Овога јутра вам свима желим добро јутро. Ево успешно сам устао око 9:00 и схватио да сам невероватно расположен када устанем рано.

Такође сам закључио да свима око себе треба пожелети добро јутро. Изашао сам тако до продавнице и срео неколико комшија и наравно, пожелео им добро јутро - али онако искрено. Тада сам схватио колико та ситница може да значи доста.

Људи су некако ујутру најведрији и најрасположенији. Онако у миру попију јутарњу кафу и уживају у самом јутру. Вероватно како дан одмиче, почиње полако све да нас притиска, па није ни чудо што су људи нерасположени касније. Ујутру смо некако свежи. Проблеми још нису почели да нас стижу, па имамо неколико сати јутра, да уживамо. Вероватно касније када људи оду на посао, све се мења. Враћају се са посла незадовољни и разочарани.

Треба ценити ту "енергију" које само јутро има. Осмех на комшијином лицу, поготову осмех старијих људи, није нешто специјално, али тако ипак видим да у свима нама има нечег доброг.

Следећи пут када сретнете неког пријатеља, познаника или комшију - пожелите им добро јутро...
 
[оригинални текст објављен: 18. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]