Godina 1961. 12. april. Juri Gagarin se sprema da postane prvi čovek koji je otišao u svemir. Nalazi se u kupoli rakete Vostok i čeka odbrojavanje. Koroljev se nalazi nekoliko stotina metara dalje u bunkeru ispod površine zemlje.
 
Koroljev pozdravlja Gagarina i daje znak za poletanje preko radio veze. Snažan potisak koji kreira Vostok 1, potresa sve okolne objekte, pa čak i sam bunker u kome se nalazio Sergej Koroljev. Gagarin leti ka svemiru i orbiti brzinom 300 m/s. Provodi skoro 2 sata u svemiru i vraća se nazad na Zemlju. Tako je Rusija postala prva zemlja koja je poslala čoveka u svemir. Gagarin je postao nacionalni heroj i neverovatna ceremonija mu je priređena u Moskvi.
 
Koroljev, nema vremena za proslavu već hitno mora da nastavi rad na narednom Ruskom svemirskom projektu. 
 
Emisiju koju je emitovao History kanal pre par dana, a koju sam imao prilike da gledam, do detalja opisuje ovaj Ruski poduhvat. Međutim, ono što me je zaintrigiralo da napišem ovaj post, je izjava naratora dokumentarnog filma. Naime, dok je Gagarin ulazio u kabinu, Koroljeva su prebacili u bunker nekoliko stotina metara dalje od mesta poletanja. Inače, Sergej Koroljev, je ruski raketni inženjer, svojim pečatom koji je ostavio u Sovjetskom savezu, zvali su ga genije. Koroljev je sa sigurne daljine posmatrao poletanje, i davao komande. Ništa posebno, rekli bi ste, to je normalno i to svi rade, pa čak i amerikanci. Ali suština je sledeća: Dok je Koroljev odlazio u svoj bunker, narator je opisivao trenutnu situaciju, i izjavio sledeće:
 
Gagarin je potrošna "roba",
dok Koroljeva Rusija ne može da dozvoli da izgubi!
 
Emisija je nastavila dalje, a mene je ta izjava malo prodrmala. Zamislite, Gagarin, čovek astronaut, pardon, kosmonaut, ceo svoj život podredio karijeri, treninzima, karantinima, izučavanju, letenju. Bio jedan od najboljih ruskih pilota, i na kraju posta slavan, ali to Rusiji, odnosno, onim glavonjama, ne znači ništa, on je samo potrošna roba. I ako ta raketa pukne pri poletanju, što se dešavalo na mnogim misija, Gagarin će istog momenta biti mrtav, jedino ako nekim čudom stigne da se katapultira. Čovek koji svoj život stavlja na crtu svaki dan, on je potrošan!?
 
Sa druge strane Koroljev, glavni inženjer i vođa ruskog svemirskog projekta, je strogo čuvan, čak i od javnosti. Mozak cele operacije. Ne, njega ne mogu da dozvole da izgube. Taj mozak koji je u stanju da kreira raketu, svemirsku stanicu, i sve propratno što je potrebno, on je top priority majke Rusije. Ako se nešto desi Gagarinu, poslaćemo pismo porodici, napravićemo jedan spomenik i to je to. Ali Koroljeva ne možemo nikako da izgubimo. On je važniji i od same misije. Čovek koji je ceo svoj život posvetio nauci i izučavanju. I neka mi sad neko kaže, da se znanje ne ceni!
 
Ovo vas natera da pomislite koliko mi zaista vredimo? Šta smo zapravo mi? Da li želimo da budemo potrošna roba, ili pak neko koga ova zemlja ili neka druga ne sme da dozvoli da izgubi?