problem covecanstva uopste je kako voleti SVOJU zemlju a da druge zbog toga ne pate.. ili da se manjina u "tvojoj" zemlji ne oseca kao manjina.. Patriotizam je uvek bio na granici naiconalizma... i dosta ljudi ne kapira razliku!!!.. A to sto je ova nasa jadna zemlja takva, xmm takva analiza bi zahtevala bar 20 ovakvih clanaka :))
03/09/2007, 15:51
Cudan smo ti mi Srbi narod...to sve me podseti na onu pricu kad se otvorio poklopac na loncu pakla i svi narodi poceli da beze napolje jedan po jedan...Prvo krenuli Nemci,pa Francuzi, Italijani...i na kraju svi pobegose jedino Srbi ostali.Zasto? Kako se koji Srbin popne na vrh ovi ostali ga povuku nazad!
03/09/2007, 16:29
Ovo je prilicno opsirna tema, i veruj mi ne znam odakle da pocnem..
Pitao si zasto ne zivimo kao Svajcarci... Odgovor je banalan ali od kad znam za sebe ponavlja se cuvena recenica "Mi smo na raskrsnici vaznih puteva". Ne samo mi, pogledaj npr. Irak,Avganistan. Nikome nije vazno sto hiljade i hiljade ljudi dnevno tamo umire zbog pisljive nafte. Narvno, to se glasno ne govori - sve se pravda (ne)postojanjem demokratije u tim nesrecnim zemljama.
Kao malu ilustraciju, SAD predstavlja samo 6% stanovnistva sveta a vec koriste,uglavnom nasilno,vise od pola njegovih resursa dok ekoloski unistavaju planetu vise nego citav svet.
Dzordz Kenan,americki diplomata i nekadasnji ambasador u Jugoslaviji 1946 god. je izjavio: "Da bismo sacuvali nase pozicije,americki zivotni standard,uskoro moramo sa govora o demokratiji preci na upotrebu sile."
Padom SSSR-a pao je bipolarni svet i doslo je vreme da se ispune Kenanove reci. Rezultati su tu-od Avganistana, Srbije,Bosne do Iraka...
Bitka oko Kosova i Metohije samo pojacava opsednutost zapada takvom demokratijom, i nema dana da njihovi politicari ne ispale otrovne strelice ili ka Srbiji ili ka Republici Srpskoj. Ko se pobuni,kao npr. Dodik bice proglasen "novim Milosevicem" a ko se potcini bice biznismen,demokrata,koji uziva zapadne kredite bez garancija.
1914 godine je nemacki drzavni sekretar Aleksandar fon Hojc izdao nalog:"Srbija mora nestati!" Uz Kosovo i Vojvodinu, taj ce nalog sigurno biti ispunjen.
I ne znam zasto ali evo sad sam se setila jedne anegdote posle bombardovanja.. Igrala se vaterpolo utakmica Partizan Jug mislim u Igalu,sudije su bili Spanci.. i voditeljka je najavila minut cutanja za zrtve nastradale u Madridu. I sve je izgledalo normalno dok neki Dule sa tribina nije zaurlo:" J im m nisu ni oni nama cutali kad su nas bombardovali" i zapocelo je najvece skandiranje koje sam ja ikad cula. I tacno da je to potpuno divljacki cin, da smo kao publika pobacili,jer obicno su vaterpolo navijaci prilicno normalni,tacno da je bilo nekulturno,nedemokratski, ali sam se u tom trenutku zaista najezila. Taj bunt je bio na pogresnom mestu ali ispravan.
Za razliku od jednog Amerikanca sa kojim sam jednom prilikom razgovarala i koji je bio ubedjen da je misija SAD u Iraku, misija za demokratiju i bio je vise nego voljan da se dobrovoljno prijavi.
03/09/2007, 16:31
I ne znam da li bih njega mogla nazvati patriotom?
04/09/2007, 03:22
Kompletna ova naša diskusija ovde podseća malo na ćaskanje o "teorijama zavere" protiv ovoga, ili onoga, za ovoga ili nečega. Možda i jeste tako. Mislim da si upravu kada si napisala da se mi nalazimo na velikom raskršću i ja sam u svom tekstu naglasio da smo zbog svog položaja dosta propatili.
Bez obzira na naš položaj, mislim, da ako bi imali malo bolju politiku i političare, naravno i bolji lobi u svetu i pametnije postupke, da bi mogli da sačuvamo svoje interese a da ne ispadnemo zloće u očima drugih. Nismo mi neka sila, i lično mislim, da nikada nismo ni težili da budemo. Umemo mi da se osilimo i istripujemo, ali kao narod smo mnogo dobri i brzo opraštamo.
Generalni problem sveta jesu resursi i jeste energija. Ipak ne vode se ratovi za džabe i u istoriji ima milion primera za to.
Ta priča u vezi pakla, što nismo jedino mi izašli je poučna i nažalost istinita. Da li je moguće da i kod nas dalje važi ono staro: "Da komšiji crkne krava"? Zašto smo ponekad toliko zavidni?
Stalno pričamo i hvalimo se kako imamo pametne i talentovane ljude i što je i istina. Ali sve nekako ne umemo da ih iskoristimo kako treba, ili ih iskoristimo 100% kako ne treba. Zašto ih nema više na nekim položajima u državi kako bi ovoj zemlji doneli bolje sutra. U ovoj globalnoj politici potrebno je imati dosta saveznika ili imati nešto što vam omogućava da pregovarate, ali izgleda da mi nemamo ništa. A da, imamo Guču! Ali i to je nešto. Ili je ipak istina da su se tamo neke zemlje i neke tajne obaveštajne službe udružile i rešile da ova Srbija nema razloga više da postoji kao celina.
Mada na ovako malom prostoru - Balkanu ima 15ak zemalja koje su se jedva nekako ugurale. To je isto kao kada bi nas 15ak živelo u jednosobnom stanu sa jednim kupatilom. Ali i oni pametni nekako nađu dogovor u takvoj situaciji na naprave najbolje rešenje.
Izgleda da mi imamo mnogo pameti i da smo razuman narod, ali smo ludi kada je politika u pitanju i to neko naše srbovanje.
Istina je da o ovome može da se napiše 200 postova na 300 blogova i opet se ne bi dao odgovor.
Ko zna? Možda mi blogeri uspemo i nešto da promenimo i da barem malo utičemo na nekog ili nešto.